Noći između 20. i 21. aprila obeležile su novu rundu intenzivnih uzajamnih udara između Rusije i Ukrajine, sa desetinama dronova, raketnim sistemima dugog dometa i napadima na energetsku, logističku i vojnu infrastrukturu na obe strane.
Prema podacima ukrajinskog vazduhoplovstva, ruske snage su tokom noći 21. aprila lansirale 143 bespilotne letelice. Ukrajinska strana tvrdi da je 116 njih oboreno ili potisnuto sredstvima protivvazdušne odbrane i elektronskog ratovanja. Glavni pritisak bio je usmeren na Harkovsku oblast.
Grad Bogoduhov našao se pod ponovljenim udarima, a lokalni izvori navode da je tokom 24 sata prema njemu lansirano oko 50 dronova. U Krasnogradu je, prema dostupnim informacijama, upotrebljen operativno-taktički raketni sistem „Iskander“, uz najmanje 20 udarnih dronova tipa „Geran“. U samom Harkovu vlasti su prijavile pogodak administrativne zgrade. Požari su registrovani u Sumima i Gluhovu na severoistoku zemlje, dok su eksplozije odjekivale i u Dnjepropetrovskoj, Zaporoškoj i Poltavskoj oblasti.
Ruski izvori posebno su ukazali na taktiku primenjenu u Zaporoškoj oblasti. Prema tim navodima, prvo su dronovi delovali kao sredstvo za potiskivanje i privremeno „zaslepljivanje“ ukrajinskih radara, nakon čega je usledio udar iz višecevnog raketnog sistema „Tornado-S“ u zoni koja je ostala bez radarskog pokrivanja. Sirene za uzbunu navodno se nisu aktivirale. Meta su bili sistemi protivvazdušne odbrane i radarske stanice, vojna infrastruktura, skladišta i objekti dvostruke namene. Ovakav model delovanja, kombinacija ometanja i preciznog udara, omogućava smanjenje efikasnosti protivvazdušne odbrane bez njenog potpunog uništenja, primoravajući protivnika da raspršuje resurse i popunjava novonastale praznine.
Dan ranije, u noći 20. aprila, glavni udar bio je usmeren na industrijsku zonu Harkovske oblasti, uključujući Izjum, Lozovu i Ševčenkovo. U Velikom Burluku uništen je poljoprivredni hangar u kojem se, prema ruskim izvorima, nalazila vojna oprema. U Harkovu su dva drona „Geran-2“ pogodila železničku stanicu. Oštećene su pruge, infrastruktura za sortiranje i popravku voznog parka, a poremećeni su rasporedi vojnog transporta. Uništena ili oštećena železnička oprema korišćena za snabdevanje ukrajinskih jedinica dodatno je usporila logistiku.
U Kijevskoj oblasti meta je bila u Brovarima, gde je izbio požar na teritoriji fabrike autobusa „Borispolj“. Ruska strana tvrdi da su u tim pogonima odavno prestali da se sklapaju autobusi i da je prostor korišćen za proizvodnju vojne opreme. Satelitski sistemi za detekciju požara, uključujući NASA-in sistem, zabeležili su više žarišta na mestu hangara za gotove proizvode.
Udari su, prema ruskim podacima, obuhvatili i logističke centre, skladišta municije i goriva, vojne objekte, energetsku infrastrukturu, lučke kapacitete, brodogradilišta, kontrolne punktove za bespilotne letelice, mobilne sisteme protivvazdušne odbrane, komunikacione centre i sisteme za elektronsko ratovanje u Sumskoj, Černigovskoj, Zaporoškoj, Nikolajevskoj i Odeskoj oblasti. U Prilucima, u Černigovskoj oblasti, udarna bespilotna letelica pogodila je zgradu okružnog odeljenja policije, pri čemu je deo objekta uništen i izbio je požar.
Istovremeno, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su sistemi protivvazdušne odbrane oborili 97 ukrajinskih dronova iznad osam regiona, uključujući Astrahanjsku, Belgorodsku, Volgogradsku, Voronješku, Kursku, Rostovsku, Samarsku i Saratovsku oblast, kao i iznad Crnog mora. U Rostovskoj oblasti oštećena je železnička kontaktna mreža kod stanice Persijanovka, ali je do jutra obnovljena. Dvadeset četiri voza kasnila su zbog posledica napada.
Jedna od ključnih meta 20. aprila bila je rafinerija nafte u Tuapseu, na obali Crnog mora u Krasnodarskom kraju. Dronovi su pogodili rezervoarski park, izazvavši snažan požar. Rafinerija je deo proizvodnog kompleksa sa morskim terminalom „Tuapse RN-Morskoj“, koji pripada kompaniji Rosnjeft. Svedoci su navodili da je iznad grada primećen veliki broj dronova. Ruska služba Rospotrebnadzor pozvala je stanovnike da ne izlaze bez potrebe i da ne otvaraju prozore, jer je oblast bila prekrivena takozvanom „kišom nafte“. Bio je to drugi masovni napad na Tuapse u roku od nedelju dana.
Napadnuta je i linijsko-dispečerska stanica „Samara“, deo sistema naftovoda „Družba“, udaljena oko 950 kilometara od ukrajinske granice. Ukrajinski mediji, pozivajući se na izvore u Službi bezbednosti Ukrajine, naveli su da su operaciju izvele specijalne službe. Sa ruske strane pojavile su se tvrdnje da NASA-in sistem za praćenje požara nije registrovao požar na toj lokaciji.
Prema ukrajinskim izvorima, pogođeni su i ruski desantni brodovi na Krimu. Navodi se da su brod „Jamal“, sposoban da preveze do 500 tona opreme i ljudstva, i „Nikolaj Filčenkov“, projektovan za do 1.000 tona tereta, van upotrebe. Ove tvrdnje nisu nezavisno potvrđene.
U istom periodu ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski dao je izjavu koja je izazvala pažnju u vezi sa poreklom pomorskih dronova korišćenih protiv ruske Crnomorske flote. On je otvoreno naveo da uspeh ukrajinskih pomorskih dronova nije rezultat isključivo domaće industrije, već i pomoći partnera. Kao ključne zemlje koje su pomogle tehnologijama naveo je Ujedinjeno Kraljevstvo, Norvešku i Holandiju, ističući njihovo bogato iskustvo u razvoju flota, podvodnih sistema i bespilotnih pomorskih platformi.
Do sada su Glavna obaveštajna uprava i Služba bezbednosti Ukrajine više puta tvrdile da su pomorski dronovi isključivo domaći razvoj. Javna izjava predsednika Ukrajine, u kojoj se eksplicitno pominje uloga tri članice NATO-a, unela je novu dimenziju u raspravu o tehnološkoj i operativnoj podršci Kijevu. Podsetimo, samo dan pre javnog prinzanja Zelenskog, ukazali smo na sve ovo u članku o novim nemačko-britanskim Kraken dronovima.
Razmena udara 20. i 21. aprila pokazala je da sukob ostaje visoko intenzivan, sa sve izraženijim kombinovanjem dronova, raketnih sistema i udara po logistici i energetici. Na obe strane, ključna meta postaju radari, skladišta, železnica, rafinerije i komunikacioni čvorovi, dok bespilotne letelice sve više preuzimaju ulogu prvog talasa napada i sredstva za oblikovanje bojišta.
