Vojna kriza na Bliskom istoku ušla je u novu i opasniju fazu nakon što je američki predsednik Donald Tramp 11. juna najavio da će Sjedinjene Države „veoma žestoko“ udariti Iran, uz direktnu pretnju zauzimanjem ostrva Harg, ključnog iranskog naftnog terminala u severnom delu Persijskog zaliva.
Tramp je na mreži Truth Social poručio da bi američke snage u „ne tako dalekoj budućnosti“ mogle da zauzmu ostrvo Harg i druge tačke iranske naftne infrastrukture, kako bi Vašington preuzeo potpunu kontrolu nad iranskim tržištima nafte i gasa. Kao model je naveo Venecuelu, tvrdeći da taj pristup „odlično funkcioniše“ i za Venecuelu i za Sjedinjene Američke Države.
Ostrvo Harg nije obična vojna meta, preko tog terminala Teheran izvozi približno 90 odsto svoje sirove nafte. Zauzimanje, blokada ili uništenje njegove infrastrukture predstavljali bi direktan udar na finansijsku kičmu Islamske Republike, ali i na sposobnost Korpusa islamske revolucionarne garde da finansira vojne operacije u regionu.
Pretnja velikim udarom, pa povlačenje korak unazad
Ubrzo nakon oštre objave, Tramp je u razgovoru za Foks njuz ublažio ton. U jutarnjoj emisiji „Fox and Friends“ rekao je da je njegova lična preferencija i dalje zauzimanje ostrva Harg, ali je priznao da nije siguran da su Amerikanci spremni da plate cenu takve operacije.
„Razgovaramo sa njima i sve to, ali znate, gledajte, moja preferencija je uvek bila: zauzmite ostrvo Harg“, rekao je Tramp. Zatim je dodao ključnu rečenicu: „Ne znam da li Amerika ima stomak za to.“
Time je američki predsednik otvoreno priznao da fizičko zauzimanje iranskog naftnog terminala nije samo pitanje vojne moći, već i pitanje političke izdržljivosti američkog društva. Kopnena ili amfibijska operacija protiv ostrva Harg nosila bi ozbiljne logističke rizike i mogućnost velikih gubitaka među američkim trupama.
Tramp ipak nije odustao od osnovne ideje: blokiranje energetskih kapaciteta Irana ostaje jedan od glavnih načina da Vašington primora Teheran da prihvati novi nuklearni sporazum i ponovno otvaranje morskih puteva.
Harg kao cilj koji menja rat
Ostrvo Harg nalazi se u Persijskom zalivu i predstavlja vitalnu logističku platformu iranske ekonomije. Njegov značaj daleko prevazilazi lokalnu geografiju. Kontrola nad Hargom značila bi kontrolu nad najvećim delom iranskog izvoza sirove nafte.
Pentagon je ranije, tokom aprila, izvodio napade na vojne ciljeve na ostrvu, ali sama naftna infrastruktura do sada nije bila direktno meta. Nova Trampova pretnja zato označava prelazak sa udara na vojne kapacitete na mogućnost udara u samo srce iranske ekonomske sposobnosti.
Američka računica je jasna: ako Iran ostane bez glavnog izvoznog terminala, režim u Teheranu gubi veliki deo prihoda, a IRGC ostaje bez dela finansijske osnove za operacije u Iraku, Siriji, Libanu, Jemenu i Persijskom zalivu.
Sa iranske strane, takav potez bio bi tretiran kao pokušaj gušenja države, a ne samo kao vojna operacija. Zato bi napad na Harg mogao da proizvede mnogo širu odmazdu od dosadašnjih raketnih i dronovskih udara na američke baze.
Udari posle obaranja Apača i iranske odmazde
Trampova najava dolazi posle obaranja američkog helikoptera Apač u oblasti Ormuskog moreuza ranije ove nedelje i naknadnih napada koje je IRGC izveo na američke baze u Bahreinu, Kuvajtu i Jordanu.
Tokom noći, SAD su već pokrenule opsežan talas udara na Iran, uglavnom protiv sistema PVO i radarskih položaja blizu Ormuskog moreuza. Bio je to drugi takav napad od početka nedelje.
Američke snage koristile su rakete Tomahavk sa razarača, dok su mete obuhvatale iransku protivvazdušnu odbranu, radarske lokacije i komandno-kontrolne tačke povezane sa dronovima. Tramp je najavio da bi naredni talasi mogli biti razorniji od prethodnih.
Na pitanje da li će SAD početi da napadaju elektrane i mostove, kako je ranije pretio, odgovorio je: „Da, ali radije ne bih to uradio, jer kada to uradite, ljudi pate.“
Ta izjava pokazuje da se u Vašingtonu već razmatraju ciljevi koji bi direktno pogodili civilnu infrastrukturu i svakodnevni život stanovništva, iako ih Tramp za sada predstavlja kao opciju koju bi radije izbegao.
Iran zatvara Ormuski moreuz, CENTCOM odbacuje blokadu
Istovremeno sa američkim pretnjama, iranska vojna komanda proglasila je potpuno zatvaranje Ormuskog moreuza za komercijalne brodove i tankere za naftu. Teheran je upozorio da će otvoriti vatru na svaki brod koji pokuša da prođe kroz to područje.
Ormuski moreuz je jedna od najvažnijih energetskih tačaka na svetu. Svaka ozbiljna blokada odmah utiče na tržišta nafte, troškove transporta, osiguranje tankera i bezbednosnu računicu zalivskih država.
CENTCOM je odbacio validnost iranske blokade i saopštio da komercijalni brodovi nastavljaju da plove kroz moreuz pod nadzorom i zaštitom savezničke flote. Time su SAD praktično poručile da ne priznaju iransku kontrolu nad prolazom i da su spremne da obezbeđuju pomorski saobraćaj vojnom silom.
Razmena udara u poslednjih 48 sati, uključujući masovnu upotrebu Tomahavka i iranske raketno-dronovske napade na američke baze, potvrđuje definitivni kolaps aprilskog sporazuma o prekidu vatre.
Američke snage već imaju sredstva za kopnenu operaciju
Iako je Tramp umanjio neposrednost svojih najnovijih pretnji, američka vojska već ima značajne kapacitete raspoređene na Bliskom istoku. Dve udarne grupe nosača aviona, jedna predvođena nosačem USS Abraham Linkoln, a druga nosačem USS Džordž H. V. Buš, nalaze se u Arapskom moru.
Uz njih je raspoređena i 31. ekspediciona jedinica marinaca, dok su padobranci elitne 82. vazdušno-desantne divizije takođe prebačeni u region.
Takav raspored daje Vašingtonu mogućnost da izvede ograničenu kopnenu, vazdušno-desantnu ili amfibijsku operaciju, bilo protiv ostrva Harg, bilo protiv neke druge tačke iranske infrastrukture. Međutim, vojna mogućnost ne znači automatski političku odluku.
Tramp zato balansira između pretnje i opreza. Sa jedne strane, najavljuje žestoke udare i preuzimanje kontrole nad iranskom naftom i gasom. Sa druge, priznaje da ne zna da li američka javnost može da prihvati cenu zauzimanja strateškog ostrva.
Iran „želi dogovor“, ali Teheran ne pokazuje predaju
Tramp tvrdi da Iran „želi da postigne dogovor“ i da je „desetkovan“. Prema njegovim rečima, Iranci su „u pokornosti“, ali „jednostavno to još ne znaju“.
Takva retorika ima za cilj da prikaže Teheran kao protivnika koji je već slomljen, iako se na terenu vidi drugačija dinamika. Iran je odgovorio napadima na američke baze u Jordanu, Kuvajtu i Bahreinu, zatvorio je Ormuski moreuz i pokazao spremnost da sukob prebaci na energetske i pomorske arterije.
Upravo zato pretnja Hargom ima ogromnu težinu. Ako SAD zaista krenu na iranski izvozni terminal, rat prestaje da bude samo kampanja protiv PVO, radara i baza IRGC-a. On postaje borba za kontrolu energetskih tokova u Persijskom zalivu.
To je granica na kojoj se vojna operacija pretvara u globalni ekonomski događaj.
Od prekida vatre do otvorene konfrontacije
Aprilski sporazum o prekidu vatre praktično je prestao da postoji. Posle obaranja Apača, američkih udara na Iran, iranskih napada na baze u Bahreinu, Kuvajtu i Jordanu, zatvaranja Ormuskog moreuza i Trampove pretnje zauzimanjem Hargа, sukob je ušao u otvorenu konvencionalnu fazu.
Vašington sada javno govori o udarima većom razornom moći, kontroli iranske energetske infrastrukture i mogućem zauzimanju ključnog naftnog terminala. Teheran odgovara blokadom moreuza i napadima na američke vojne objekte u regionu.
Harg je zato mnogo više od ostrva. To je test koliko daleko su SAD spremne da idu u pokušaju da slome iransku ekonomiju i koliko daleko je Iran spreman da ide da bi pokazao da ne može biti pritisnut bez posledica po ceo Persijski zaliv.
Tramp je možda za Foks njuz priznao da ne zna da li Amerika ima „stomak“ za zauzimanje Hargа. Međutim, sama činjenica da američki predsednik javno govori o preuzimanju kontrole nad iranskom naftom i gasom pokazuje koliko se rat udaljio od jezika odvraćanja i približio jeziku okupacije energetskih čvorišta.
Onaj ko ima i gram mozga, nešto tako nebi ni pomislio. Ukoliko Amerika pokuša tako nešto, doživeće ogromne gubitke, cilj neće ostvariti a barel nafte će se kretati između 150 i 200 dolara