U tekstu o sovjetskim instruktorima u Egiptu apsolvirali smo geostrateške i političke ciljeve zbog kojih su se Sovjeti angažovali na Bliskom i Srednjem istoku. Oni jesu pupak sveta. Pošto je Sirija izvesno vreme bila i deo Ujedinjene Arapske Republike (UAR), a pri tom geografski mnogo bliža i time interesantnija, sovjetski odnos (a kasnije i ruski) imao je i ima drugačiju dimenziju. Oni su u Siriju stigli 1956. godine, znatno ranije nego u Egipat.
Govorimo o sistemskom, garnizonom raspoređivanju, kakvo je u Egiptu pokrenuto tek 1967. godine. Tada je rastojanje od najjužnije granice SSSR i najsevernije granice Sirije bilo samo oko 450 kilometara. U to vreme niko se ne bi usudio da uskrati prelet, a i crnomorske luke su bile blizu.
Grupa sovjetskih vojnih specijalista u Oružanim snagama Sirije (Группа советских военных специалистов в Вооружённых силах Сирии) bila je kombinovana vojna formacija vidova i rodova OS SSSR koja se prvi put pojavila u Siriji na poziv vlade i predsednika Šukri al-Kuatlija (Shukri al-Quwatli) 1956. godine. Ona je najpre pomagala Nezavisnu Sirijsku Republiku, zatim UAR (Ujedinjena Arapska Republika – United Arab Republic, zajednica Egipta i Sirije od 1959. do 1961. godine), a onda konačno i suverenu Sirijsku Arapsku Republiku (Komara E’rebî ya Sûriyeyê,Syrian Arab Republic).
U periodu od 1973. do 1983. na osnovu molbe Hafeza el Asada sovjetski kontintent je uvećavan otkomandovanjem pripadnika jedinica sovjetskih Oružanih snaga s ciljem pružanja direktne vojne pomoći Oružanim snagama Sirije. Međutim, sovjetske ambicije bile su i stvaranje stalnih pomorskih baza.
Nije, kako vidimo, ovde bila samo reč o proleterskom internacionalizmu i borbi protiv međunarodnog imperijalizma, već o obostranoj koristi.
Kako je tekla saradnja?
Tokom ratnih sukoba sovjetski specijalisti i savetnici svih vidova i rodova neposredno su učestvovali u njima, a bilo ih je više:
- Šestodnevni rat 1967. godine.
- Rat iscrpljivanja (mart – jul 1970) godine.
- Rat u vazduhu (septembar – novembar 1972) godine.
- Rat sudnjega dana (Jom Kipur) 6 – 24. oktobar 1973. godine.
- Libanski rat 1982. godine.
- Okupacija Libana i morska blokada od strane snaga NATO 1983. godine.
U relativno mirnim periodima (zatišjima) sovjetski specijalisti su aktivno radili na usavršavanju i borbenom jačanju OS Sirije u svim njenim segmentima. Od trenutka prvog dolaska sastav i brojnost zavisili su od vojno-političke situacije u regionu i borbenim mogućnostima najverovatnijeg protivnka – OS Izraela. Situacija bi se dodatno usložnjavala čestim prisustvom operativnih sastava OS SAD. Vrlo često bi sve komponente združenih snaga SAD i Izraela izvodili demonstrativne pokrete prema Siriji i praktično svakog trenutka bile spremne da krenu u duboke prodore iz priobalja u dubinu Sirije.
Prema dostupnim podacima Generalštaba OS RF, od 1956. do 1991. godine po naređenju MO ukupno je bilo otkomandovano 16.282 čoveka. U taj sastav ušli su: 294 generala, 11.169 oficira, 624 zastavnika, 2179 vojnika i podoficira i 2016 službenika Sovjetske armije i Ratne mornarice. Od rana i bolesti za 35 godina umrlo je 44 čoveka. Malo ili mnogo? Za porodice svakog pojedinca i previše; ali ako uzmemo u obzir da je samo tokom Pustinjske oluje bilo oko 150–235 poginulih pripadnika Koalicije u neborbenim uslovima onda se može reći da su Sovjeti umeli da se brinu o svojim ljudima.
Ni ovaj ukupan broj nije pouzdan usled zgusnutosti masovnih dolazaka i odlazaka. Bilo je delegacija koje su relativno kratko boravile u radnim posetama. Štaviše, statistika ne pokazuje broj onih koji su bili pripadnici specijalnih službi vezanih za poslove državne, odnosno nacionalne bezbednosti. Zbog toga što su neki podaci još uvek pod oznakom poverljivo i ne može se sa sigurnošću utvrditi ukupna brojnost. Navedena brojka 16.282 jeste pouzdana jer je bila dostupna u biltenima Generalštaba, a ona može biti samo veća.
Neposredne ratne aktivnosti
Za ovaj portal i hobiste svakako su najiteresantije aktivnosti vida RV i PVO, stoga ćemo njima posvetiti pažnju.
- Vazdušni rat 1972 – 1973. godine
U periodu od septembra 1972. do januara 1973. sovjetski specijalisti bili su angažovani (”zadejstvovani”) u poslovima servisa i remonta letelica, korišćenju radarskih stanica, na prebacivanju borbene tehnike i njihovo razmeštanje po garnizonima, kao i opštim remontno-servisnim poslovima na tehnici, kakvi se sprovode i u miru.
- Rat Sudnjega dana (Jom kipurski rat) 1973. godine
U proleće i leto, nekoliko meseci pre oktobarskog sukoba, Izraelci su sve češće i redovnije počeli s izviđanjem pozicija sirijskih oružanih snaga. Kako se približavala jesen uzbune su bile sve češće jer svaki nalet mogao je biti početak napada. Kako ne bi dali vremena posadama sirijske PVO da reaguju, Izraelci su naletali bez ikakvog rasporeda, u potpuno drugačija, neočekivana vremena. Situaciju je pogoršavalo to što im je bilo potrebno samo nekoliko minuta od poletanja da bi stigli u reon izviđanja i provokacija.
Odbrani na zemlji ostajalo je ponekad minut do dva da prevedu tehniku u borbenu gotovost, a često vremena nije ni bilo. U tom periodu sistem PVO po dubini još nije ešeloniran ni kompletiran pa je pitanje pokrivenosti teritorije bilo veoma važno. Treba podsetiti i na to da su raketni sistemi tog vremena, osim KUB, zahtevali više prostora, uređenih inžinjerijskih položaja, stalna prebacivanja; to je dodatno iscrpljivalo sirijske posade, pri čemu je i tehnika trpela.
Najveća provokacija dogodila se 13. septembra kada je izraleska avijacija napala na priobalje Latakije. Učestvovalo je preko 60 aviona. Prema podacima iz sovjetskih izvora Izraelci su pretrpeli značajne gubitke. Na sednici Generalne skupštine OUN Sirijci su objavili da je od 64 aviona pet oboreno, uz gubitak svojih osam. I tu su se podaci razlikovali jer su neki izvori navodili da su izraelski piloti oborili devet do dvanaest lovaca MiG-21. Svoj gubitak, naravno, nisu potvrdili, već su samo naveli tvrdnju da su oni isprovocirani da napadnu jer su Sirijci dejstvovali po izraelskom izviđačkom avionu nad Sredozemnim morem.
Pri tom Skupštini nisu objasnili zašto su to proglasili terorističkim činom i zbog čega su radi zaštite jednog izviđačkog aviona poslali 64 letelice prvog borbenog reda.
Sve to najavljivalo je skori sukob. Sovjeti su znali tačan dan i vreme napada. Početkom oktobra evakuisali su hitno porodice svojih specijalista. Poslednje porodice otišle su rano ujutru šestog oktobra transportnim avionima, dok su neke otputovale brodovima. Sada je poznato da je obaveštajni aparat Izraela zakazao u svojim saznanjima i procenama, pa se za napad saznalo u samoj noći petog na šesti oktobar. Stoga je mobilizacioni deo sastava, inače veoma uigrana i dragocena komponenta OS, značajno kasnio.
Istine radi, svi kontingenti u ulozi savetnika po svetu su, u cilju diplomatskog pritiska ili skretanja pažnje povremeno u kriznim trenucima organizovali povlačenje porodica (ne i stručnjaka), pa je i to možda uspavalo inače veoma oprezne Izraelce. Sirijci i Egipćani su najpre sovjetskim specijalistima saopštili da je Izrael taj koji je počeo borbena dejstva, ali kod profesionalaca koji su praktično formirali njihove oružane snage (i tamo stekli značajne operativne veze) to nije prošlo.
Brzo se saznalo ko je započeo napad. Sovjetski oficiri su učestvovali aktivno u dejstvima kao koordinatori štabova divizija, brigada, samostalnih pukova, kao pomoćnici operativnih načelnika, ali i kao dragocena pomoć logistici od koje je mnogo zavisilo u tom ratu. Sredstva, tenkovi, avioni i rakete brzo su ”trošeni” pa je njihovo zanavljanje tražilo ne samo profesionalnost već i dovitljivost, poznavanje finesa (dimenzije i masa tovara, rute letova, urgentnost na terenu, itd).
Treba napomenuti da su tom prilikom Izraelci bili zatečeni taktičkim potezom koji su kasnije i sami primenjivali. Sovjetske posade su postavljale veoma efikasno PVO zasede na pretpostavljenim pravcima kretanja. Sirijski avioni bi imali ulogu mamca, a onda bi stupali na scenu kubovi, glavne zvezde ovog kratkotrajnog rata. Za vreme takvih zaseda iznad Damaska uspevali su da za nekoliko minuta desetkuju izraelske eskadrile. Kombinacija opreznog korišćenja radara, smeštanje avijacije u radarske senke i visoka mobilnost sistema kub učinili su svoje. Istorija ratovanja menjala se pred očima sveta.
Sirijci nisu bili ostavljeni da se sami bore. Pored Sovjeta, na sirijskoj strani bili su i pripadnici raznih vidova i rodova Jordana, Kuvajta pa čak i Maroka (marokanski korpus stigao je na sovjetskim brodovima). U jeku bitke čak je i iračko rukovodstvo, nezavisno od starih nesporazuma, poslalo kao pomoć nekoliko motopešadijskih brigada i eskadrila. Socijalističke države takođe nisu sedele po strani. Pred sam početak rata u Siriju je stiglo 30 kineskih pilota, tenkovska brigada s Kube u brojnosti do 500 ljudi, pa čak i oficiri Vijetnamske narodne armije čije iskustvo je bilo zlata vredno.
Tokom tih 18 dana, od šestog do osamnaestog oktobra, angažovan je prvoklasan arsenal s obeju strana. Amerikanci su takođe koristili vijetnamska iskustva. Zadejstvovane su antiradarske rakete AGM šrajk (AGM – 45 Shrike – svračak) iAGM – 78 standard. Izraelci su ispalili 210 raketa šrajk na pozicije SA – 75M, S – 75, S – 75M i S – 125.
Nisu uspeli da naprave značajniju štetu jer su sovjetski operateri, udruženi s Vijetnamcima i Sirijcima lako izbegavali te napade, a i same rakete su bile nedovoljno pouzdane. Pri tako masovnom napadu iz stroja je privremeno izbačen samo jedan divizion SA – 75M Dvina. Ukupno su na položaje PVO Sirije Izraelci izveli 97 bombarderskih i artiljerijskih napada, od čega je gotovo pola bilo usmereno prema aktivnim divizionima. Čak više od polovine udara izvršeno je po lažnim, rezervnim i napuštenim pozicijama.
U ovim operacijama učestvovala je iz eskadrila za protivelektronska dejstva čiji je matični garnizon bio u Šavli, Litvanija. Avioni za ometanje AN – 12PP imali su sirijske oznake i obezbeđivali su nesmetanu komunikaciju i napade sirijske avijacije. Delovi transportne avijacije koja se maksimalno naprezala stalnim dovoženjem ratnog materijala bili su ugrožavani intenzivnim naletima izraelske avijacije koja je napadala rute leta i aerodrome.
Tokom borbenih dejstva posade transportne avijacije RV SSSR obavile su 78 letova na avonima An – 22 i 725 na An – 12; pri tom su prevezle 1700 ljudi i 8175 tona bojeve tehnike i municije. Bez ijednog gubitka ili nezgode. Bez obzira što je ovaj sukob imao lokalni karakter, u njemu su učestvovali svi vidovi oružanih snaga, korišćena je najsavremenija tehnika, novi taktički postupci, pa se može reći, s obzirom na geopolitički značaj, da je ovaj lokalni sukob imao globalni karakter.
Šta reći o saradnji ove dve zemlje? Za razliku od Egipta, Sovjeti (kasnije Rusi) uspeli su da opstanu na tlu Sirije. Njihov položaj je i dalje specifičan i svakako veoma težak. Pisali smo svojevremeno o tragičnoj sudbini Sirije, a u to se uklapa i savremeno doba. Rusi su i znatno težem položaju u odnosu na vreme porodice Asad, ali su i dalje nezaobilazni na tom terenu.
