Američka Komanda svemirskih sistema dodelila je kompaniji SpaceX Ilona Maska ugovor vredan 4,16 milijardi dolara za razvoj sistema Space-Based Airborne Moving Target Indicator, poznatog kao SB-AMTI. Reč je o programu koji treba da prebaci deo jednog od najvažnijih zadataka vazdušnog rata iz aviona u svemir: otkrivanje, praćenje i označavanje pokretnih ciljeva u vazduhu.
To znači da Pentagon želi da smanji zavisnost od klasičnih AWACS aviona, poput E-3 Sentry, koji decenijama služe kao leteći radari i komandna mesta. Ti avioni imaju veliku vrednost, ali i ozbiljan problem: veliki su, skupi, spori, lako uočljivi i u ratu protiv protivnika sa modernim raketama dugog dometa moraju da rade daleko od opasne zone.
SB-AMTI treba da napravi drugačiji sloj osmatranja. Umesto nekoliko velikih aviona u vazduhu, SAD žele konstelaciju satelita u niskoj Zemljinoj orbiti, sa senzorima, sigurnim komunikacijama i zemaljskim centrima za obradu podataka uz pomoć veštačke inteligencije.
Šta sistem treba da prati
Zadatak SB-AMTI nije samo da vidi avione. Sistem je zamišljen da detektuje, identifikuje i prati pokretne vazdušne ciljeve, od borbenih aviona i krstarećih raketa do hipersoničnih letelica i drugih pretnji koje se kreću kroz vazdušni prostor.
To je posebno važno u uslovima u kojima Kina i Rusija razvijaju složene sisteme protivpristupa i uskraćivanja prostora, odnosno A2/AD arhitekturu. U takvom okruženju, američki AWACS avion ne može slobodno da se približi zoni sukoba. Ako se previše približi, postaje meta za rakete dugog dometa, lovce, elektronsko ratovanje i protivsatelitski povezane sisteme izviđanja.
Satelitska arhitektura treba da pruži stalniju i širu sliku. Za razliku od aviona koji ima ograničeno vreme patroliranja, mora da se vraća na bazu i zavisi od posade, goriva i zaštite, satelitska mreža može neprekidno da pokriva velike prostore, naročito ako se sastoji od velikog broja malih satelita.
Starshield kao vojni Starlink
Očekuje se da će SpaceX za ovaj posao koristiti iskustvo iz Starlinka i Starshielda, vojne verzije svoje satelitske arhitekture. Starshield je zamišljen kao platforma za državne i vojne korisnike, sa jačim bezbednosnim zahtevima, šifrovanim komunikacijama i mogućnošću integracije vojnih senzora.
Baš tu leži Maskova prednost nad tradicionalnim izvođačima. SpaceX već ima industrijski model za masovnu proizvodnju satelita, brzo lansiranje i relativno jeftinu zamenu izgubljenih ili zastarelih jedinica. Pentagonu je to važno jer budući rat u svemiru ne može da se oslanja na mali broj ogromnih, skupih i teško zamenjivih satelita.
U realnom sukobu, protivnik će pokušati da zaslepi, ometa, hakuje ili uništi deo američke orbitalne mreže. Ako je mreža velika, distribuirana i brzo obnovljiva, gubitak pojedinačnih satelita ne mora da znači slom sistema.
Zamena za AWACS ili dodatni sloj?
SB-AMTI se često opisuje kao zamena za ranjive AWACS avione, ali realnije je da će u prvoj fazi biti dodatni sloj, a ne potpuna zamena. AWACS avioni i dalje imaju ulogu komandovanja, identifikacije, upravljanja vazdušnom borbom i povezivanja sa borbenim avionima. Sateliti, međutim, mogu da preuzmu ono što je za AWACS sve opasnije: stalno osmatranje duboko u zonama gde protivnik ima gustu PVO i dalekometne rakete.
Ako sistem sazri, američki komandanti mogli bi da dobiju sliku vazdušnog prostora iz orbite, bez potrebe da veliki avion sa posadom leti blizu kineskih ili ruskih raketnih zona. Takva slika može se zatim slati lovcima, brodovima, kopnenim PVO sistemima, baterijama protivraketne odbrane i udarnim platformama.
Veštačka inteligencija kao filter
Sateliti sami po sebi nisu dovoljni. Ako mreža prati hiljade objekata, od civilnih aviona do krstarećih raketa, hipersoničnih ciljeva i mamaca, ljudski operateri ne mogu sve ručno da obrađuju. Zato se u arhitekturi SB-AMTI pominju zemaljski centri sa veštačkom inteligencijom.
Zadatak AI sistema biće da filtrira podatke, prepozna obrasce, odvoji važne ciljeve od šuma i ubrza prenos informacija ka sistemima koji mogu da reaguju. U idealnoj američkoj slici, satelit vidi cilj, mreža ga obrađuje, sistem ga klasifikuje, a podaci se skoro trenutno šalju presretaču ili udarnoj platformi.
To je osnova koncepta „sensor-to-shooter“, odnosno što kraćeg lanca od senzora do oružja.
Drugi veliki ugovor iste nedelje
Ugovor za SB-AMTI nije izolovan. SpaceX je iste nedelje dobio i ugovor od 2,29 milijardi dolara za Space Data Network Backbone, sigurnu i brzu vojnu komunikacionu mrežu u niskoj orbiti. Taj sistem treba da poveže senzore, komandne centre i presretače, posebno u okviru američke inicijative Golden Dome.
Dakle, jedan ugovor daje oči, drugi daje nervni sistem. SB-AMTI treba da vidi i prati vazdušne ciljeve, a Space Data Network treba da brzo prenese podatke tamo gde su potrebni. Zajedno, oni pokazuju koliko se američka protivraketna i protivvazdušna odbrana pomera ka svemiru.
Maskov pacifizam i vojni budžet
Ilon Mask se često javno predstavlja kao čovek koji govori protiv velikih ratova, eskalacije i besmislenog trošenja života. Istovremeno, SpaceX postaje jedan od najvažnijih stubova američke vojne infrastrukture u svemiru.
Starlink je već pokazao koliko privatna satelitska mreža može da promeni tok rata. Starshield sada ulazi u mnogo tvrđu zonu: vojna komunikacija, senzorika, praćenje ciljeva, podaci za presretanje i mogućnost da se deo funkcija klasičnih aviona poput AWACS-a prebaci u orbitu.
Pentagon ne daje Masku milijarde zbog pacifizma, već zato što SpaceX ima ono što državi treba: masovnu satelitsku proizvodnju, brza lansiranja, nisku orbitu, komercijalnu osnovu i sposobnost da vojni svemirski sistemi prestanu da budu spori, retki i preskupi projekti iz stare ere.
