Američka vojna industrija suočava se sa problemom koji se ne može rešiti samo kupovinom novih borbenih aviona. Savremeni lovci F-35, F-15 i F-16 zavise od raketa čija proizvodnja traje mesecima, dok ratovi i rastuće potrebe saveznika neprekidno opterećuju postojeće kapacitete. Pentagon zato pokušava da ubrza proizvodnju municije, ali i da deo industrijskih poslova prebaci izvan američke teritorije.
Japan u tome dobija sve važniju ulogu. Zemlja koja je decenijama proizvodila američko naoružanje po licenci sada postaje deo šireg plana za povećanje zaliha raketa potrebnih i američkim i japanskim snagama. Proizvodnja se ne širi slučajno baš u Indo-pacifičkom regionu, gde se povećavaju američko-kineske vojne tenzije, a mogućnost sukoba oko Tajvana predstavlja jedan od glavnih elemenata vojnog planiranja.
Najnoviji korak napravljen je 28. oktobra, tokom sastanka japanskog ministra odbrane Šindžira Koizumija i američkog sekretara rata Pita Hegseta u Sebuu, na Filipinima. Posle više od dve godine pregovora, Vašington i Tokio postigli su dogovor o uspostavljanju pogona za završno sklapanje i ispitivanje raketa AIM-120 AMRAAM na japanskoj teritoriji.
Japan će sklapati američke rakete, ali neće proizvoditi sve njihove komponente
Prema saopštenju japanskog Ministarstva odbrane, novo postrojenje radiće po sistemu FACO (Final Assembly and Check-Out), koji obuhvata završno sklapanje, integraciju i proveru ispravnosti raketa.
To ne znači da Japan dobija kompletnu tehnologiju za samostalnu proizvodnju AIM-120. Elektronika, sistemi navođenja i drugi osetljivi sklopovi ostaju predmet američke kontrole i posebnih sporazuma o transferu tehnologije.
Japanska kompanija Mitsubishi Electric još je u aprilu potvrdila razgovore sa američkim Raytheonom o uključivanju u proizvodnju elektronskih sklopova rakete, uključujući montažu štampanih elektronskih ploča. Sadašnji sporazum otvara mogućnost da se taj posao proširi na završno sklapanje kompletnih projektila.
Koizumi je sporazum predstavio kao važan rezultat inicijative „Operation Supercharge”, namenjene ubrzanju američko-japanske vojne industrijske saradnje. Ipak, lokacija fabrike, njena cena, godišnji kapacitet i početak proizvodnje još nisu objavljeni.
Japan već tražio 1.200 raketa vrednih 3,64 milijarde dolara
Tokio je još u januaru 2025. dobio američko odobrenje za moguću nabavku čak 1.200 raketa AIM-120C-8 i AIM-120D-3, uz prateću opremu i logističku podršku. Maksimalna procenjena vrednost paketa iznosila je 3,64 milijarde dolara.
AMRAAM je raketa vazduh-vazduh srednjeg dometa, prvenstveno namenjena borbi izvan vizuelnog dometa. Koristi inercijalno navođenje, uz mogućnost korekcija tokom leta, dok u završnoj fazi sopstveni aktivni radarski tragač omogućava samostalno praćenje cilja.
Savremene verzije odlikuju se unapređenom elektronikom, zaštitom od elektronskog ometanja i povećanim borbenim mogućnostima. AIM-120D-3 i izvozna varijanta C-8 pripadaju novijoj generaciji raketa sa modernizovanim procesorima i elektronskim sklopovima.
Raketa je posebno važna za F-35 jer može da se nosi u unutrašnjim spremištima naoružanja, čime avion zadržava smanjenu radarsku uočljivost. Japan je koristi i na lovcima F-15, dok američke snage njome naoružavaju više različitih tipova borbenih aviona.
Pentagon želi najmanje 1.900 AMRAAM-a godišnje
Razmere potražnje najbolje pokazuje ugovor koji je Raytheon dobio krajem septembra 2026. godine. Njegova maksimalna vrednost iznosi 20,7 milijardi dolara, za petogodišnji period sa mogućnošću produženja za još dve godine.
Prema prethodnom sporazumu sa Pentagonom, kompanija treba da poveća godišnju proizvodnju na najmanje 1.900 raketa AIM-120. To je cilj ukupne proizvodnje, a ne kapacitet buduće japanske fabrike.
AMRAAM pritom nije namenjen isključivo borbenim avionima. Koristi se i kao presretač u kopnenom protivvazduhoplovnom sistemu NASAMS, kojim raspolaže i Ukrajina.
Isporuke Kijevu i ratne operacije SAD na Bliskom istoku dodatno su povećale potrošnju američkih raketa. U takvim okolnostima, raspoređivanje završnog sklapanja na japansku teritoriju omogućava proširenje proizvodne mreže, ali ne uklanja zavisnost od dobavljača ključnih komponenti.
Japan dobija i veću ulogu u proizvodnji presretača SM-3
Sporazum iz Sebua ne odnosi se samo na AIM-120. Koizumi i Hegset dogovorili su i razmenu dodatnih tehničkih informacija radi povećanja proizvodnje raketa SM-3 Block IIA, razvijenih u američko-japanskoj saradnji.
Za razliku od AMRAAM-a, SM-3 Block IIA namenjena je presretanju balističkih raketa u srednjoj fazi leta, izvan atmosfere. Koristi se u okviru pomorskog sistema Aegis, kojim su opremljeni američki i japanski razarači. Reč je o znatno većem i skupljem presretaču, čija proizvodnja zahteva specijalizovane komponente i visoko precizne tehnološke postupke.
Američki i japanski zvaničnici još su u aprilu 2026. potvrdili mere za približno četvorostruko povećanje proizvodnje SM-3 Block IIA. Najnoviji dogovor odnosi se na dodatnu razmenu tehnologije potrebne za ostvarenje tog cilja, a ne na potpuno novi program.
Japan već proizvodi američke presretače Patriot, a u novembru 2025. završio je isporuku raketa PAC-3 Sjedinjenim Državama. To je omogućeno postepenim ublažavanjem ranijih japanskih ograničenja izvoza vojne opreme.
Novi pogon za AIM-120 predstavlja sledeći korak u istom procesu. Japan dobija veću ulogu u snabdevanju američkih snaga, dok Vašington dobija dodatni industrijski oslonac u regionu u kojem već raspolaže velikim vazduhoplovnim i pomorskim bazama.
