Američka vojna industrija sve više prilagođava svoje razvojne programe ratovanju u kojem broj raspoloživih platformi i cena pojedinačnog dejstva postaju podjednako važni kao njihove tehničke karakteristike. Najskuplji lovci, protivraketni sistemi i precizno naoružanje i dalje imaju ključnu ulogu, ali njihova proizvodnja ne može jednostavno da prati rast potrošnje tokom dugotrajnih sukoba. Zbog toga američke kompanije istovremeno razvijaju autonomne avione, višekratne sisteme za borbu protiv dronova i jednostavnije raketne presretače.
Posebno se menja pristup proizvodnji. Umesto da se godinama čeka završetak jednog složenog programa, proizvođači pokušavaju da iskoriste postojeće konstrukcije, elektroniku i pogonske sisteme za brži razvoj novih generacija naoružanja. Deo tih projekata već je prešao u fazu izrade dodatnih primeraka, dok se drugi pripremaju za prva letna ispitivanja.
Lockheed Martin je 22. oktobra objavio pregled najvažnijih rezultata iz trećeg kvartala 2026. godine. Pored tri programa koji su već izazvali značajno interesovanje, kompanija je otkrila i nove poteze u proizvodnji dalekometnih raketa, razvoju hipersoničnih sistema i modernizaciji vojne satelitske infrastrukture.
Vectis: Skunk Works naručuje još četiri bespilotna borbena aviona
Lockheed Martin je odlučio da proširi program autonomnog borbenog aviona Vectis izradom još četiri primerka, iako platforma još nije izvela prvi let. Projekat razvija čuveno odeljenje Skunk Works, sa ciljem stvaranja stelt bespilotne letelice koja može da sarađuje sa lovcima F-35 i drugim pilotiranim avionima. Prvi let i dalje je planiran za 2027. godinu.
Vectis je namenjen zadacima u kojima je potrebno smanjiti izloženost pilotiranih aviona protivničkoj protivvazdušnoj odbrani. Letelica ima unutrašnje spremnike naoružanja i konstrukciju prilagođenu smanjenoj radarskoj uočljivosti, dok modularna arhitektura omogućava različite kombinacije senzora i borbene opreme. Američki konstruktori žele platformu koja može da preuzme deo izviđačkih, udarnih i drugih zadataka bez angažovanja dodatnih pilota.
Posebno je zanimljiva brzina razvoja. Prema kompaniji, od prvih crteža do aerodinamičkih provera u tunelu prošlo je manje od dva meseca, digitalna konstrukcija završena je za šest meseci, a prvi deo proizveden za osam. Izrada dodatnih aviona omogućava paralelna ispitivanja i pripremu proizvodnog procesa, umesto oslanjanja na jedan eksperimentalni primerak.
MORFIUS X-Rotor: Mikrotalasima protiv više od 50 dronova tokom jednog leta
Drugi program usmeren je na potpuno drugačiju kategoriju pretnji. MORFIUS X-Rotor predstavlja bespilotni sistem koji nosi mikrotalasno oružje velike snage i namenjen je neutralisanju grupa neprijateljskih dronova. Lockheed Martin navodi projektovanu sposobnost onesposobljavanja više od 50 ciljeva tokom jednog leta, uz mogućnost povratka, ponovnog opremanja i narednog angažovanja.
Za razliku od klasičnih protivvazdušnih raketa, MORFIUS koristi usmerene elektromagnetne impulse za dejstvo na elektroniku bespilotnih letelica. Jedan sistem tako bi mogao da deluje na više ciljeva bez potrošnje posebne rakete za svaki dron. Kompanija posebno ističe mogućnost integracije sa različitim senzorima i komandnim sistemima, bez obaveze korišćenja posebnog radara za upravljanje vatrom.
Lockheed Martin je potvrdio ubrzavanje proizvodnje prototipova i mikrotalasnih uređaja, kao i pripremu novih letnih ispitivanja. Prethodne provere obavljane su u Arizoni, Kaliforniji i Oklahomi, a obuhvatile su let, presretanje i dejstvo na ciljeve. Objavljeni kapacitet od preko 50 neutralisanih dronova predstavlja projektovanu sposobnost, dok detaljni rezultati takvog masovnog presretanja nisu javno predstavljeni.
PAC-3 ACE: Presretač za manje od polovine cene najskupljeg Patriotovog projektila
Treći program odnosi se na smanjenje troškova protivvazdušne odbrane. PAC-3 Adapted Capability Effector, poznat kao PAC-3 ACE, razvija se kao jednostavnija alternativa presretaču PAC-3 MSE. Lockheed Martin navodi da bi njegova pojedinačna cena trebalo da bude manja od polovine cene sadašnjeg MSE-a.
Ključne promene na raketi već su poznate: ACE odustaje od direktnog kinetičkog udara, dobija fragmentacionu bojevu glavu i jednostavniji raketni motor. Uklanjaju se i mali motori za izuzetno brze bočne korekcije putanje, dok se pojednostavljuje rad glave za samonavođenje. Time se smanjuju proizvodni troškovi, ali i pojedine sposobnosti presretanja najzahtevnijih ciljeva.
ACE će koristiti postojeću komandnu i radarsku infrastrukturu sistema Patriot, uključujući integraciju sa američkim IBCS-om. Prvi let očekuje se 2028, a početak proizvodnje nakon završetka narednih razvojnih i ispitnih faza. Kompanija istovremeno povećava kapacitete za skuplji PAC-3 MSE, za čiju je višegodišnju proizvodnju ugovorena vrednost od približno 53,86 milijardi dolara.
AIM-260: Pentagon ubrzava proizvodnju nove rakete vazduh-vazduh
Među važnim stavkama kvartalnog pregleda nalazi se i sporazum kompanije sa Pentagonom o ubrzavanju proizvodnje rakete AIM-260 Joint Advanced Tactical Missile (JATM). Ugovorni okvir potpisan je 17. septembra i odnosi se na povećanje proizvodnih kapaciteta i bržu isporuku projektila. Američko ratno vazduhoplovstvo i mornarica razvijaju JATM kao naslednika porodice AIM-120 AMRAAM, sa većim dometom i unapređenim sposobnostima presretanja.
Prvi australijski F/A-18F Super Hornet već je fotografisan sa AIM-260 tokom vežbe Gray Flag 2026, dok su F-22 i F-35 među glavnim američkim platformama predviđenim za njenu upotrebu. Nova raketa razvijena je kao odgovor na napredak kineskih dalekometnih projektila, posebno PL-15. Lockheed Martin nije objavio planirane godišnje količine proizvodnje niti tačan maksimalni domet AIM-260.
Hipersonično naoružanje: Jedna konstrukcija za više vrsta projektila
Lockheed Martin ulaže i u Modular Payload Delivery System (MPDS), novu konstrukcionu osnovu za porodicu hipersoničnih sistema. Projekat predstavljen 11. avgusta predviđa korišćenje zajedničkih tehnoloških rešenja uz različite korisne terete i borbene zadatke. Umesto razvoja potpuno zasebnog projektila za svaku namenu, cilj je da se deo postojećih konstrukcija i proizvodnih postupaka koristi u više sistema.
Kompanija navodi da MPDS treba da podrži i ofanzivne i odbrambene misije, uz kraće vreme razvoja i jednostavniju integraciju različitih tereta. Iznos ulaganja opisan je kao višemilionski, ali precizna vrednost, domet, brzina i raspored letnih ispitivanja nisu objavljeni. Projekat je zasad samo razvojna inicijativa.
Još 114 miliona dolara za vojnu GPS infrastrukturu
Modernizacija satelitske navigacije predstavlja poslednji zanimljiv deo objavljenih programa. Američke Svemirske snage dodelile su Lockheed Martinu dodatne ugovore vredne ukupno približno 114 miliona dolara za modernizaciju zemaljskog segmenta sistema GPS. Njihova svrha je poboljšanje upravljanja novim satelitima, pouzdanosti navigacionih podataka i otpornosti infrastrukture na poremećaje.
Prvi ugovor, vredan 96 miliona dolara, odnosi se na prilagođavanje zemaljskog sistema upravljanju satelitima GPS IIIF. Drugi, vredan 17,5 miliona, pokreće modernizaciju računarske opreme i softvera u okviru programa Architecture Evolution Plan. Ovi sistemi obezbeđuju osnovu za navigaciju i precizno određivanje vremena koje koriste američka avijacija, raketni sistemi i druge vojne platforme.
