Šta se sve na dugom putu do vrha događalo sa Istraživačko-konstruktorskim biroom ‘Suhoj’?

Decenijama se već putem holivudskog načina razmišljanja i uticaja (o čemu smo već pisali) svetu nametnuo šablon da su ”zli momci” sa Istoka nepredvidivi, poludivlji, pa i glupi, a da sve što leti i predstavlja opasnost za nadmoćnu američku avijaciju zove se ”Mig”… i da će to Meverik već nekako nadmoćno (posle psihološke borbe sa samim sobom jer nije se lako boriti s nepostojećim ”MiG-28”) da reši.

Istina je, naravno, sasvim drugačija. Na obema stranama mogli su se naći avioni protivnika, bilo kao prebegači-preletači, bilo kao kupljeni aparati na trećim tržištima, s ciljem pravljenja tzv. ”agresorskih eskadrila”.

Međutim, sve vreme se tom nemaštovitom scenarističkom šablonu odupiru avioni Istraživačko-konstruktivnog biroa ”Suhoj” (Опытно-конструкторское бюро P. O. Suhogo).

Za Sovjete (Ruse) kontrolisano nadmetanje ta dva velika konstrukciona biroa (a ima ih još i svi su poznati u svetu, počevši od Tupoljeva, preko Iljušina, Jakovljeva, Berijajeva, itd.) značilo je, pored rivalstva (reklo bi se, normalne pojave), i mogućnost da unapređuju svoje modele i stvaraju linije lovačkih aviona kakvi njima odgovaraju.

Pravi stručnjaci su znali koliko opasne i potentne mašine stižu iz ovog Biroa, pa su nezavisno od naivnih filmova gotovo dečje sadržine, svoje politčare i javnost plašili pojavom tih modela.

Nije dugo trebalo da zvezda takvog psihološkog rata početkom sedamdesetih (čiji je cilj, između ostalog, bilo i izvlačenje što veće sume novca za protivoružje) postane ”SU-24”, frontovski bombarder za koga čak ni Bil Ganston nije imao fotografije, već samo grube skice. Ali je zato imao mnoštvo upozoravajućih reči na pojavu tog aviona. Reklo bi se da je ova SVO tačno to i dokazala, no tome ćemo se vratiti. 

Ovaj tekst posećen je genijalnom, upornom i talentovanom konstruktoru koji decenijama nije odustajao od svojih ideja, da bi danas biro koji nosio njegovo ime postao nezaobilazan u mnogim oblastima.

Biro je počeo kao brigada №4 ”АГОС ЦАГИ ” – ”Oтдел авиации, гидроавиации и опытного строительства ЦАГИ” (Центральный аэрогидродинамический институт). Godine 1930. na čelo tog odeljenja postavljen je Pavel Osipovič Suhoj. To je bilo početak budućeg samostalnog konstrukcijskog biroa ”Suhoj”.

Devet godina radio je pod glavnim rukovodstvom ”oca ruske avijacije ” Tupoljeva (ovaj nadimak nije uvek pohvalno izgovaran) za koje vreme je biro napravio niz iznenađujuće inovativnih modela, oborio niz rekorda i, po svoj prilici, navukao i tradicionalni animozitet i sujetu od strane kolega. Ako je za utehu, nije bio jedini, pošto je i sam Tupoljev bio poznat kao vrlo sujetan konstruktor. 

Pravim danom osnivanja smatra se 29. juli 1939. godine kada je ta brigada Moskovskog zavoda ”№ 156” osamostaljena kako bi pokrenula serijsku proizvodnju aviona ”BB-1”, jednomotornog jurišnika.

Zavod je prebačen u Harkov i krenula je serijska proizvodnja aviona ”Su-2”, a Suhoj je proglašen za glavnog konstruktora. Posle toga Zavod je prebačen u Podlipki u Zavod  ”№ 289”, evakuisan u Perm, a kasnije vraćen na svoje početno mesto – Tušino (do pre nekoliko godina jedan od moskovskih centralnih aerdroma).

Sada je, tačnije od prvog juna 2022. godine, ovaj biro posebno odeljenje ПАО ”ОАК” (Объединённая авиастроительная корпорация -Ujedinjena korporacija za izgradnju aviona).

Shodno sovjetskim (ruskim) običajima da iz bezbednosnih razloga menjaju nazive i brojeve, posle zavoda ”№ 51” on se zvao Moskovski zavod za mašinogradnju ”Kulon” (Московский машиностроительный завод «Кулон»).

Početkom dvehiljaditih OKB ”Suhoj” ušao je u Holding kompaniju ”Suhoj” i bio je u njoj do prvog januara 1913. godine, kao posebno pravno lice; a od prvog januara postao je filijala, čuvajući ime OKB ”Suhoj”.

Inače, korporacija ”OAK” zapošljava preko 100.000 radnika, a kao sestrinske firme ”progutala” je i takve gigante kao što su ”Jakovljev”, ”Iljušin”, ”Gagarin” i druge. Pre bi se reklo da je reč o pametnoj državnoj politici i koncentraciji snaga, sredstava i kvaliteta, nego klasičnom komercijalnom ”gutanju”.

Šta se u međuvremenu, na tom dugom putu do vrha, događalo?

Lični život ovog skromnog čoveka nije bio previše dostupan javnosti. On nije bio ”samoučka” (praktikant) kao Lomonosov ili Kalašnikov. Rođen u jednom selu 10 (22) jula 1925. godine u zapadnoj Belorusiji, u porodici učitelja, rano se pokazao kao talenat za učenje i završio je s vrlo visokim priznanjima fizičko-matematički fakultet Moskovskog univerziteta. Proveo je godine i decenije strpljivo radeći i ne žaleći se na to što njegovi inoviativni, a svakako odlični i konkurentni avioni, često ustupaju mesto poznatijim imenima. 

Istorija avijacije nepobitno je utvrdila da je svaki od brojnih modela koji su izašli iz njegovog biroa, ni po čemu nije zaostajao za domaćom i stranom konkurencijom. Kao što znamo, u toj trci, nažalost, nije uvek odlučivao kvalitet. Štaviše, njegov unikatni oklopni jurišnik ”Su-6” po nekim tt osobinama bio je ispred legendarnog ”Il-2”, no znamo kako je funkcionisala ratna proizvodnja SSSR. 

Dolazak u prvi red

Ono što ga je izdvojilo od drugih konstruktora bio je smeo poduhvat sa avionima promenjive strele (izmenjive geometrije) krila. Pre pojave ”Su-17” (koji je nosio istu oznaku kao jedan od njegovih prethodnika s fiksnim krilima), on je konstruisao čak 27 elisnih i reaktivnih lovaca, frontovskih bombardera, teških lovaca i drugih derivata, od kojih je svaki mogao da uđe u trupu, da nije bilo konkurencije i lobiranja tada već proslavljenih biroa, od kojih su neki spavali (i konačno zaspali na lovorikama, kao ”JAK”, na primer).

Istoričari i hroničari njegovog rada kao potpuno novu, treću fazu njegovog rada, s pravom započinju s prvim lovcem s izmenjivom geometrijom krila ”Su-17”. Stvoren kao derivat aviona ”Su-7” i ”Su-7B” (model ”S 22”), predstavljao je otelotvorenje sna mnogih konstruktora. Mnogi su pokušali, ali tihi, strpljivi Suhoj je uspeo!

Iz tog aviona nastali su kasnije unapređeni modeli koji i danas lete (”Su-20”, ”Su-22”). Sve modifikacije ”Su-17” proizvođene su u Komsomolsku na Amuru. Od 1969. do 1990. godine napravljeno je 2.867 aparata, od kojih je 1.165 izvezeno u 15 država.

Opšte je poznato da su Sovjeti imali politiku da izvoze osiromašene verzije ”’MiG”, iz mnogih razloga koji su našim čitaocima poznati. Suprotno tome, za ”bitke sudnjeg dana” čuvani su i nikada nisu izašli van sastava RV SSSR neki modeli ”Suhoja” za koje je ceo svet već nekako saznao.

Neumoljiva trupa je dobro znala šta je imala u rukama i s čime je mogla da ratuje. Modeli kao što su ”Su-11”, ”Su-15”, ”Su-24”,  ”Su-25”, postali su čuveni. Sovjeti su izvozili samo frontovske bombardere sa ekskortnom opremom, tako da se ”Su-24” našao u vazduhoplovstvima 13 zemalja, od kojih ga šest još uvek upotrebljava, pa se dogodilo da se nađe na suprotnim stranama tokom SVO.

Na izvozu ”Su-25” takođe nisu štedeli. Trenutno ga koristi 19 zemalja, a koristilo ga je još 11, što znači da je leteo ukupno pod oznakama trideset vazduhoplovstava! 

Nezadrživi napredak

Dok je neumorno i tačno znajući čemu teži išao, uspeo je i da napravi prvi nadzvučni bombarder, ”ubicu nosača aviona”, avion ”T-4” zvani ”Sotka”.  On je prvi na svetu ima FBW ili, kako ga Rusi zovu электроннaя дистанционная система управления (ЭДСУ) .

Ona se upotrebljava danas na gotovo svim avionma sveta. Prti tom je ”T-4” bio i inspiracija da se njegovom razradom dođe do multifunkcionalnog strateškog bombardera ”Tu-160”.

Međutim pravo čudo od aviona, model koji mu je s pravom doneo istinsku svetsku, stručnu, od pilota priznatu slavu, jeste ”Su-27” unikatnom, prvom u svetu ”kobrom Pugačova”, manevrom koji je potpuno, ”kopernikanski” menjao pogled pilota na figure više pilotaže i sam vazdušni boj, omogućavajući, do tada, neslućene manevre.

Na taj način je Suhoj ostao na liniji koje se čvrsto drži rusko vazduhoplovstvo: kakvim god da bude oružjem naoružan, avion će morati da bude supermanevrabilan, ako misli da pogodi drugi avion ili da izbegne pogodak.

Kakvi su bili poslenji njegovi dani i godine? Uz svu moć ruske medicine (koja je kombinacija narodne i akademske), on je preminuo 15. septembra 1975. godine od posledica teških napada tuberkuloze pluća i sahranjen je na prestižnom, Novodevičjem groblju u Moskvi.

Ljubitelji ratne avijacije znaju da su lovci, presretači, frontovski bombarderi, samo deo onoga što je Suhoj kao konstrukor i ”Suhoj” kao kompanija ponudili. U ogromnoj ponudi ovog plodnog kolektiva nalaze se i vrlo popularni avioni za građanstvo, vrhunski avioni za sportsku avijaciju, rekreativno letenje.

Čak je početkom dvehiljaditih godina ovaj biro učetstvovao u kosmičkom programu, radeći na kosmičkom brodu (šatlu) koji bi bio više puta korišćen, ”Kliper”, čiji je nosilac projekta bila kompanija ”Energija”, nazvana u čast Ivana Karaljova, ili Koroljeva (za naše čitaoce) jednog od očeva sovjetske kosmonautike.

Reklo bi se da je Pavel Osipovič Suhoj uradio ono za šta se rodio.