Američka vojna industrija pokušava da razvije bespilotni avion koji bi mogao da provede više dana iznad neprijateljske teritorije, prikuplja obaveštajne podatke i po potrebi dejstvuje na ciljeve bez povratka u bazu. Takva letelica morala bi da objedini osobine koje je teško uskladiti: veliki dolet, značajan kapacitet za gorivo i naoružanje, kao i konstrukciju sa smanjenom radarskom uočljivošću.
Problem je posebno izražen kod mlaznih bespilotnih aviona. Visoke performanse obično zahtevaju veću potrošnju goriva, dok povećavanje rezervoara utiče na dimenzije, masu i aerodinamičke karakteristike. Američki konstruktori sada ispituju drugačiji pristup koji bi omogućio dugotrajan let bez odricanja od sposobnosti za izviđanje i precizne udare.
Kompanija General Atomics, poznata po bespilotnim letelicama Predator, Reaper i Avenger, otkrila je 30. oktobra nove detalje razvoja letelice pod nazivom NextGen. Reč je o velikoj bespilotnoj platformi konfiguracije letećeg krila, sa hibridno-električnim pogonom i projektovanim trajanjem leta dužim od 60 sati bez dopune goriva. Međutim, ono što je kompanija saopštila o njegovoj nameni pokazuje da NextGen neće biti samo još jedan pratilac američkih lovaca.
Šezdeset sati u vazduhu bez dopune goriva
Portparol kompanije General Atomics Aeronautical Systems, K. Mark Brinkli, izjavio je za portal TWZ da konstruktori razvijaju znatno veću letelicu konfiguracije letećeg krila, namenjen izviđačkim i udarnim zadacima.
„Naš tim za pogonske sisteme obećao je više od 60 sati leta bez dopune goriva”, naveo je Brinkli, predstavljajući osnovnu ambiciju programa.
Ta brojka odgovara dvema i po danima neprekidnog leta, ali još nije potvrđena stvarnim ispitivanjima. Kompanija nije objavila dimenzije letelice, najveću poletnu masu, brzinu, nosivost, tip pogonskog sistema niti očekivani datum prvog leta.
NextGen je zamišljen kao naoružana izviđačko-udarna platforma koja može samostalno da izvršava dugotrajne zadatke. Za razliku od manjih bespilotnih borbenih letelica razvijanih za saradnju sa lovcima, njegova prednost trebalo bi da bude velika autonomija i mogućnost dugotrajnog prisustva u udaljenom operativnom području.
Hibridni pogon umesto klasičnog mlaznog motora
Najzanimljivija tehnološka novina krije se u pogonskom sistemu. General Atomics nije otkrio njegovu tačnu konstrukciju, ali je potvrdio primenu hibridno-električne tehnologije.
Takav sistem mogao bi da koristi motor sa unutrašnjim sagorevanjem za proizvodnju električne energije, dok bi električni motori pokretali ventilatore ili elise. Druga mogućnost jeste kombinovanje neposrednog mehaničkog pogona i električne podrške, pri čemu bi se različiti režimi koristili zavisno od faze leta.
Prednost se nalazi u efikasnijem korišćenju goriva. Motor može duže da radi u režimu povoljne potrošnje, umesto da neprestano menja snagu prema trenutnim zahtevima leta.
Hibridni pogon mogao bi da donese i dodatne prednosti u smanjenju buke i infracrvene uočljivosti, mada to zavisi od konkretne konstrukcije. Električni motori sami ne proizvode vrele izduvne gasove, ali motor koji obezbeđuje energiju i dalje oslobađa toplotu, pa hibridni pogon ne znači automatski i smanjenu termalnu uočljivost.
Pentagon već finansira sličnu tehnologiju sa 99 miliona dolara
Razvoj hibridnog pogona nije počeo najnovijim predstavljanjem NextGena. Američko Ratno vazduhoplovstvo je još 27. maja 2025. dodelilo kompaniji General Atomics ugovor vredan 99,3 miliona dolara za razvoj bespilotne platforme GHOST.
Prema dokumentaciji Pentagona, reč je o izviđačko-udarnom bespilotnom sistemu nove generacije, sa hibridno-električnim pogonom i kanalisanim ventilatorom. Radovi su planirani do avgusta 2028. godine.
Kompanija je odavno prikazivala i koncept MQ-Next, takođe namenjen dugotrajnim izviđačkim zadacima, sa planiranom autonomijom od približno 60 sati. Međutim, još nije potvrđeno da li NextGen predstavlja neposredni nastavak programa GHOST, dalji razvoj MQ-Next ili zasebnu platformu koja koristi zajedničke tehnologije.
Tehnologija NextGena prelazi na stelt dron Gambit 4
Brinkli je otkrio da će iskustva stečena razvojem NextGena biti iskorišćena i u programu Gambit 4, jednom od šest bespilotnih letelica iz modularne porodice General Atomicsa.
Gambit 4 zamišljen je kao stelt letelica konfiguracije letećeg krila, prvenstveno namenjena izviđanju i borbenim zadacima. Za razliku od NextGena, pripada širem konceptu modularnih bespilotnih borbenih platformi sa zajedničkim konstrukcionim elementima.
Porodica Gambit koristi srodne sisteme avionike, stajnog trapa i osnovnih sklopova kako bi se smanjili troškovi razvoja različitih verzija. Upravo je taj pristup već primenjen na eksperimentalnom dronu XQ-67A, koji se koristi za razvoj senzora i naprednih bespilotnih letelica.
Iz istog razvojnog pravca nastao je FQ-42A Vengeance, kojeg je američko Ratno vazduhoplovstvo izabralo za program bespilotnih borbenih pratilaca CCA. Međutim, General Atomics izričito naglašava da NextGen nije deo tog programa, već zaseban, veći izviđačko-udarni dron.
Gambit 6 dobija naoružanje za napade na zemlji
Dok je NextGen još u razvoju, kompanija priprema konkretnije ispitivanje drugog člana porodice. Gambit 6 predstavlja udarnu verziju osnovne konstrukcije Gambit 2, iz koje je nastao FQ-42A Vengeance.
Za početak 2027. godine planirana je demonstracija dejstva po zemlji upotrebom stvarnog naoružanja. General Atomics namerava da ispitivanje izvede sopstvenim dronom Gambit 6, nezavisno od eventualne buduće narudžbine kupca.
Glavna karakteristika te verzije biće unutrašnje spremište za naoružanje, koje omogućava nošenje bombi i drugih projektila uz manji radarski odraz nego kod spoljnog kačenja ispod krila. Kompanija takvo rešenje smatra važnim za prodor kroz područja zaštićena savremenim protivvazdušnim sistemima.
Razvoj se odvija paralelno sa američkim programom FQ-42A Vengeance i FQ-44A Fury, čiji su prvi primerci već predati vojnim jedinicama radi operativnih ispitivanja.
General Atomics tako razvija dve različite kategorije bespilotne borbene avijacije: manje platforme za saradnju sa lovcima i veliki stelt dron koji bi mogao da ostane iznad područja dejstva duže od dva dana. Za NextGen, međutim, još nisu objavljeni prototip, rezultati letnih ispitivanja ni rok uvođenja u službu.
