Rat dronova na istoku Evrope ulazi u novu, znatno složeniju fazu. Umesto jednostavne šeme napad i odgovor, iznad linije fronta sve češće se odvija vazdušna potera, u kojoj bespilotne letelice love druge bespilotne letelice. I ukrajinska i ruska strana ubrzano razvijaju i raspoređuju specijalizovane dronove presretače, pretvarajući taktički vazdušni prostor u mrežu pokretnih zona presretanja.
Sa ukrajinske strane, informacije sa fronta i iz pozadine ukazuju na sistematsko formiranje duboko slojevitih protivmera protiv ruskih kamikaza dronova. Fokus se pomera sa pasivnih metoda zaštite, kao što su zakloni, mreže i klasična protivvazdušna sredstva, ka aktivnom raspoređivanju brzih FPV presretača. Cilj je stvaranje takozvanih „plutajućih“ barijera na malim i srednjim visinama, koje deluju kao mobilni štit iznad trupa, logističkih čvorišta i infrastrukture.
Umesto oslanjanja isključivo na klasične PVO sisteme, ukrajinske snage formiraju mobilne, distribuirane grupe koje koriste brze FPV platforme. U praksi to znači da se presretanje neprijateljskih dronova pokušava obaviti pre nego što uđu u završnu fazu napada.
Dve platforme trenutno imaju centralnu ulogu. Sting FPV, ukrajinski presretač, dostiže brzinu do 315 kilometara na čas. Još ambiciozniji je sistem WIY STRILA FPV, sa maksimalnom brzinom oko 350 kilometara na čas. Upravo za STRILA dron u martu 2026. nemački koncern Quantum Systems obezbedio je finansiranje ukrajinskoj kompaniji WIY Drones za serijsku proizvodnju čak 15.000 jedinica namenjenih mobilnim protivvazdušnim timovima.
Tehničke karakteristike STRILA platforme pokazuju da se cilja pokrivanje prostora iznad linije kontakta i u operativnoj dubini. Plafon leta dostiže do 5.000 metara, deklarisani praktični domet iznosi najmanje 20 kilometara, a autonomija leta oko 15 minuta. Dron nosi bojevu glavu mase 800 grama.
Senzorski paket obuhvata kombinovani optoelektronski modul sa kamerama u vidljivom spektru i termovizijskim senzorima, što omogućava dejstvo danju i noću. Sistem detonacije implementira troslojnu zaštitu, fizičku, elektronsku i softversku, kako bi se smanjio rizik od neželjenog aktiviranja ili ometanja.
Ključna prednost STRILA sistema jeste njegova mrežna integracija. Dron je povezan sa radarskim sistemom RPS-42 RADA i aplikacijom SkyMap, čime se stvara mrežno-centrično informaciono okruženje. Podaci o vazdušnoj situaciji sa radara i vizuelnih postova prenose se u realnom vremenu operaterima, što ubrzava otkrivanje, praćenje i označavanje ciljeva. Na taj način mobilne PVO grupe dobijaju precizniju i bržu sliku situacije.
Rezultat je sve veći broj distribuiranih, pokretnih postova protivvazdušne odbrane koji funkcionišu kao fleksibilne zone presretanja. Ovakav model direktan je odgovor na intenzivnu upotrebu jurišnih i kamikaza dronova koji lete na malim visinama, često ispod radarskog horizonta klasičnih sistema.
S obzirom na ove trendove, razvoj sopstvenih presretača postaje prioritet i za rusku stranu. Postojeći sistemi poput „Jolka“ i „Molota“ predstavljaju osnovu, ali se sve češće ukazuje na potrebu za platformama većeg dometa i radijusa dejstva.
„Jolka“ je prenosivi presretač otporan na elektronsko ratovanje, projektovan za kinetičko presretanje, odnosno sudar sa ciljem bez eksploziva. Opremljen je elementima veštačke inteligencije, može raditi autonomno ili pod kontrolom operatera, dostiže brzinu do 200 kilometara na čas i operiše na visinama do 800 metara.
Sistem „Molot“ sastoji se od lansera za višekratnu upotrebu i presretača mase do 1,5 do 2 kilograma. Dron postiže brzinu do 50 metara u sekundi, ima borbeni radijus do 1 kilometra i nosi visokoeksplozivnu bojevu glavu mase 500 grama. U poređenju sa STRILA platformom, njegov radijus i plafon su znatno manji.
Paralelno sa tim, ruska vojska je počela da uvodi novu platformu sa fiksnim krilima, Lis-2. Nedavno objavljeni snimci sa fronta prikazuju njegovo borbeno dejstvo. Video od 24. marta pokazuje kako Lis-2 obara, po svemu sudeći, dron Mugin-5 kineske proizvodnje, modifikovan za jednosmerne napade. Drugi snimak od 20. aprila prikazuje presretanje ukrajinskog drona samoubice FP-1.
Lis-2 je osmišljen za pronalaženje i uništavanje neprijateljskih dronova. Prema dostupnim informacijama, sistem tokom završne faze leta koristi optički sistem uz podršku veštačke inteligencije za autonomno navođenje, uz minimalan ili nikakav uticaj operatera.
Optički paket može biti konfigurisan sa dnevnom TV kamerom ili infracrvenim senzorom, što omogućava fleksibilnu upotrebu u različitim uslovima. Nije zvanično potvrđeno da li Lis-2 nosi bojevu glavu, ali je verovatno da primenjuje takozvani „pogodi-da-ubiješ“ princip, odnosno uništava metu sudarom velikom brzinom koristeći kinetičku energiju.
Specifikacije još nisu zvanično objavljene, ali izvori otvorenog tipa sugerišu operativni domet do 15 kilometara, brzinu između 120 i 160 kilometara na čas i maksimalnu visinu leta od približno 4.000 metara. Lis-2 se lansira pomoću mehanički zategnutog katapulta, što ga svrstava u presretače kratkog do srednjeg dometa.
Uvođenje Lis-2 ukazuje da ruska strana nastoji da presretače uključi u širu, višeslojnu mrežu protivvazdušne odbrane. Takva sredstva su znatno jeftinija i jednostavnija za proizvodnju od klasičnih PVO raketa, što je ključno u uslovima intenzivnog rata iscrpljivanja.
Time se iznad fronta oblikuje nova realnost. Napadački dron više nije jedini akter, već meta drugog drona. Vazdušni prostor na taktičkom nivou postaje složena mreža međusobnih presretanja, u kojoj brzina reakcije, umreženost i masovnost proizvodnje postaju presudni faktori. Rat dronova se transformiše u rat presretača, a vazdušna potera postaje uobičajen prizor savremenog sukoba.
