Rat sa Iranom trebalo je da bude vrhunac političke karijere Benjamina Netanjahua. Prema oceni britanskog Fajnenšal Tajmsa, izraelski premijer je decenijama upozoravao da Islamska Republika predstavlja egzistencijalnu pretnju Izraelu, a 28. februara konačno je pokrenuo napad punog obima na Iran. Još važnije za njega, rat nije počeo kao izolovana izraelska avantura, već kao zajednička operacija sa Sjedinjenim Državama.
Netanjahu je ubedio Donalda Trampa da bi rat mogao dovesti do promene režima u Teheranu. U najmanju ruku, cilj je bio da se trajno ukloni iranska pretnja Izraelu. Međutim, FT piše da je ta kampanja krenula pogrešnim putem. Iranski režim ostao je čvrsto na vlasti, a Iran je pokazao da i dalje može da lansira rakete na Izrael.
Ni severni front nije zatvoren. Hezbolah, koji podržava Iran, nastavlja da granatira sever Izraela i bori se protiv izraelskih snaga u Libanu. Istovremeno, bliski savez Netanjahua i Trampa sada je pod ozbiljnim pritiskom.
Tramp: Ja odlučujem, ne Netanjahu
Kako piše FT, iranski raketni napadi bili su odgovor na izraelske udare po južnom Bejrutu. Izrael je zatim odgovorio bombardovanjem Irana, ali Tramp sada očigledno pokušava da spreči dalju eskalaciju. Američki predsednik je za FT izjavio: „Ja donosim sve odluke. On ne donosi odluke“, govoreći o Netanjahuu.
To je za izraelskog premijera posebno težak trenutak. Netanjahu sada mora da bira između dve politički opasne opcije. Prva je da obustavi napade na Iran i Hezbolah, čime rizikuje da izgleda slabo i pred Teheranom i pred izraelskom javnošću. Druga je da se suprotstavi Trampu i ugrozi savez sa Amerikom, bez kojeg Izrael teško može da održava sadašnji nivo vojne kampanje.
FT naglašava da su, uprkos svim izjavama izraelskih političara o suverenitetu i pravu Izraela da sam odlučuje kako će se braniti, realnost drugačija. Izrael ostaje duboko zavisan od američkog oružja i američkih sistema protivvazdušne odbrane.
Dilema je još teža zato što mirovni aranžman na kojem Tramp radi, prema oceni FT-a, verovatno ostavlja Iran u boljoj finansijskoj poziciji, ali i sa preostalom nuklearnom sposobnošću. Za Netanjahua, koji je decenijama gradio politički identitet na tvrdnji da će zaustaviti Iran, to je gotovo najgori mogući ishod: rat nije slomio Teheran, a diplomatija bi mogla da mu ostavi prostor za oporavak.
Ormuz i američke baze promenili su računicu
FT posebno izdvaja zatvaranje Ormuskog moreuza kao novu i moćnu polugu Islamske Republike. Uspešno zatvaranje tog strateškog prolaza dalo je Teheranu sredstvo pritiska koje odmah utiče na globalnu energetsku i bezbednosnu računicu.
Još važnije, Iran je pokazao da može da pogađa američke vojne baze i infrastrukturu zalivskih država, a da zbog toga ne bude oboren sa vlasti. Time je ojačana iranska sposobnost odvraćanja. Teheran više nije samo meta izraelsko-američkih udara, već akter koji može da odgovori na više pravaca: raketama, dronovima, pritiskom na pomorske rute i udarima po američkim objektima u regionu.
Netanjahu, sa druge strane, insistira da Izrael mora imati slobodne ruke protiv Hezbolaha, koji je ranije primorao hiljade ljudi na evakuaciju sa severa Izraela. Izraelska ofanziva protiv Hezbolaha, međutim, dovela je do raseljavanja više od milion Libanaca iz njihovih domova.
Prema FT-u, Tramp je prošle nedelje telefonom razgovarao sa Netanjahuom i, u vrlo oštrom tonu, naložio mu da ograniči izraelsku kampanju u Libanu. To pokazuje da Washington više ne želi da Netanjahu samostalno diktira tempo regionalnog rata, naročito ako taj tempo ugrožava Trampove pregovore sa Iranom.
Libanski glib i širi strateški neuspeh
Izraelsko zaglavljivanje u Libanu deo je šireg strateškog neuspeha, piše FT. Izrael je već gotovo tri godine u ratu od Hamasovog napada 7. oktobra 2023. godine. Brutalnost izraelske kampanje u Gazi nanela je ogromnu štetu međunarodnom ugledu zemlje, dok je Međunarodni sud pravde pristao da razmatra optužbe da je Izrael počinio genocid.
Netanjahu ipak tvrdi da vodi Izrael ka pobedi. U septembru je u Ujedinjenim nacijama hvalio da je Izrael „slomio“ najveći deo Hamasove „terorističke mašine“, „osakatio“ Hezbolah i „devastirao“ iranski nuklearni i raketni program.
Prema FT-u, te tvrdnje sada izgledaju sve tanje. Hamas je i dalje prisutan u Gazi. Hezbolah ostaje moćna sila u Libanu. Islamska Republika i dalje drži Iran pod kontrolom i može da pravi haos raketama i dronovima.
U svakom od tih slučajeva, Netanjahu je napravio istu grešku: pokušao je da bezbednosne probleme Izraela reši isključivo vojno, zanemarujući političku i diplomatsku dimenziju sukoba. Taktičke uspehe izraelske vojske i obaveštajnih službi, uključujući ubistva lidera Hezbolaha, Irana i Hamasa, predstavio je kao dokaz da Izrael postaje bezbedniji.
Međutim, rezultat ne pokazuje veću bezbednost, već širenje rata.
Izrael ne može bombama do trajne bezbednosti
FT zaključuje da bi do sada moralo biti jasno: Izrael ne može bombama do bezbednosti. Ako jedna grupa lidera bude ubijena u Gazi, Bejrutu ili Teheranu, pojaviće se drugi koji će ih zameniti.
Za Netanjahua je politički i intelektualno jednostavnije da neprijatelje Izraela predstavi kao bezumne fanatike koje je moguće samo eliminisati, umesto da se bavi dubljim uzrocima sukoba. Zbog toga izraelska strana odbija da razmotri mogućnost da će mnogi Palestinci, Libanci i Iranci na bombardovanje i ubijanje odgovoriti isto kao Izraelci na 7. oktobar: ne predajom, već još jačom borbom.
Svako ko tako govori, prema FT-u, rizikuje da ga Netanjahu optuži za simpatije prema teroristima. Na taj način izraelski premijer nije vodio raspravu, već ju je gušio.
Pokretanjem rata punog obima protiv izraelskih neprijatelja, Netanjahu je pokušao da obnovi sopstveni ugled i osigura političku budućnost. Pobeda nad Iranom trebalo je da bude kruna njegove karijere, konačni trijumf nad najvećim neprijateljem, zgodno ostvaren u izbornoj godini.
Umesto toga, Netanjahu bi na izbore kasnije ove godine mogao da uđe sa neprijateljima koji su i dalje živi i aktivni, dok podrška Izraelu naglo opada širom Zapada, pa čak i u Beloj kući. Izbori u Izraelu gotovo uvek su tesni, pa nije jasno da li će izgubiti vlast. Međutim, bezbednost će verovatno biti ključno pitanje.
Netanjahuova vizija izraelske bezbednosti je propala. Prema oceni Financial Timesa, on zaslužuje da izgubi.
