Američko ratno vazduhoplovstvo napravilo je novi korak ka borbenim formacijama u kojima bespilotne letelice neće samo pratiti lovce, već samostalno prikupljati i obrađivati podatke sa velikih udaljenosti. Tokom najnovijeg leta eksperimentalnog mlaznog drona XQ-67A, u Nevadi su ispitani sistemi koji bi budućim avionima bez pilota trebalo da omoguće delovanje izvan neposrednog dometa radio-veze sa njihovim komandnim centrima. Posebno je značajno što su istovremeno testirani autonomni softver, senzori i komunikaciona oprema.
Za američke pilote takva tehnologija otvara mogućnost da dobijaju podatke o protivničkim avionima i položajima protivvazdušne odbrane bez približavanja sopstvenim letelicama opasnom području. Bespilotni avion mogao bi da deluje znatno ispred pilotirane formacije, prikuplja informacije i prosleđuje ih drugim učesnicima operacije. To bi posebno bilo korisno u vazdušnom prostoru koji pokrivaju dalekometni radari i savremeni raketni sistemi.
Zanimljivo je da XQ-67A nije nova letelica, niti klasični naoružani dron, već eksperimentalna platforma na kojoj Pentagon razvija tehnologije za čitavu porodicu budućih borbenih aviona. Njegov prvi let izveden je još 2024. godine, dok se sada proveravaju mnogo složeniji sistemi neophodni za stvarne vojne zadatke. Upravo taj prelazak sa ispitivanja konstrukcije na integraciju autonomnog upravljanja i razmene podataka predstavlja najvažniji deo najnovijeg eksperimenta.
Šta je XQ-67A pokazao tokom leta iznad Nevade?
Istraživačka laboratorija američkog ratnog vazduhoplovstva (AFRL) i Eksperimentalna operativna jedinica Komande borbene avijacije (ACC) izvele su probni let XQ-67A na poligonu Nevada Test and Training Range. Demonstracija je sprovedena u okviru programa Demon APE, namenjenog razvoju autonomnih platformi koje mogu da razmenjuju informacije i koordiniraju zadatke sa drugim letelicama. Američko vazduhoplovstvo objavilo je rezultate 27. oktobra, navodeći da su ispitani objedinjeni misijski sistemi i veze za prenos podataka izvan direktne vidljivosti.
Tokom leta zajedno su radili senzori, računari za obradu podataka i sistemi za upravljanje električnim napajanjem i odvođenjem toplote. Njihova integracija važna je zato što savremeni radari, procesori i komunikacioni uređaji zahtevaju značajnu električnu snagu, a istovremeno oslobađaju toplotu koju je neophodno odvoditi iz relativno malog trupa. Bez odgovarajućeg napajanja i hlađenja bespilotni avion ne može pouzdano da koristi naprednu elektronsku opremu tokom dužih misija.
Inženjer AFRL-a Trenton Vajt izjavio je da je demonstracija pokazala sposobnost autonomne arhitekture da obrađuje i prosleđuje informacije relevantne za borbena dejstva tokom stvarnog leta. Time su objedinjeni postupci koji su ranije uglavnom ispitivani pojedinačno, što omogućava razvoj složenijih zadataka za bespilotne platforme. Sledeći izazov predstavlja njihovo korišćenje u okruženju sa intenzivnim elektronskim ometanjem i velikim brojem istovremeno angažovanih aviona.
Kako dron može da deluje iza horizonta?
Najvažnija novost odnosi se na komunikacione veze BLOS (Beyond Line of Sight), koje omogućavaju razmenu podataka i kada letelica više nema neposrednu radio-vidljivost sa stanicom ili avionom koji njome upravlja. Kod obične direktne radio-veze domet je ograničen zakrivljenošću Zemlje, visinom leta i prepreka između predajnika i prijemnika. BLOS sistemi taj problem rešavaju korišćenjem odgovarajućih komunikacionih posrednika, uključujući satelite ili druge relejne platforme.
Takva sposobnost važna je za borbene dronove koji bi mogli da lete stotinama kilometara ispred pilotiranih aviona. Njihovi senzori mogli bi da prikupljaju podatke o vazdušnoj situaciji, dok bi komandni sistem prosleđivao zadatke drugim letelicama na velikim udaljenostima. Autonomni softver pritom smanjuje potrebu da operater neprekidno izdaje pojedinačne komande za upravljanje letom.
Amerikanci su tokom najnovijeg ispitivanja koristili i takozvano LVC okruženje, koje povezuje stvarne letelice sa virtuelnim i računarski generisanim učesnicima borbene operacije. Na taj način jedan fizički dron može da učestvuje u simulaciji mnogo veće vazduhoplovne formacije, zajedno sa zamišljenim protivničkim avionima, radarima i sistemima PVO. Takav pristup omogućava ispitivanje složenih scenarija bez angažovanja desetina stvarnih aviona i velikih troškova njihovog leta.
Od eksperimentalnog XQ-67A do borbenog Vengeancea
Kompanija General Atomics razvila je XQ-67A u okviru programa Off-Board Sensing Station (OBSS), namenjenog stvaranju bespilotne platforme koja može da nosi senzore ispred pilotiranih lovaca. Prvi let ove letelice, izveden 28. februara 2024. godine, potvrdio je konstruktorski koncept zajedničke osnovne platforme koja može da posluži za razvoj više različitih bespilotnih aviona. Umesto projektovanja potpuno novog trupa za svaki zadatak, proizvođač može da koristi zajedničke elemente konstrukcije, pogona i elektronske opreme.
Upravo je taj pristup poslužio kao osnova za razvoj bespilotnog lovca FQ-42A Vengeance, koji je kasnije izabran u američkom programu Collaborative Combat Aircraft (CCA). Za razliku od XQ-67A, prvenstveno namenjenog ispitivanju senzora i autonomnih sistema, Vengeance se razvija kao borbena platforma koja će moći da nosi raketno naoružanje i deluje zajedno sa lovcima sa posadom. Američko ratno vazduhoplovstvo je u junu 2026. dodelilo proizvodne ugovore za FQ-42A Vengeance kompanije General Atomics i konkurentski FQ-44A Fury kompanije Anduril.
Ova dva bespilotna lovca, zajedno sa australijskim MQ-28 Ghost Bat, već su deo šireg američkog plana stvaranja nove generacije borbene avijacije. Pentagon je za prvu fazu predvideo najmanje 150 bespilotnih borbenih aviona, dok dugoročniji planovi obuhvataju približno hiljadu platformi. Najnovije ispitivanje XQ-67A odnosi se upravo na tehnologije koje bi omogućile njihovo povezivanje u velike, međusobno koordinisane vazduhoplovne formacije.
Pentagon razvija autonomiju koju može da koristi više proizvođača
Jedan od važnih delova programa Demon APE jeste razvoj zajedničke softverske arhitekture koja ne bi bila vezana isključivo za avion jednog proizvođača. Američko ratno vazduhoplovstvo razvija referentne standarde A-GRA i AMS GRA, namenjene povezivanju autonomnih sistema i elektronske opreme različitih kompanija. Takvo rešenje omogućilo bi da se pojedini programi za obradu informacija, planiranje misija i koordinaciju zadataka prenose između različitih bespilotnih platformi uz odgovarajuću integraciju.
General Atomics je tokom jula 2025. već demonstrirao kako XQ-67A prima informacije i ažuriranja zadataka preko aktivne taktičke veze za prenos podataka. Novo ispitivanje proširilo je te mogućnosti povezivanjem sistema za autonomiju, senzora i komunikacije izvan direktne vidljivosti, uz simulaciju većih borbenih formacija. Time se tehnološki razvoj približava načinu na koji bi bespilotni avioni trebalo da funkcionišu tokom operacija sa velikim brojem učesnika.
Američko vazduhoplovstvo već je ranije demonstriralo komandovanje bespilotnim mlaznjakom MQ-20 Avenger iz kokpita lovca F-22, pri čemu je pilot mogao da izdaje zadatke autonomnoj letelici tokom leta. Najnoviji test XQ-67A proširuje taj koncept na komunikaciju između geografski udaljenih platformi i zajedničku obradu informacija sa većeg broja senzora. Prema planovima AFRL-a, cilj je da budući bespilotni avioni ne budu samo dodatni nosači naoružanja, već i samostalni izviđački čvorovi koji pilotiranim lovcima omogućavaju širi pregled vazdušnog prostora i ranije otkrivanje pretnji.
