Zašto se vratiti na Mesec? Pitanje je postavljeno pre više od pola veka i ponovo se postavlja dok se Amerikanci sa jedne strane, a Kinezi i Rusi sa druge pripremaju za povratak na jedini prirodni satelit Zemlje.
Ove supersile ovoga puta to rade sa namerom da ostanu duže od kratkih poseta astronauta šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, a geopolitički interes za ovu trku je nesporan. Pored naučnog, tu je i ekonomski.
Kineski istraživači su predložili stvaranje magnetnog lunarnog lansera, koji bi teoretski mogao značajno smanjiti troškove transporta dragocenih lunarnih stena nazad na Zemlju.
Ovaj magnetni sistem će raditi na isti način poput olimpijskiog sporta bacanja kladiva. Hajde da pogledamo ideju malo detaljnije.
Ova inovativna tehnologija, koju je predložio Šangajski institut za satelitsko inženjerstvo, mogla bi da postane ključni deo kineske vizije o uspostavljanju velike istraživačke baze na južnom polu Meseca.
Peking namerava da izgradi ovu infrastrukturu u saradnji sa Moskvom, piše South China Morning Post.
Inovativna ideja iz Pekinga
Novi sistem za lansiranje, koji je detaljno opisan u velikom kineskom naučnom časopisu, dizajniran je da funkcioniše korišćenjem fenomena magnetne levitacije. Inspirisan sportom bacanja kladiva koji gledamo na Olimpijskim igrama, revolucionarni sistem će u suštini koristiti rotirajuću ruku velike brzine da lansira teret u svemir.
Prema izveštajima, ovaj projekat bi zaista mogao da donese revoluciju u način na koji se teret transportuje u svemiru.
Ako kineska ideja prođe dobro, onda bi Peking teoretski mogao da transportuje teret sa Meseca nazad na Zemlju po višestruko nižoj ceni nego danas. Sadašnje metode svemirskog transporta su izuzetno skupe.
Predloženi lanser bi se sastojao od 50 metara dugačke rotirajuće ruke koju bi pokretao superprovodnički motor.
Ruka će biti dizajnirana da razvije brzinu od oko 2,4 kilometra u sekundi u roku od 10 minuta. Kada se dostigne željena brzina, kapsula za lansiranje koja sadrži lunarne stene će se osloboditi i tako započeti svoje putovanje na Zemlju.
Dakle, kineski naučnici zapravo dizajniraju džinovski magnetni katapult koji će na Zemlju vraćati (bacati) kapsule koje sadrže, primera radi, helijum-3 iskopavan na Mesecu i druge korisne supstance.
Obećavajući program ima procenjene troškove izgradnje do 18,2 milijarde dolara. Lansirni sistem će pokretati kombinacija solarne i nuklearne energije. Takođe će biti težak oko 80 tona i imaće predviđeni životni vek od najmanje 20 godina.
Problem je u tome što Kina prvo mora da razvije veoma tešku lansirnu raketu koja će preneti ovaj sistem na Mesec, a ovo svemirsko lansirno vozilo je trenutno u razvoju od strane naučnika u Pekingu.
Ako sve bude po planu, program lunarnog lansiranja mogao bi biti završen do 2045. godine.
Helijum-3
Stabilni izotop koji smo pomenuli pokreće solarni vetar. Na Zemlji, magnetno polje i atmosfera deluju kao štit, ali Mesec nema takvu zaštitu i tokom miliona godina, helijum-3 je bombardovao Mesec u velikim količinama da bi se ugradio u površinu Meseca. Barem u teoriji, ceo Mesec je depozit.
Na Zemlji, količine helijuma-3 u tragovima ostaju zarobljene u slojevima dubokog tla, povremeno izlazeći u emisijama iz određenih gasnih polja. Većina se proizvodi veštački u nuklearnim reaktorima, zračenjem litijuma ili kao rezultat raspada tricijuma, elementa koji se koristi u termonuklearnim bombama. Međutim, progresivno uništavanje ovih arsenala smanjilo je njegovu dostupnost.
Trenutno je helijum-3 na Zemlji dostupan isključivo u veoma malim količinama, jedva dovoljnim za neke eksperimente. To ga, naravno, čini skupim te mu cena kreće od 30.000 dolara po gramu. Ukupna svetska potrošnja, uslovljena ovom ekstremno ograničenom ponudom, iznosi nešto više od pola kilograma godišnje.
Koliko helijuma-3 postoji na Mesecu? Neke procene sugerišu između milion i tri miliona tona, od čega se skoro sve nakupilo u spoljnim slojevima regolita, pa bi njegovo vađenje bilo relativno lako.
Helijum-3 je opisan kao gorivo budućnosti u fuzionim elektranama. Njegova reakcija sa deuterijumom oslobađa ogromne količine energije, dajući bezopasne atome helijuma-4 bez emisije opasnog zračenja, čineći njegovo nalaženje i skladištenje “svetim gralom” čiste energije.
Koja Rusko Kineska baza…Kina će okupirali Sibir..a.ne verujem i da bi uzela za šljakere Ruse.samo , jer votka.
Odavno je izgrađen ruski kosmodrom Vostočni na dalekom istoku, kao deo zajedničkog rusko kineskog kosmičkog programa i o tome sam govorio pre skoro 15 godina, ali ti to ne znaš klinac jer si balav.
Rusi prvo da dobiju rat,u Ukrajini mnogo se oduzilo,trenutno velika zaglava,treba buldozeri da je odglave Za svemir ,ima vreme,sad mozda razvlacenje resursa.
Znači od LITIJUMA se proizvodi helijum3, gorivo za čistu atomsku energiju.
…da li to znači da Srbi kopaju, političari im uzmu 7%, 3 % prijave na budžet, a neki stranci se jeftino i čisto greju i imaju skupu industriju ? I uopšte koji stranci ??? Ne pratim baš…čujem Šolc pumpa po litijumu, čini mi se i Kinezi zainteresivani…ako neko zna, ukratko molim…
Vidim da pratiš
Nije isplativo na taj način, osim za eksperimente, kad treba nešto da se proveri. Litijum je potreban u fuzionim reaktorima budućnosti, ali kao način da se sa plazme prenese energija koja ima kalorijsku vrednost, a ona zatim greje vodu ili neki fluid pod pritiskom. Sve zemlje koje budu imale litijum biće dobrodošle u neki novi OPEK, a mi ga imamo 10% svetskih rezervi u zapadnoj Srbiji, što je potez od Mačve do KiM.
Још једна планета коју људски род треба да сјебе.
planeta…😂