Ruski Su-57 sve ozbiljnije ulazi u indijske planove nabavke borbene avijacije, ali njegova navodna cenovna prednost nad francuskim Rafalom otvorila je novu raspravu među indijskim vazduhoplovnim stručnjacima. Na jednoj strani nalaze se ponude za lokalnu proizvodnju lovca pete generacije, pristup tehnologiji i izuzetno konkurentne cene. Na drugoj je pitanje koliko će avion zaista koštati tokom narednih trideset ili četrdeset godina.
Indija već ima iskustva sa velikim nabavkama koje su kasnije zahtevale milijarde dolara za modernizaciju, rezervne delove i produženje radnog veka. Sada se suočava sa mnogo složenijim izborom, jer budući lovci moraju da budu prilagođeni domaćim raketama, sistemima elektronskog ratovanja i proizvodnim kapacitetima indijske industrije. Razlika između kupovine gotovog aviona i sticanja kontrole nad njegovom tehnologijom može biti važnija od početne cene.
Raspravu je dodatno zaoštrio penzionisani pukovnik indijskog ratnog vazduhoplovstva Sandžaj K. Pandej, nekadašnji funkcioner Ministarstva odbrane zadužen za pitanja proizvodnje. U analizi objavljenoj 28. oktobra upozorio je da se Rafal, Eurofighter Tajfun i Su-57 ne mogu ozbiljno porediti na osnovu proizvoljno izabranih cena iz različitih ugovora.
Su-57 za 35 miliona dolara: šta se zapravo poredi?
Ruski Su-57 često se predstavlja kao jedan od najjeftinijih lovaca pete generacije. Procene njegove domaće nabavne cene kreću se od približno 35 do 45 miliona dolara, dok pojedini izvori navode iznose do 65 miliona za opremljen avion.
Međutim, nijedna od tih brojki ne predstavlja javno potvrđenu cenu po kojoj Indija danas može da kupi potpuno opremljen Su-57E. Procene potiču iz različitih perioda ruskog proizvodnog programa, a na njih utiču domaći ugovori, kurs rublje i način obračuna troškova. Izvozni paket morao bi da obuhvati naoružanje, obuku, održavanje, rezervne motore i eventualni transfer tehnologije.
Rafal se, sa druge strane, često procenjuje na 100 do 120 miliona dolara po avionu, dok izvozni ugovori sa kompletnom opremom i podrškom mogu premašiti 200 miliona po primerku. Upravo tu nastaje problem: cena osnovnog ruskog aviona poredi se sa francuskim paketom koji uključuje mnogo više od same letelice.
Pandej zato traži potpuno uporedive ponude, zasnovane na istom broju aviona, identičnom vremenskom periodu održavanja i jasno definisanom obimu tehnološkog transfera. Njegova poruka nije da je Su-57 preskup, već da tvrdnja o njegovoj ogromnoj cenovnoj prednosti još nije dokazana odgovarajućim ugovornim podacima.
Indija je već platila skupu lekciju sa Miražom 2000
Indijski veteran podsetio je na modernizaciju lovaca Mirage 2000, za koju je 2011. godine procenjeno ulaganje od 10.947 krora rupija, odnosno približno 2,2 milijarde dolara prema tadašnjem kursu. Naknadni parlamentarni podaci navodili su ugovor od 1,47 milijardi evra za kompanije Thales i Dassault Aviation, uz zaseban deo poslova indijskog HAL-a.
Modernizacija je produžila upotrebljivost francuskih lovaca i omogućila korišćenje savremenijeg naoružanja, ali je istovremeno pokazala koliko skupo može biti održavanje sofisticirane avijacije decenijama nakon nabavke.
Pandej zato predlaže obračun ukupnih troškova životnog ciklusa: remonta motora, rezervnih delova, operativne raspoloživosti, radnih sati, softverskih nadogradnji i integracije novog oružja. Taj pristup primenjuje jednako na francuske, britansko-evropske i ruske avione.
Moskva nudi mnogo više od samog Su-57
Rusija pokušava da indijski ugovor pretvori u znatno šire industrijsko partnerstvo. Prema informacijama indijskih izvora, Moskva je ponudila lokalnu proizvodnju približno stotinu Su-57E i pristup izvornom kodu pojedinih sistema. Razmatraju se i varijante sa početnom isporukom aviona iz Rusije, a zatim sklapanjem i proizvodnjom u pogonima HAL-a u Našiku.
Za Indiju bi takav aranžman bio posebno važan zbog mogućnosti integracije domaćih raketa Astra i Rudram, kao i razvoja sopstvenih elektronskih sistema. Ruska strana takođe je pokazala spremnost za razgovore o prenosu tehnologije motora i pojedinih radarskih komponenti.
Međutim, Pandej upozorava da posedovanje izvornog koda nije isto što i pravo na njegovu samostalnu izmenu. Ugovor mora da utvrdi pristup tehničkoj dokumentaciji, alatima za razvoj, proizvodnim postupcima i pravima na buduće modernizacije. Bez toga lokalna montaža može ostati samo skup oblik zavisnosti od stranog proizvođača.
Ruska ponuda ima i dodatnu političku dimenziju. Američki zakon CAATSA omogućava sankcionisanje značajnih poslova sa ruskim odbrambenim sektorom, dok sama ruska proizvodnja funkcioniše pod zapadnim tehnološkim i finansijskim ograničenjima. Istovremeno, ni kupovina zapadnih aviona ne garantuje automatski pristup svim tehnologijama ili neograničeno pravo integracije domaćeg naoružanja.
Francuska ima prednost u ugovoru, Rusija u ponudi pete generacije
Indijska vlada je u februaru 2026. odobrila nastavak postupka nabavke 114 dodatnih Rafala, čija se procenjena vrednost kreće oko 33 milijarde evra. Većina aviona trebalo bi da bude proizvedena u Indiji, ali konačan komercijalni ugovor još nije zaključen.
Rafal ima prednost postojeće indijske infrastrukture, obučenih posada i već uvedenog naoružanja. Su-57E, međutim, pripada novijoj generaciji, sa unutrašnjim spremištima naoružanja i konstrukcijom prilagođenom smanjenoj radarskoj uočljivosti. Reč je o različitim koncepcijama, čije se operativne mogućnosti ne mogu svesti na cenu po avionu.
Rusija je u međuvremenu počela da ostvaruje prve izvozne rezultate. Dva Su-57E sa alžirskim oznakama snimljena su u zajedničkom letu, dok Rosoboroneksport govori o dodatnim izvoznim ugovorima. Međutim, prvi izvozni korisnici još ne pružaju dugogodišnje podatke o troškovima održavanja i operativnoj raspoloživosti koje Indija traži.
Načelnik indijskog ratnog vazduhoplovstva Amar Prit Sing potvrdio je početkom oktobra da je ruska ponuda primljena, ali da odluka o nabavci nije doneta. Nju Delhi istovremeno nastavlja razvoj sopstvenog lovca pete generacije AMCA, pa bi eventualna kupovina Su-57 morala da bude usklađena i sa tim programom.
Za rusku i francusku industriju u pitanju su milijarde dolara i višedecenijski ugovori. Za Indiju je mnogo važnije koliko će aviona moći da održi borbeno spremnim, koje će tehnologije stvarno kontrolisati i kolika će biti cena svakog sata leta tokom njihovog radnog veka.
Pandej je očito francuski lobista. Mora da opravda dobijene pare. A šta kažu samo francuski piloti za Rafal? Da je u mnogo čemu prevaziđen avion. Počevši od lovačkih zadataka.