Bliski istok ulazi u novu fazu otvorene vojne konfrontacije. Nakon američko-izraelskih udara na Iran i smrti vrhovnog vođe Alija Hamneija, Teheran je odgovorio talasom raketnih i dron napada širom regiona. Sada su u igru ušle i britanske baze na Kipru.
Britanski ministar odbrane Džon Hili potvrdio je da su dve iranske rakete ispaljene u pravcu Kipra, gde Ujedinjeno Kraljevstvo ima ključne vojne instalacije. Ipak, ostaje nejasno da li su te rakete bile namerno usmerene ka britanskim objektima.
„Još nismo sigurni da li su rakete namerno usmerene ka našim bazama“, izjavio je Hili, pokušavajući da ublaži spekulacije o direktnom napadu na britanske snage.
Kipar kao ključna tačka britanske projekcije moći
Velika Britanija na Kipru poseduje dve suverene baze: RAF Akrotiri, poznatu kao Zapadna suverena baza, smeštenu jugozapadno od Limasola, i Dekeliju, Istočnu suverenu bazu, između Larnake i Aja Nape. Akrotiri predstavlja glavno logističko središte za britanske operacije na Bliskom istoku i koristi se za projektovanje vazdušne moći ka regionu Levanta i Persijskog zaliva.
Ministarstvo odbrane saopštilo je da pažljivo prati situaciju i da će preduzeti „sve neophodne mere“ radi zaštite britanskog osoblja i imovine.
Hili je ujedno otkrio da je oko 300 britanskih vojnika bilo stacionirano u blizini lokacija koje su bile meta napada u Bahreinu. Iako je rekao da „malo ljudi će oplakati smrt ajatolaha“, naglasio je da ga najviše zabrinjava rizik od šire regionalne eskalacije.
London insistira da nije učestvovao u izraelsko-američkim napadima na Iran, ali u sadašnjoj situaciji to ne garantuje imunitet od iranskog odgovora.
Teheran: Osveta je legitimno pravo
Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je da je osveta za smrt Alija Hamneija „legitimno pravo i dužnost“ Islamske Republike. U saopštenju koje je emitovala državna televizija navodi se da smrt „najvišeg političkog autoriteta Islamske Republike i istaknutog vođe šiizma“ predstavlja „objavu rata protiv muslimana, posebno šiita širom sveta“.
Šef Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Ali Laridžani poručio je preko platforme X da su iranske rakete već nanele štetu američkim i izraelskim ciljevima i da će sledeći udari biti još snažniji.
„Iran je juče lansirao rakete na Sjedinjene Države i Izrael i one su prouzrokovale štetu. Danas ćemo ih pogoditi silom kakvu nikada ranije nisu doživeli“, navodi se u poruci.
Hipersonične rakete Fattah
Iran je saopštio da je prvi put upotrebio hipersonične krstareće rakete Fatah-2 u napadima na američke baze. Ako je ta tvrdnja tačna, to bi predstavljalo ozbiljan tehnološki iskorak i dodatni izazov za sisteme protivraketne odbrane u regionu. Snimci navodnih lansiranja ili udara još uvek ne postoje.
Paralelno sa tim, iranski državni mediji objavili su propagandni video u kojem se najavljuje bombardovanje američkih baza avionima F-4 Fantom II. Reč je o starim američkim lovcima-bombarderima koje je Iran nabavio pre 1979. godine. Procene govore da oko 60 tih letelica i dalje ostaje operativno.
Iako zastareli, F-4 Fantomi su i dalje deo iranskog arsenala i predstavljaju simbol kontinuiteta vojne moći iz pre-revolucionarnog perioda.
Smrt vrha vojske i privremeno rukovodstvo
Iranska državna televizija potvrdila je da je u napadima poginuo i načelnik Generalštaba Abdolrahim Musavi. Među žrtvama se, prema istim navodima, nalaze i ministar odbrane, šef Revolucionarne garde Mohamed Pakpur, Ali Šamkani, savetnik vrhovnog vođe ali i sam vrhovni vođa ajatolah Hamnei.
Svi su navodno ubijeni „tokom sastanka Saveta za odbranu“, bez dodatnih detalja o okolnostima udara. Očekuju se nova saopštenja sa imenima eventualnih dodatnih žrtava.
Nakon smrti Hamneija, formiran je tročlani privremeni savet koji će upravljati zemljom do izbora novog vrhovnog vođe. U tom telu nalaze se predsednik Masud Pezeškijan, šef pravosuđa Golam-Hosein Mohseni-Edžei i ajatolah Alireza Arafi, član Saveta čuvara. Njegovo imenovanje potvrdio je Savet za utvrđivanje interesa sistema.
U pozadini ostaje snažan uticaj Revolucionarne garde i bezbednosnog aparata, dok Ali Laridžani figurira kao ključna politička figura u koordinaciji odgovora.
USS Gerald R. Ford nestaje sa radara
Dodatnu neizvesnost uneli su izveštaji arapskih medija o neobičnim kretanjima američkih pomorskih snaga. Prema navodima pojedinih portala, nosač aviona USS Gerald R. Ford deaktivirao je svoje sisteme za praćenje i prestao da se pojavljuje na javnim navigacionim platformama, u trenutku dok se nalazio u Mediteranu blizu izraelskih luka.
Isti izvori spekulišu da je to mogla biti preventivna mera zbog mogućih iranskih napada ili deo promene operativnog statusa. Pominju se i mogući incidenti u Arapskom moru, kao i navodna audio poruka iranske mornarice o zatvaranju Ormuskog moreuza.
Za sada nema zvanične potvrde tih informacija. Sa druge strane, Kinezi su nedavno objavili satelitski snimak nosača Ford, čime je jasno da skrivanja u savremenim uslovima rata zapravo nema, pitanje je samo da li imate neophodne sposobnosti.
Region na ivici
Tenzije su na vrhuncu. Iran sprovodi strategiju postepene eskalacije, šireći napade sa kopnenih ciljeva na pomorske i potencijalno britanske objekte. Vašington poručuje da će svaki dalji iranski korak biti dočekan „ogromnim odgovorom“.
Situacija ostaje izuzetno promenljiva. Svaka nova raketa, svaka promena kursa ratnog broda ili nestanak sa radara može predstavljati signal za novu fazu sukoba.
Bliski istok je ušao u zonu gde incident može postati rat, a rat regionalna konfrontacija sa globalnim posledicama.
