Lokid Martin predstavio je MORFIUS X-Rotor, leteći sistem zamišljen da napadne čitav roj dronova bez ispaljivanja desetina skupih raketa. Umesto eksplozivne bojeve glave, nova letelica nosi izvor mikrotalasa velike snage koji treba da poremeti elektroniku, sisteme upravljanja, navigaciju i komunikacione veze neprijateljskih bespilotnih letelica.
Kompanija tvrdi da jedan MORFIUS tokom jednog leta može da neutrališe više od 50 dronova, nakon čega bi bio pronađen, vraćen jedinici i pripremljen za novu misiju. Sistem je predstavljen na aeromitingu u Farnborou, u trenutku kada su masovni napadi jeftinim komercijalnim i vojnim dronovima postali jedan od najvećih problema američkih i savezničkih snaga.
Njegov cilj nije da zameni rakete, topove i elektronsko ratovanje, već da preuzme najnepovoljniji deo odbrane, borbu protiv velikog broja jeftinih ciljeva koji mogu da isprazne čitave zalihe presretača. MORFIUS se lansira sa zemlje, leti prema zoni napada i dejstvuje iz vazduha, bliže roju i dalje od baze, vojnika ili objekta koji štiti.
Lokid Martin navodi da mu nije potreban poseban radar za upravljanje vatrom niti zatvoren komandni sistem namenjen samo ovoj letelici. Može da prima podatke iz različitih senzora i postojećih mreža komandovanja, što bi trebalo da olakša njegovo raspoređivanje u različitim jedinicama.
Čitava priča za sada počiva na tvrdnjama proizvođača, jer nisu objavljeni snimci jednog leta tokom kojeg je zaista onesposobljeno više od 50 aktivnih ciljeva. Za sada, nisu poznati ni borbeni radijus, trajanje leta, snaga mikrotalasnog efektora, vreme potrebno za ponovno korišćenje niti cena jednog kompleta.
Ne gađa dron po dron, već pokušava da ugasi čitavu grupu
MORFIUS X-Rotor koristi usmerenu elektromagnetnu energiju umesto klasičnog kinetičkog presretanja. Mikrotalasni impuls ne mora fizički da raznese dron da bi ga izbacio iz borbe. Dovoljno snažno elektromagnetno dejstvo može da poremeti procesore, letne kontrolere, prijemnike satelitske navigacije, radio-veze ili druge elektronske komponente. Posledica može biti gubitak veze, pad, prinudno sletanje ili nemogućnost nastavka koordinisanog napada.
Najveća prednost takvog oružja nalazi se u mogućnosti napada na više ciljeva bez posebnog projektila za svaki dron. Klasična baterija mora da otkrije, prati i gađa jednu metu za drugom, dok bi mikrotalasni sistem mogao da zahvati veći broj letelica koje se nalaze unutar njegovog snopa ili zone dejstva.
Takav pristup posebno je važan protiv koordinisanih rojeva. Desetine dronova mogu istovremeno da priđu radaru, aerodromu, skladištu municije ili položaju protivvazdušne odbrane iz više pravaca, sa različitih visina i uz korišćenje mamaca. Korišćenje raketa vrednih stotine hiljada ili nekoliko miliona dolara protiv takvih ciljeva brzo postaje neodrživo. Čak i kada su sva presretanja uspešna, napadač može da potroši mnogo manje novca nego branilac.
MORFIUS nastoji da preokrene tu računicu. Jedna višekratna letelica trebalo bi da zameni veći broj jednokratnih presretača, dok se trošak misije svodi na lansiranje, energiju, održavanje i eventualnu zamenu mikrotalasnog korisnog tereta.
Rendi Krajts, potpredsednik i generalni direktor naprednih programa odeljenja Lokid Martina za rakete i upravljanje vatrom, izjavio je da sistem donosi visoku stopu uništavanja uz nisku cenu po pogođenom cilju. Prema njegovim rečima, lagana mikrotalasna arhitektura i mogućnost ponovne upotrebe na terenu treba da pretvore MORFIUS u jedno od najisplativijih rešenja protiv velikih rojeva.
Ipak, takve ocene za sada dolaze od kompanije koja pokušava da sistem proda Pentagonu i saveznicima. Bez objavljenih rezultata testova nije moguće proceniti koliko je cilj od preko 50 neutralisanih dronova realan u borbenim uslovima.
Efikasnost mikrotalasnog oružja zavisiće od udaljenosti, snage impulsa, širine snopa, položaja cilja i otpornosti njegove elektronike. Jeftini komercijalni dron može biti veoma ranjiv, dok vojna letelica sa zaštićenim instalacijama, rezervnim sistemima i ojačanom elektronikom može zahtevati bliži prilaz ili duže dejstvo.
Problem predstavlja i razdvajanje neprijateljske od prijateljske elektronike. Sistem koji emituje snažne elektromagnetne impulse mora pažljivo da uskladi pravac i trenutak dejstva kako ne bi poremetio sopstvene dronove, komunikacije ili senzore u zoni operacije.
Prototipi se ubrzano proizvode, nova ispitivanja slede
Lokid Martin sada ubrzava proizvodnju prototipova X-Rotor letelice i ugrađenih mikrotalasnih efektora. Cilj je da se program što brže prebaci iz laboratorijskih i poligonskih uslova u jedinice koje štite baze, trupe i važnu infrastrukturu. Nova serija letnih testova trebalo bi da se nadoveže na ispitivanja sprovedena u Arizoni, Kaliforniji i Oklahomi. Tokom tih proba proveravani su let, prilazak cilju, presretanje i dejstvo mikrotalasnog korisnog tereta.
Kompanija nije objavila koliko je dronova korišćeno, kakve su bile njihove elektronske zaštite niti da li je broj od više od 50 već dostignut tokom jedne demonstracije. Formulacija da sistem „može“ da neutrališe toliki broj za sada više predstavlja projektovani kapacitet nego javno dokazanu borbenu sposobnost.
MORFIUS X-Rotor nadovezuje se na niz prototipova koji su prikazani javnosti još od 2017. godine. Prethodne verzije bile su male, lansirane iz cevi i namenjene približavanju neprijateljskim dronovima pre emitovanja mikrotalasnog impulsa. Ranije varijante prošle su letne i poligonske demonstracije, uključujući testiranje protiv kamikaza dronova u Jumi 2023, ipak nema podataka da je MORFIUS do sada uveden u operativne jedinice ili upotrebljen u realnoj borbi.
Nova konfiguracija trebalo bi da donese veću nosivost, bolju kontrolu leta, duži boravak u zoni i lakši povratak nakon misije. Lokid Martin tvrdi da koristi istu porodicu mikrotalasnih efektora koji su već pokazali sposobnost dejstva protiv zahtevnih ciljeva uz ograničavanje kolateralnih posledica.
Program je usklađen sa američkim planom brzog reagovanja protiv bespilotnih letelica za period od 2025. do 2028. godine. Pentagon od industrije traži sisteme koji mogu brzo da se proizvode, masovno rasporede i koriste bez trošenja presretača čije se zalihe obnavljaju godinama.
MORFIUS je predstavljen kao jedini zemaljski lansirani, višekratni vazdušni mikrotalasni sistem koji ne zavisi od namenskog radara za upravljanje vatrom i koji može da koristi različite komandne mreže. Takva otvorenost omogućila bi njegovo povezivanje sa postojećim radarima, optičkim senzorima i sistemima za rano upozoravanje.
Mogućnost ponovne upotrebe predstavlja njegovu najvažniju razliku u odnosu na rakete i dronove-presretače koji se uništavaju zajedno sa metom. Ona istovremeno otvara nova pitanja o povratku letelice nakon dejstva, stanju elektronike posle emitovanja snažnih impulsa i vremenu potrebnom da se sistem ponovo pošalje u vazduh. Sledeća serija testova treba da pokaže može li broj od više od 50 neutralisanih dronova da pređe iz promotivnog saopštenja u realnu sposobnost na terenu.
Jedini problem Lokid Martina je u tome što oblaganje plastičnog kučišta drona aluminijumskom kolačarskom folijom i njegovo upravljanje pomoću optičkog kabla u potpunosti blokira dejstvo elektromagnetnog impulsa EMP na poluprovodničku elektroniku drona. Dron obložen Al folijom i upravljan radio putem će ipak delimično biti pod dejstvom EMP no veliko je pitanje da li će biti trajno oštećen ili samo ometen dok traje EMP. Inače generisanje snažanog EMP vrlo brzo će isprazniti baterije Morfijus drona tako da je pitanje kolika je stvarna efikasnost takvog ometačkog drona. Verovatno u Lokid Martinu računaju na to da su protivnici ”nepismeni pastiri” koji neće ni znati šta ih je snašlo.