Bespilotni borbeni avioni postaju jedan od glavnih pravaca razvoja vojne avijacije, ali njihovo uvođenje otvara pitanja na koja proizvođači još nemaju sve odgovore. Konstrukcije bez kokpita obećavaju manje troškove, veću raspoloživost borbenih sredstava i mogućnost izvršavanja zadataka bez neposrednog ugrožavanja pilota. Istovremeno, njihova upotreba zahteva potpuno drugačiju organizaciju komandovanja, održavanja i kontrole naoružanja.
Vodeće vojne sile pristupaju tom problemu na različite načine. Neke razvijaju relativno jednostavne bespilotne pratioce postojećih lovaca, dok druge stvaraju velike autonomne borbene letelice sposobne za samostalne napade i vazdušnu borbu. Poseban izazov predstavlja razvoj softvera koji mora da donosi taktičke odluke u sekundama, čak i kada protivnik ometa komunikacije.
Paralelno sa američkim programima CCA, među kojima su Fury, Vengeance, X-BAT i mornarički bespilotni lovci, slična industrijska trka sve više zahvata Evropu i Aziju. Pojedini proizvođači već su demonstrirali raketna presretanja, dok drugi tek pripremaju prve letove. Razlike između njihovih rešenja pokazuju koliko je teško pronaći ravnotežu između cene, autonomije i stvarnih borbenih mogućnosti.
Francuska: Dassault razvija bespilotnog partnera Rafala F5
Francuska kompanija Dassault Aviation priprema stelt borbenu bespilotnu letelicu koja će delovati zajedno sa modernizovanim Rafalom standarda F5. Program je zvanično pokrenut u oktobru 2024. godine, a cilj je uvođenje nove sposobnosti tokom perioda 2033–2035. Za razliku od jednostavnih izviđačkih dronova, francuska platforma biće namenjena i složenim udarnim operacijama u snažno branjenom vazdušnom prostoru.
Novi avion koristiće iskustva stečena tokom razvoja eksperimentalne bespilotne letelice nEUROn, koja je poslužila za ispitivanje smanjene radarske uočljivosti, autonomnog leta i upotrebe naoružanja. Francuski konstruktori planiraju njegovo povezivanje sa Rafalom kroz zajedničku obradu podataka, raspodelu ciljeva i koordinaciju napada. Rafal F5 pritom dobija nove radarske, elektronske i pogonske sisteme, kako bi mogao da upravlja znatno složenijom borbenom formacijom.
Generalni direktor Dassaulta Erik Trapje posebno insistira na smanjivanju zavisnosti od američke vojne tehnologije i izvozne regulative ITAR. Francuska želi da zadrži kontrolu nad komponentama, softverom i naoružanjem, bez potrebe da za svaku buduću isporuku ili modernizaciju traži dozvolu Vašingtona. Takav pristup dobija dodatni značaj dok evropski program FCAS prolazi kroz ozbiljne industrijske i političke probleme.
MBDA Remote Carrier Compact: Francuska, Nemačka i Španija razvijaju zajedničkog borbenog pratioca
Pored nacionalnog projekta Dassaulta, Francuska učestvuje i u razvoju bespilotne borbene letelice Remote Carrier Compact, koju kompanija MBDA priprema zajedno sa nemačkim i španskim partnerima. Sistem se razvija u okviru programa NGWS, kao deo šire evropske koncepcije budućeg vazdušnog ratovanja. Za razliku od velikih bespilotnih lovaca, Remote Carrier Compact zamišljen je kao manja, ekonomičnija platforma koja može da obavlja izviđačke, elektronske i udarne zadatke u saradnji sa borbenim avionima.
MBDA je 6. oktobra 2026. objavila da su Francuska, Nemačka i Španija odobrile završetak preliminarne projektne provere demonstratora. Francuski i nemački ogranci kompanije, zajedno sa španskim konzorcijumom SATNUS, prethodno su završili digitalni model letelice, aerodinamička ispitivanja i proveru ključnih podsistema. Prvi let planiran je za 2029. godinu, dok se proizvodnja i operativna konfiguracija još razrađuju.
Posebna prednost ovog koncepta jeste mogućnost lansiranja sa različitih platformi, uključujući transportne i borbene avione. Više bespilotnih letelica moglo bi da deluje ispred pilotiranih lovaca, otkriva protivničke radare, ometa njihove sisteme i napada odabrane ciljeve. Evropska industrija tako razvija dva međusobno dopunjujuća pravca: velike bespilotne borbene avione i manje autonomne platforme koje se mogu angažovati u većem broju tokom iste operacije.
Helsing CA-1 Europa: Nemački borbeni dron u dve verzije
Nemačka kompanija Helsing razvija sopstvenu bespilotnu borbenu platformu CA-1 Europa, koristeći iskustvo u razvoju autonomnih sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Avion pripada kategoriji letelica mase između tri i pet tona, sa unutrašnjim prostorom za naoružanje i konstrukcijom prilagođenom serijskoj proizvodnji. Razvoj i proizvodnja organizovani su preko kompanije Grob Aircraft, koju Helsing poseduje.
Tokom juna 2026. predstavljene su dve varijante: CA-1KA, namenjen napadima na vazdušne i kopnene ciljeve, i CA-1EA, razvijen za elektronsko ratovanje. Obe koriste istu konstrukciju, pogonski sistem i autonomnu arhitekturu, dok se razlikuju po ugrađenoj opremi. Elektronska verzija treba da ometa protivničke radare i sisteme za otkrivanje, omogućavajući drugim avionima da priđu ciljevima uz manji rizik.
Helsing već ima konkretno iskustvo sa autonomnom vazdušnom borbom. Njegov sistem Centaur uspešno je upravljao švedskim lovcem Gripen E tokom ispitivanja iznad Baltičkog mora u maju i junu 2025, izvodeći manevre protiv drugog Gripena kojim je upravljao pilot. Prvi let CA-1KA planiran je početkom 2027, sa ciljem početne operativne sposobnosti 2029. godine, dok se verzija CA-1EA očekuje 2031.
Airbus i Rheinmetall: Nemačka istovremeno računa na američke platforme
Dok Helsing razvija domaću konstrukciju, Airbus pokušava da ubrza uvođenje bespilotnih borbenih aviona korišćenjem već ispitane američke platforme XQ-58A Valkyrie. Kompanija je nabavila dva primerka od Kratosa i pripremila njihovu integraciju sa evropskim sistemom autonomnog upravljanja MARS. Nova konfiguracija dobila je oznaku U740 Valkyrie.
Prvi evropski let U740 obavljen je 12. oktobra 2026., uz poletanje pomoću raketnog ubrzivača, manevre na različitim visinama i dostizanje brzine od 0,8 Maha. Sledeća faza obuhvata ispitivanje sistema MARS, koji treba da omogući autonomno izvršavanje zadataka i saradnju sa Eurofajterom. Airbus planira da do 2029. ponudi operativno spremnu konfiguraciju, dok paralelno razvija i veću bespilotnu platformu U760 Ravenstorm za narednu deceniju.
Drugi nemački industrijski tim čine Rheinmetall i Boeing Defence Australia, koji su u martu potpisali sporazum o ponudi MQ-28 Ghost Bat Bundesveru. Rheinmetall treba da prilagodi američko-australijsku platformu nemačkim senzorima, naoružanju i komandnim sistemima, uz organizovanje održavanja i logističke podrške. Nemačka tako istovremeno ispituje tri različita pristupa: domaći CA-1, evropski upravljački sistem na američkoj Valkiri i lokalizaciju Boeingovog Ghost Bata.
Britanija: Brontanax će pratiti Eurofighter i buduće lovce
Britanska kompanija BAE Systems predstavila je 22. jula 2026. na sajmu u Farnborou bespilotni borbeni avion Brontanax. Projekat je razvijen u britanskom pogonu Vorton, uz učešće više od 500 zaposlenih i približno 75 domaćih industrijskih partnera. Letelica je po dimenzijama uporediva sa školskim avionom Hawk, ali poseduje drugačiju konstrukciju prilagođenu autonomnom upravljanju i modularnoj ugradnji opreme.
Brontanax je namenjen elektronskom ratovanju, napadima na kopnene ciljeve i vazdušnim operacijama zajedno sa Eurofajterom. Pilot vodećeg lovca ili udaljeni komandni centar moći će da mu dodeljuju zadatke, dok će autonomni sistem upravljati letom i pojedinim taktičkim postupcima. Prvi let planiran je za 2027. godinu, a kompanija želi da avion pripremi za operativnu upotrebu pre kraja decenije.
Britanska vlada istovremeno je izdvojila 300 miliona funti za nacionalni program Storm Fighter, kojim želi da ubrza razvoj bespilotnih borbenih pratilaca. Brontanax predstavlja konkretan industrijski projekat povezan sa tim širim britanskim programom, ali nije jedina moguća platforma koju će britansko ratno vazduhoplovstvo razmatrati. London računa da bi takvi dronovi kasnije mogli da sarađuju i sa lovcem šeste generacije koji se razvija u okviru programa GCAP.
Švedska: Saab A3-001 postaje bespilotni partner Gripena
Švedska kompanija Saab priključila se razvoju autonomnih borbenih aviona kroz program A3-001, čiji je model u prirodnoj veličini predstavljen 22. avgusta 2026. godine u vazduhoplovnoj bazi Malmen. Letelica je projektovana kao budući pratilac lovaca Gripen i drugih aviona sa posadom, sa zadacima elektronskog ratovanja, izviđanja, potiskivanja protivničke PVO i preciznih udara. Konstrukcija sa smanjenom radarskom uočljivošću i autonomnim sistemima upravljanja predstavlja osnovu švedskog pristupa borbenoj avijaciji naredne generacije.
Program A3-001 deo je šireg projekta KFS, u okviru kojeg Saab razvija više koncepata pilotiranih i bespilotnih aviona. Pre operativne verzije planirani su leteći demonstratori A1 i A2, namenjeni proveri aerodinamike, autonomnog upravljanja, senzora i unutrašnjeg nošenja naoružanja. Švedska još razmatra da li će budući borbeni sistem razvijati samostalno, sa međunarodnim partnerima ili nabavkom gotove platforme, dok bi A3 mogao da postane operativan sredinom tridesetih godina.
Švedska Uprava za odbrambenu materijalnu opremu FMV dodelila je Saabu 9. septembra novi ugovor vredan približno 2,9 milijardi švedskih kruna za razvoj budućeg borbenog sistema tokom perioda 2026–2028, uz mogućnost produženja. Finansiranje obuhvata ispitivanja pilotiranih i bespilotnih platformi, pogonskih sistema, autonomnog upravljanja i tehnologija smanjene radarske uočljivosti. Time Stokholm nastoji da zadrži sopstvene konstruktorske i proizvodne kapacitete, dok istovremeno priprema mogućnost da Gripen u budućnosti upravlja grupom autonomnih borbenih letelica.
Kina: GJ-11 već leti sa J-20, dok se razvija nova porodica bespilotnih lovaca
Kina je među državama koje najduže razvijaju velike stelt bespilotne borbene avione. GJ-11, poznat i kao Sharp Sword, prvi put je poleteo 2013. godine, a kasnije je prikazan kao platforma za izviđanje, udare i saradnju sa pilotiranim lovcima. Njegova konstrukcija letećeg krila i unutrašnji spremnici naoružanja namenjeni su smanjenju radarske uočljivosti tokom prodora kroz protivničku protivvazdušnu odbranu.
Kinesko ratno vazduhoplovstvo je u novembru 2025. prvi put zvanično prikazalo GJ-11 u zajedničkom letu sa stelt lovcem J-20 i avionom za elektronsko ratovanje J-16D. Takva formacija omogućava podelu zadataka između aviona koji otkrivaju ciljeve, ometaju protivničke radare i nose naoružanje. Dvosedni J-20S dodatno proširuje mogućnosti tog koncepta, jer drugi član posade može da preuzme deo poslova komandovanja bespilotnim letelicama.
Peking istovremeno razvija i pomorske bespilotne platforme, uključujući varijante GJ-11 sa sklopivim krilima za upotrebu na brodovima. Njihovo povezivanje sa nosačima aviona i velikim desantnim brodovima omogućilo bi proširenje kineske pomorske avijacije bez odgovarajućeg povećanja broja pilota. Posebno značajan projekat predstavlja brod Tip 076 Sičuan, opremljen elektromagnetnim katapultom za lansiranje težih bespilotnih letelica.
FH-97A i Tip B: Kina ne razvija samo pratioce već i samostalne borbene dronove
Pored GJ-11, kineska korporacija CASC razvila je porodicu bespilotnih aviona FH-97, čija je unapređena verzija FH-97A predstavljena na vazduhoplovnoj izložbi u Džuhaju 2022. godine. Letelica je zamišljena za saradnju sa lovcima, izviđanje, elektronsko ratovanje i upotrebu naoružanja, uz mogućnost upravljanja grupama manjih dronova. Konstrukcija sa smanjenom radarskom uočljivošću i unutrašnjim spremnicima pokazuje da kineski proizvođači ne računaju samo na jednostavne i potrošne bespilotne platforme.
Nova generacija predstavljena je i tokom vojne parade u Pekingu 3. septembra 2025. godine, kada je prikazano nekoliko velikih autonomnih borbenih letelica. Posebnu pažnju privukao je avion privremeno označen kao Tip B, sa izduženim trupom, velikim usisnicima i konstrukcijom bez klasičnih repnih površina. Na osnovu njegovog izgleda pretpostavlja se da je namenjen velikim brzinama, moguće i nadzvučnom letu, ali proizvođač nije objavio kompletne tehničke karakteristike.
Kineska industrija tako razvija dve kategorije bespilotnih borbenih aviona: one koji proširuju sposobnosti pilotiranih lovaca i veće platforme namenjene samostalnim misijama. U takvom sistemu J-20S može da služi kao komandni avion, dok GJ-11, FH-97A i budući bespilotni lovci preuzimaju različite zadatke u istoj operaciji. Kineski konstruktori dodatno istražuju i ugrađivanje velikih radarskih antena u krila bespilotnih aviona, čime bi deo dronova mogao da dobije i funkcije letećih radara.
Turski Kizilelma: Bespilotni lovac koji je već oborio mlazni cilj
Turska kompanija Baykar ušla je u ovu kategoriju posle uspeha bespilotnih letelica Bayraktar TB2 i Akıncı. Razvoj mlaznog borbenog aviona Kizilelma započet je početkom decenije, a prvi let izveden je u decembru 2022. godine. Za razliku od prethodnih Baykarovih platformi, Kizilelma je projektovan i za vazdušnu borbu, sa naprednim radarom, unutrašnjim prostorom za naoružanje i konstrukcijom prilagođenom smanjenoj radarskoj uočljivosti.
Najvažniji rezultat postignut je 29. novembra 2025, kada je Kizilelma uspešno pogodio mlaznu vazdušnu metu raketom Gökdoğan. Cilj je otkriven i praćen pomoću AESA radara MURAD kompanije ASELSAN, dok je raketu razvio turski TÜBİTAK SAGE. Time je Turska demonstrirala sposobnost bespilotnog borbenog aviona da izvede raketno presretanje izvan vizuelnog dometa, pre nego što je australijski MQ-28 Ghost Bat obavio sličan test.
Tokom jula 2026. Kizilelma je izveo i prva gađanja iz unutrašnjih spremnika, koristeći municiju TEBER-82 i TOLUN za napade na kopnene ciljeve. U programu značajnu ulogu ima i ukrajinska industrija, pošto je Baykar još 2021. ugovorio saradnju sa kompanijom Ivčenko-Progres za motore AI-322F, uz primenu porodice AI-25 u ranijim konfiguracijama. Turska nastoji da lokalizuje pogonski sistem, ali je ukrajinski doprinos ostao važan deo razvoja mlazne bespilotne platforme.
ANKA-3: Turska razvija još jednog stelt pratioca, dok Kizilelma već sluša pilota iz M-346
Turska vazduhoplovna industrija ne oslanja se isključivo na Baykarovu Kizilelmu. Kompanija Turkish Aerospace Industries (TUSAŞ) razvija ANKA-3, veliku mlaznu bespilotnu letelicu konfiguracije letećeg krila, namenjenu izviđanju, elektronskom ratovanju i napadima na snažno branjene ciljeve. Prvi put je poletela 28. decembra 2023. godine, a konstrukcija bez klasičnih repnih površina omogućava smanjenje radarske uočljivosti uz nošenje naoružanja u unutrašnjim spremnicima.
ANKA-3 ima maksimalnu poletnu masu približno 6,5 tona, nosivost do 1.200 kilograma i brzinu do 0,7 Maha, uz autonomiju leta do deset sati. TUSAŞ je tokom ispitivanja demonstrirao upotrebu vođene municije TEBER-82 i TOLUN, a drugi prototip takođe je uključen u letačke probe. Letelica se razmatra i za budući turski nosač aviona MUGEM, gde bi zajedno sa Kizilelmom i manjim TB3 trebalo da čini osnovu bespilotne vazduhoplovne grupe.
Dok TUSAŞ razvija ANKA-3 kao težu udarnu platformu, Baykar je sa italijanskim Leonardom već demonstrirao neposredno komandovanje Kizilelmom iz pilotiranog aviona. Tokom ispitivanja K-SWARM u maju 2026, italijanski M-346 upravljao je bespilotnim borbenim avionom Kizilelma, koji je autonomno poleteo, priključio se formaciji i izvršavao komande pilota. Turska tako paralelno razvija dve različite borbene platforme, dok kroz saradnju sa Leonardom ispituje upravljanje bespilotnim avionima iz postojećih letelica sa posadom.
Ruski S-70 Ohotnik već prošao borbeno iskustvo, a Su-57D je komandni avion
Ruski konstruktorski biro Suhoj razvija tešku bespilotnu borbenu letelicu S-70 Ohotnik, projektovanu za zajedničko delovanje sa lovcem pete generacije Su-57. Avion konfiguracije letećeg krila, maksimalne poletne mase približno 20 tona, namenjen je izviđanju, elektronskom ratovanju i napadima na ciljeve unutar zona protivničke PVO, uz naoružanje smešteno u unutrašnjim spremnicima. Prvi put je poleteo u avgustu 2019. godine, a već u septembru iste godine izveo je zajednički let sa Su-57, dok je kasniji prototip dobio ravnu mlaznicu radi smanjenja radarske i infracrvene uočljivosti.
Za razliku od većine zapadnih programa koji se još nalaze u fazi demonstratora, Ohotnik je već prošao iskustvo borbene upotrebe u Ukrajini. Međutim, upravo je tamo 5. oktobra 2024. izgubljen jedan primerak, kada ga je, prema dostupnim snimcima i izveštajima, nakon problema sa upravljanjem oborio ruski borbeni avion iz pratnje. Na mestu pada kod Konstantinovke pronađeni su delovi ruske vođene municije UMPB D-30SN, što je ukazalo na njegovu udarnu namenu, dok su tokom 2025. zabeležena dalja ispitivanja preostalih prototipova.
Posebno važan nastavak ovog programa predstavlja dvosedi Su-57D, koji je prvi put poleteo 19. maja 2026. godine. Avion je razvijen ne samo za obuku i borbene zadatke, već i za komandovanje zajedničkom grupom pilotiranih i bespilotnih letelica. Drugi član posade će koordinirati više Ohotnika i drugih autonomnih platformi, dok pilot upravlja lovcem, čime Moskva nastoji da reši jedan od najvećih problema nove generacije vazduhoplovstva: kako istovremeno voditi sopstvenu borbu i upravljati bespilotnim partnerima.
Jeftiniji od lovca? Cena CCA može premašiti cenu polovnog F-16
Proizvođači bespilotnih borbenih aviona očekuju niže troškove zahvaljujući uklanjanju kokpita, katapultnog sedišta i sistema za održavanje života pilota. Međutim, motor, radar, elektronika, komunikacije, naoružanje i oprema za elektronsko ratovanje ostaju izuzetno skupe komponente. Kod naprednih stelt dronova dodatni trošak predstavljaju posebni materijali, unutrašnji spremnici i složenija proizvodnja.
Američko ratno vazduhoplovstvo za prvu generaciju CCA razmatra ciljnu cenu od približno 20 do 30 miliona dolara po avionu, u zavisnosti od konfiguracije i serije. Za poređenje, Rumunija je 2022. od Norveške kupila 32 polovna F-16 za 388 miliona evra, sa rezervnim motorima i logističkom podrškom. To daje prosečno nešto više od 12 miliona evra po avionu u okviru ugovorenog paketa, mada polovni lovci imaju drugačiji preostali resurs i troškove eksploatacije od novih bespilotnih platformi.
Stvarna ekonomska računica zato ne zavisi samo od nabavne cene. Bespilotni lovci zahtevaju osoblje za održavanje, rezervne delove, zemaljske komandne stanice, mrežnu infrastrukturu i stalne softverske nadogradnje. Masovna proizvodnja može da smanji pojedinačne troškove, ali samo ako se platforme proizvode u dovoljno velikim serijama i ako njihove borbene mogućnosti opravdavaju ulaganje.
Piloti dobijaju pomoćnike, ali i dodatne zadatke tokom borbe
Najveći operativni problem predstavlja upravljanje grupom bespilotnih letelica tokom složene vazdušne borbe. Pilot koji istovremeno upravlja sopstvenim avionom, prati protivničke rakete i komanduje sa nekoliko dronova može biti opterećeniji nego u klasičnoj borbenoj misiji. Zbog toga se razvijaju autonomni sistemi koji treba da samostalno upravljaju letom, održavaju formaciju i obrađuju podatke sa senzora.
Posebna teškoća nastaje kada protivnik prekine komunikacije elektronskim ometanjem. Bespilotni avion tada mora da nastavi zadatak prema ranije postavljenim ograničenjima, da promeni plan ili da prekine misiju, bez mogućnosti neprekidnog dobijanja novih komandi. Prepoznavanje prijateljskih i protivničkih letelica dodatno komplikuje takav scenario, naročito kada se situacija menja brže nego što autonomni sistem dobija ažurirane podatke.
Odluka o upotrebi naoružanja ostaje posebno osetljiv deo razvoja. Dosadašnja uspešna presretanja i demonstracije potvrđuju napredak senzora, softvera i raketnih sistema, ali ne znače da je već rešeno pitanje pouzdanog upravljanja velikim brojem potpuno autonomnih borbenih aviona. Zato vojske paralelno razvijaju same letelice, načine komandovanja i postupke u kojima ljudski operater zadržava kontrolu nad upotrebom sile.
Логика је једноставна, у ратној авијацији, највреднији ресурс је човјек, дакле пилот.Његово школовање јако дуго траје и веома је скупо.Зашто слати борбени авион са пилотом чији губитак је ненадокнадив кад можеш послати борбени дрон а пилот сједи у бази и управља њиме ?Ако оборе дрон, пошаљеш други, један ће проћи и остварити задатак .При том борбени дрон може изводити такве маневре које борбени авион са пилотом може само да сања због физичких ограничења људског тијела.