Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo moglo bi u narednim godinama da dobije značajan broj francuskih lovaca Mirage 2000, ali ne direktno iz Francuske, već iz Grčke. Pariz pokušava da posreduje u dogovoru kojim bi grčka flota zastarelih Miraža bila zamenjena novim Rafalima, dok bi modernizovani avioni potom završili u Kijevu.
Francuski predsednik Emanuel Makron planira posetu Atini 24. i 25. aprila, gde će, prema dostupnim informacijama, direktno razgovarati o ovom aranžmanu u okviru produženja francusko-grčkog bilateralnog bezbednosnog sporazuma na period od pet godina. Suština predloga je jednostavna, ali operativno složena.
Francuska bi od Grčke preuzela kompletnu flotu aviona Mirage 2000. U pitanju su ukupno 43 letelice prema jednom planu, odnosno 41 prema preciznijim podacima o trenutnom inventaru, i to 24 aparata Mirage 2000-5 Mk II i 17 ili 19 starijih verzija Mirage 2000 EGM/BGM, koje su već povučene iz operativne upotrebe grčkog ratnog vazduhoplovstva. Zajedno sa avionima, preuzeli bi se i rezervni delovi i logistička podrška, pišu ukrajinski mediji.
Zauzvrat, Grčka bi dobila proporcionalan broj najnovijih višenamenskih lovaca Rafal pod preferencijalnim finansijskim uslovima. Predlog navodno potiče iz kompanije Daso Avijacija, a Pariz ga predstavlja kao dvostruku korist: ubrzanje modernizacije grčkog vazduhoplovstva i istovremeno odgovor na hitnu potrebu Ukrajine za zapadnim vazdušnim platformama.
Francuska bi zatim preuzete Miraže dovela u ispravno stanje, izvršila potrebne popravke i tek potom ih predala Ukrajini. To znači da transfer nikako ne bi bio brz. Proces bi bio višefazan i dugotrajan.
Prvi korak podrazumevao bi postepeno povlačenje grčkih Miraža iz upotrebe i njihovu zamenu Rafalima. Atina, suočena sa stalnim tenzijama sa Turskom, ne može sebi da dozvoli naglo smanjenje borbenih kapaciteta. Tek kada novi avioni budu isporučeni, moglo bi se pristupiti punom preuzimanju i remontu starijih platformi.
Stvarni borbeni potencijal grčkih Miraža dodatno komplikuje sliku. Starije verzije EGM/BGM već su povučene iz operativne upotrebe. Pre dve godine Grčka je bezuspešno pokušala da ih proda Indiji za rezervne delove. To znači da je broj aviona sposobnih za neposredno izvođenje borbenih misija znatno manji od nominalnog broja u inventaru. U praksi bi Ukrajina dobila samo deo flote u realno upotrebljivom stanju, dok bi ostatak zahtevao ozbiljan remont ili bi služio kao izvor delova.
Industrijski kapaciteti Francuske predstavljaju još jednu ključnu prepreku. Kompanija Dassault Aviation trenutno sklapa svega dva do tri aviona Rafal mesečno. Proizvođač istovremeno ispunjava veliki broj stranih porudžbina, uključujući i potencijalno važniji i veći ugovor sa Indijom. Tek za oko tri godine očekuje se podizanje proizvodnje na četiri aviona mesečno. Rokovi isporuke novih Rafala zato su presudni faktor u odluci Atine, koja ne želi da uđe u višegodišnji vakuum u zaštiti svog vazdušnog prostora.
Sa grčke tačke gledišta, odluka je pre svega politička. Održavanje flote Mirage 2000 postaje logistički i finansijski neefikasno, posebno jer ugovor o njihovom održavanju ističe 2027. godine. Transfer Ukrajini nudi tehničko rešenje za definitivno povlačenje tih aviona, ali istovremeno nameće upravljanje prelaznim periodom dok se čekaju nove isporuke Rafala.
Preliminarni razgovori su već vođeni, ali zvanična odluka još nije doneta. Ukoliko do dogovora dođe, biće pokrenut mehanizam razmene koji podrazumeva preuzimanje aviona, remont, logističku pripremu i tek potom transfer u Ukrajinu.
Konačno, ovaj aranžman ne predstavlja samo tehničku zamenu jedne flote drugom. On je deo šire političke dinamike unutar Evrope, u kojoj Francuska nastoji da objedini sopstvene industrijske interese, modernizaciju saveznika i podršku Ukrajini, dok Grčka pokušava da balansira između modernizacije i očuvanja operativne spremnosti u regionu koji ostaje bezbednosno osetljiv.
