Jedna od najvećih slabosti precizne raketne artiljerije jeste vreme koje protekne između lansiranja i pogotka. Raketni sistem može da raspolaže tačnim koordinatama neprijateljskog vozila, radara ili komandnog mesta, ali već nekoliko desetina sekundi kasnije cilj može da bude na drugoj lokaciji. Raketa tada nastavlja prema koordinatama koje su bile tačne u trenutku lansiranja, ali više ne odgovaraju stvarnom položaju mete.
Američka vojska pokušava da otkloni upravo to ograničenje. Umesto razvoja potpuno novog projektila, konstruktori su postojeću preciznu raketu povezali sa sistemom koji omogućava prijem novih podataka tokom leta. Takav pristup mogao bi da promeni način upotrebe raketnih sistema HIMARS i M270, naročito protiv mobilnih protivvazdušnih sistema, raketnih lansera i drugih ciljeva koji brzo menjaju položaj.
Prvi rezultat predstavljen je 28. oktobra, kada je američka kompanija Lockheed Martin objavila da je zajedno sa Kopnenom vojskom SAD uspešno izvela do tada neostvareno ispitivanje. Raketa je lansirana na poligonu Vajts Sends u Novom Meksiku, a zatim je tokom leta dobila izmenjene podatke za gađanje i, prema saopštenju proizvođača, uništila pokretnu metu.
Raketa dobila nove koordinate nakon lansiranja iz HIMARS-a
Tokom ispitivanja korišćena je vođena raketa GMLRS, lansirana iz višecevnog raketnog sistema M142 HIMARS. Nakon lansiranja aktivirana je komunikaciona veza kojom su raketi poslati ažurirani podaci o cilju, što joj je omogućilo promenu prvobitno zadate putanje.
Za razliku od standardne primene, u kojoj se raketa navodi prema unapred unetim koordinatama pomoću inercijalnog navigacionog sistema i GPS-a, novi postupak omogućava naknadnu korekciju samog cilja. To je bitna razlika jer postojeće rakete GMLRS već imaju sposobnost upravljanja tokom leta, ali nisu bile predviđene za ovakav prijem novih koordinata nakon lansiranja.
Lockheed Martin navodi da je promena ostvarena bez temeljne rekonstrukcije rakete, integracijom dva sistema razvijana u okviru kompanije.
Kako rade Strigo i RIG-360?
Prva komponenta je Strigo, nova porodica modularnih elektronskih sistema koja obuhvata radarske senzore, komunikacione veze i uređaje za navođenje raketa. U ovom ispitivanju korišćena je njegova komunikaciona komponenta, namenjena prijemu ažuriranih podataka tokom leta.
Druga komponenta, RIG-360 (Remote Interceptor Guidance-360), omogućava prenos informacija ka raketi. Sistem je prvobitno razvijan za potrebe američke protivraketne odbrane, naročito za komunikaciju sa presretačima PAC-3, a sada je primenjen i u raketnoj artiljeriji.
Tehnologija se ne pojavljuje prvi put. Lockheed Martin je još u oktobru 2023. demonstrirao prenos novih koordinata pomoću RIG-360, ali se komunikaciona oprema tada nalazila u avionu koji je simulirao putanju rakete GMLRS. Najnovije ispitivanje prvi put je obuhvatilo stvarno lansiranje rakete iz HIMARS-a i njeno preusmeravanje ka pokretnoj meti.
Proizvođač nije saopštio udaljenost cilja, njegovu brzinu, broj prenetih korekcija niti koliko je vremena prošlo od lansiranja do promene koordinata. Nije potvrđeno ni da je raketa koristila sopstveni završni senzor za automatsko praćenje mete, pa demonstraciju ne treba poistovećivati sa potpuno autonomnim navođenjem na pokretne ciljeve.
Nova mogućnost za rakete dometa 80 i 150 kilometara
Standardne rakete GMLRS, uključujući verzije M30A1 i M31, imaju domet veći od 70 kilometara, pri čemu se za pojedine konfiguracije navodi približno 84 kilometra. Njihova osnovna namena jeste precizno dejstvo po utvrđenim položajima, skladištima, komandnim mestima i drugim ciljevima poznatih koordinata.
Amerikanci već razvijaju rakete ER GMLRS sa povećanim dometom do 150 kilometara, namenjene upotrebi sa sistemima HIMARS i M270. Lockheed Martin je 19. oktobra saopštio da je ovaj program dodatno napredovao ka proizvodnji i operativnom uvođenju, nakon uspešnih vojnih ispitivanja.
Kompanija sada planira da komunikacionu tehnologiju demonstriranu na GMLRS-u prilagodi i verziji produženog dometa, kao i znatno većoj raketi PrSM.
Posebno je značajna varijanta PrSM Increment 2, koja već razvija sposobnost napada na pokretne kopnene i pomorske ciljeve pomoću sopstvenog višemodnog sistema za navođenje. Američka vojska je u septembru dodelila Lockheed Martinu ugovor vredan do 1,2 milijarde dolara za njen dalji razvoj i proizvodnju.
HIMARS protiv ciljeva koji ne ostaju na jednom mestu
Nova tehnologija mogla bi da bude naročito korisna u protivbaterijskoj borbi, kada neprijateljski raketni ili artiljerijski sistem promeni položaj neposredno nakon otvaranja vatre. Ukoliko izviđački dron, radar ili drugi senzor nastavi da prati cilj, ažurirani podaci mogli bi da budu prosleđeni raketi koja se već nalazi u vazduhu.
Time se smanjuje zavisnost od koordinata poznatih u trenutku lansiranja, ali se istovremeno povećava značaj pouzdane komunikacije i neprekidnog izviđanja. Ometanje veze, gubitak praćenja cilja ili kašnjenje u prenosu podataka i dalje mogu da ograniče efikasnost sistema.
Za Pentagon je značajno i to što se nova mogućnost razvija na postojećoj porodici raketa, za koju je već planirano veliko povećanje godišnje proizvodnje.
Lockheed Martin zasad nije objavio kada bi unapređene rakete mogle da uđu u operativnu upotrebu, koliko bi koštala njihova modifikacija niti kako bi sistem funkcionisao u uslovima intenzivnog elektronskog ometanja. Ispitivanje je potvrdilo mogućnost promene cilja tokom leta, dok se pouzdanost takvog postupka u stvarnim borbenim uslovima tek mora dokazati.
Ukrajinsko ratište je pokazalo da je samo u početnoj fazi neka od Himarsa prošla rusku PVO, dok kasnije do danas Rusi ih obaraju do zadnje! Verujem da je davno prošla cifra od oborenih 1000. Mislim da je celokupni sistem prevaziđen kao I M270 i Chunmoo