Više od 23 godine nakon američke invazije na Irak, poslednje američke trupe pripremaju se da napuste zemlju do 30. septembra. Rojters navodi da je tokom više od dve decenije američkog vojnog angažovanja u Iraku poginulo oko 4.500 Amerikanaca, dok je broj iračkih žrtava bio višestruko veći. Povlačenjem se zatvara još jedna faza odnosa koji su počeli rušenjem Sadama Huseina 2003. godine, a zatim prošli kroz okupaciju, oružanu pobunu, povlačenje i novi povratak američkih snaga.
Američko vojno prisustvo nije bilo neprekidno tokom svih 23 godine. Glavnina snaga povukla se krajem 2011, da bi se američka vojska vratila 2014. na zahtev iračkih vlasti nakon brzog širenja Islamske države i pada Mosula. Tada je formirana vojna koalicija predvođena SAD, dok su američke snage ponovo dobile baze i infrastrukturu za operacije na teritoriji Iraka.
Poslednja faza sada se završava na osnovu dogovora Bagdada i Vašingtona, a ne jednostrane odluke donete poslednjih nedelja. Irak je još ranije insistirao na zatvaranju misije koalicije predvođene SAD i prelasku odnosa sa Vašingtonom na bilateralnu saradnju bez stalno raspoređenih stranih snaga. Irački vladin portparol Haider al Abudi izjavio je da će septembar 2026. označiti kraj prisustva te koalicije u zemlji.
Poslednja faza počela je odlaskom iz Al-Asada
Proces je postao vidljiv početkom godine, kada su američke snage napustile vazduhoplovnu bazu Al-Asad u zapadnom Iraku. Baza je više od dve decenije predstavljala jedno od glavnih američkih vojnih uporišta u zemlji, a posle njenog napuštanja preostale snage bile su koncentrisane pre svega u iračkom Kurdistanu. Povlačenje iz Erbila predstavlja završnu fazu plana čiji je krajnji rok 30. septembar.
Portparol vrhovnog komandanta iračkih oružanih snaga Sabah al Numan rekao je da se američke i druge snage koalicije već povlače iz Erbila. Prema njegovim rečima, posle 30. septembra na teritoriji Iraka neće ostati nijedan strani vojnik, uključujući autonomni region Kurdistan. Iračke vlasti za 1. oktobar pripremaju događaje kojima će završetak strane vojne misije označiti kao obnovu pune kontrole države nad sopstvenom teritorijom.
Od 170.000 američkih vojnika do odlaska poslednjih jedinica
Na vrhuncu američkog vojnog prisustva u Iraku nalazilo se oko 170.000 američkih vojnika. Invazija iz marta 2003. brzo je srušila vlast Sadama Huseina, ali su naredne godine donele dugotrajan oružani otpor, sektaške sukobe i veliki broj žrtava. Američke snage formalno su završile prvu veliku fazu prisustva povlačenjem krajem 2011. godine.
Povratak 2014. usledio je nakon što je Islamska država zauzela Mosul i velike delove severnog i zapadnog Iraka. Američka avijacija, zajedno sa snagama drugih država okupljenih u koaliciju pod vođstvom SAD, pružala je vazdušnu, obaveštajnu i logističku podršku iračkim snagama koje su vodile kopnene operacije. Posle gubitka teritorijalne kontrole Islamske države, broj američkih vojnika smanjen je na približno 2.500, a njihova uloga zvanično je prebačena na savetovanje, obuku i podršku.
Bagdad: Irak više nema potrebu za stranom vojskom
Iračke vlasti danas daju drugačiju procenu bezbednosne situacije od one koja je dominirala tokom povratka američkih snaga 2014. godine. Irački premijer Ali al Zaidi izjavio je da su domaće bezbednosne snage sposobne da zaštite teritoriju zemlje, dok vlada završetak stranog vojnog prisustva povezuje sa jačanjem državnog suvereniteta. Bagdad istovremeno nastoji da svo oružje i vojne formacije na teritoriji zemlje stavi pod neposrednu kontrolu državnih institucija.
Irački premijer je ranije izjavio da zemlja ne očekuje novi unutrašnji rat niti povratak Islamske države u obliku u kojem je postojala prethodne decenije. Prema njegovoj proceni, preostale su ograničene ćelije koje iračke bezbednosne službe prate i protiv kojih izvode operacije. To se razlikuje od procena pojedinih američkih, kurdskih i zapadnih sagovornika koji upozoravaju da bi povlačenje stranih snaga moglo da otvori više prostora za aktivnosti takvih grupa.
Iran ostaje deo političkog spora oko američkog odlaska
Drugi deo rasprave odnosi se na Iran, čiji politički, ekonomski i bezbednosni uticaj u Iraku traje mnogo duže od sadašnjeg povlačenja američkih snaga. Britanski Rojters u svojoj analizi odlazak američke vojske povezuje sa mogućnošću jačanja iranskog uticaja, pozivajući se na analitičare i pojedine iračke i kurdske sagovornike. Takva procena predstavlja političko i bezbednosno tumačenje posledica povlačenja, a ne samu činjenicu o dogovorenom odlasku američkih snaga.
Bagdad zvanično pokušava da odnose sa Vašingtonom i Teheranom vodi kao odvojene državne odnose, bez predstavljanja Iraka kao prostora u kojem jedna strana mora zameniti drugu. Iračke vlasti istovremeno insistiraju da strane zemlje ne koriste iračku teritoriju za međusobne obračune i da odluke o bezbednosti treba da donose iračke institucije. Vlada povlačenje američkih snaga predstavlja prvenstveno kao pitanje suvereniteta i završetak vremenski ograničene vojne misije, a ne kao prelazak zemlje iz jednog spoljnog bloka u drugi.
Vojno povlačenje ne prekida odnose SAD i Iraka
Završetak stalnog američkog vojnog prisustva ne znači prekid saradnje između Bagdada i Vašingtona. Irački premijer je tokom posete SAD u julu govorio o nastavku strateških odnosa, dok je formiran zajednički bezbednosni odbor koji treba da definiše saradnju nakon završetka misije 30. septembra. Budući odnosi treba da obuhvate vojnu obuku, nabavku opreme, razmenu informacija i druge oblike saradnje koji ne zahtevaju stalno raspoređivanje američkih jedinica u iračkim bazama.
Sporazum o završetku misije postignut je još 2024. godine, a sada se sprovodi njegova poslednja faza. Američka strana ovog leta ponovo je potvrdila da će operacija Inherent Resolve iz Iraka biti završena do 30. septembra, u skladu sa ranije utvrđenim rokovima. Od 1. oktobra bezbednost teritorije Iraka trebalo bi u potpunosti da bude odgovornost iračkih oružanih i bezbednosnih snaga.
