Kineska vojska saopštila je da je 27. maja upotrebila upozorenja i mere elektronskog ometanja protiv fregate Kraljevske holandske mornarice HNLMS De Ruyter, koja se našla u blizini spornih Paraselskih ostrva u Južnom kineskom moru. Peking tvrdi da su holandski brod i njegov helikopter „nezakonito upali“ u vode i vazdušni prostor oko ostrva koja Kina naziva Siša.
Prema Komandi južnog teatra Narodnooslobodilačke vojske Kine, kineske pomorske i vazdušne snage reagovale su „u skladu sa zakonima i propisima“ i primenile, kako je navedeno, neophodne mere. Među njima su bila upozorenja i elektronsko ometanje, što je Peking predstavio kao odgovor na kršenje kineskog suvereniteta.
Portparol Južne komande kineske mornarice Žai Šičen izjavio je da je holandska fregata De Ruyter „nezakonito upala“ u vode kineskih ostrva Siša i da je više puta podizala brodski helikopter, koji je, prema kineskoj verziji, ušao u kineski teritorijalni vazdušni prostor. Kina je ocenila da se ne radi o slobodi plovidbe, već o namernoj provokaciji i izviđačkom testiranju kineske reakcije.
Holandsko Ministarstvo odbrane odbacilo je kineske optužbe. Prema holandskoj strani, fregata je delovala u skladu sa međunarodnim pravom, a prisustvo broda u regionu deo je šire misije saradnje sa partnerima u Indo-Pacifiku. Time su dve strane događaj opisale na potpuno suprotan način: za Peking, to je upad u kineski prostor; za Hag, legitimna plovidba u skladu sa međunarodnim pravilima.
De Ruyter u misiji “Pacific Archer”
HNLMS De Ruyter nalazi se u petomesečnoj holandskoj misiji Pacific Archer, čiji je cilj jačanje regionalnih partnerstava i podrška bezbednosti plovidbe u Indo-Pacifiku. Brod je pre incidenta posetio Manilu i sarađivao sa filipinskom mornaricom, što je dodatno osetljivo iz ugla Pekinga, jer su Filipini poslednjih godina jedan od glavnih američkih i zapadnih partnera u sporu oko Južnog kineskog mora.
Prema navodima USNI News i holandske mornarice, fregata bi kasnije trebalo da učestvuje u velikoj pomorskoj vežbi Rim of the Pacific, poznatijoj kao RIMPAC, kod Havaja. Kineski izvori upravo taj kontekst koriste da tvrde kako De Ruyter nije slučajno skrenuo ka zoni Siša, već da je na putu od Filipina ka Pacifiku svesno testirao kineski nadzor i režim kontrole u spornom području.
To je širi obrazac koji se sve češće vidi u regionu. Evropske mornarice, uključujući holandsku, britansku, francusku i nemačku, sve više se pojavljuju u Indo-Pacifiku. Zvanično, razlog su sloboda plovidbe, međunarodno pravo i saradnja sa partnerima. Realno, reč je i o slanju političke poruke Kini da se sporovi u Južnom kineskom moru ne tiču samo država regiona i Sjedinjenih Država.
Zašto su Paraselska ostrva toliko osetljiva
Paraselska ostrva, u Kini poznata kao Siša, nalaze se u jednom od najspornijih delova Južnog kineskog mora. Kina ih kontroliše, ali na njih pravo polažu i Vijetnam i Tajvan. U širem Južnom kineskom moru postoje i druga preklapajuća potraživanja, uključujući Filipine, Maleziju i Brunej, ali za same Parasele najdirektniji spor vodi se između Pekinga, Hanoja i Tajpeja.
Region nije važan samo zbog prestiža i zastave na karti. Reč je o prostoru koji povezuje ribolovne zone, pomorske rute i potencijalne energetske resurse, uključujući naftu i gas. Kroz Južno kinesko more prolazi ogroman deo svetske trgovine, pa svaka promena režima kontrole nad ostrvima, grebenima i plićacima ima vojnu i ekonomsku težinu.
Peking svoja potraživanja u širem Južnom kineskom moru gradi kroz takozvanu „liniju 10 crtica“, uprkos protivljenju susednih država i pravnim osporavanjima. Kina, međutim, ne tretira te sporove kao akademsko pravno pitanje, već kao pitanje teritorijalnog suvereniteta i kontrole pomorskog prilaza sopstvenoj obali.
De Ruyter nije običan posmatrač
HNLMS De Ruyter nije patrolni čamac koji je slučajno zalutao u osetljivo područje. Reč je o jednoj od najsposobnijih fregata Kraljevske holandske mornarice, uvedenoj u službu 2004. godine. Brod pripada klasi De Zeven Provinciën, projektovanoj za protivvazdušnu odbranu i komandovanje. Fregata ima deplasman od oko 6.000 tona i namenjena je dugodometnoj protivvazdušnoj odbrani flote, komandno-kontrolnim zadacima i višenamenskim pomorskim misijama. Njena najvažnija vrednost je senzorski i komandni paket, jer takav brod ne služi samo za samoodbranu, već za prikupljanje slike vazdušnog i pomorskog prostora.
De Ruyter nosi radar Thales SMART-L za dugodometni nadzor, vertikalni lanser sa 40 ćelija za rakete zemlja-vazduh, mornarički top kalibra 127 mm, torpedne lansere i sistem bliske odbrane Goalkeeper. Sa palube i iz hangara može da koristi helikopter NH-90, koji proširuje mogućnosti osmatranja, protivpodmorničkog delovanja i nadzora morskog prostora.
Zato je za Kinu prisustvo ovakvog broda u blizini Paraselskih ostrva mnogo više od prolaska jedne evropske zastave kroz spornu zonu. De Ruyter može da prati radarske emisije, reakcije kineskih snaga, raspored helikoptera i brodova, komunikacione procedure i elektromagnetnu sliku prostora koji Peking smatra svojom zonom kontrole.
Elektronsko ratovanje kao poruka bez ispaljenog metka
Najvažniji deo incidenta nije samo to što je kineska vojska pratila holandsku fregatu, već to što je Peking javno priznao upotrebu elektronskog ometanja. To je bitan detalj, jer elektronsko ratovanje omogućava pritisak ispod praga otvorene vatre. Mere elektronskog ratovanja mogu uključivati ometanje radara, prekid ili degradaciju komunikacija, smetnje u radu senzora, ometanje navigacije i pokušaje da se protivniku oteža prikupljanje i prenos podataka. Takve operacije ne ostavljaju krater i ne moraju da izazovu žrtve, ali mogu ozbiljno da utiču na rad broda, helikoptera i komandnog lanca.
Za Kinu je to pogodan instrument. Ne mora da ispali raketu, ne mora da otvori vatru i ne mora da izazove direktan vojni sukob sa NATO paktom. Dovoljno je da brod upozori, prati i ometa, čime mu jasno stavlja do znanja da je ušao u prostor u kojem kineska vojska ima sredstva za nadzor i pritisak.
Za Holandiju, takav susret je istovremeno rizik i izvor podataka značajan saveznicima. Fregata ne dobija samo diplomatsko iskustvo, već i praktičan uvid u kineske reakcije, vreme odgovora, režime ometanja, rad helikopterske komponente i ponašanje PLA kada strani ratni brod uđe u zonu koju Peking smatra svojom.
Kineska mreža na ostrvima i grebenima
Kina je tokom prethodnih godina izgradila široku vojnu infrastrukturu u Južnom kineskom moru. Na veštačkim ostrvima, grebenima i ispostavama nalaze se radari, piste, hangari, komunikacioni čvorovi, sistemi protivvazdušne odbrane, obalski senzori i oprema za elektronsko ratovanje.
USNI News navodi da Peking održava opsežnu mrežu infrastrukture za elektronsko ratovanje u regionu, oslonjenu na veštačka ostrva i sisteme na kopnu. Takva mreža omogućava kineskim snagama da prate strane brodove, prikupljaju elektronske podatke, mere reakcije posada i po potrebi ometaju njihove senzore i veze.
Zato incident sa De Ruyterom nije izolovana epizoda. On se uklapa u proces u kojem Kina sporne tačke u Južnom kineskom moru pretvara u operativnu mrežu za nadzor, signalizaciju i kontrolu pristupa. Što je ta mreža gušća, to strani brodovi imaju manje prostora da se ponašaju kao da plove kroz neutralan i neosmatran prostor.
Kineske građevinske aktivnosti se nastavljaju i na drugim spornim objektima. Pojedine analize ukazuju da bi radovi na rekultivaciji grebena Antilope mogli stvoriti jedno od većih veštačkih ostrva u regionu, ako se nastave sadašnjim tempom.
Šta je Kina zapravo testirala?
U ovakvim susretima elektronsko ometanje nije samo upozorenje, već i test. Kineske snage ne proveravaju samo da li će se holandska fregata povući, već kako se brod ponaša pod pritiskom: koji senzori ostaju aktivni, kako radi komunikacija, koliko je helikopter upotrebljiv, kako posada reaguje i koliko dugo brod može da nastavi misiju u prostoru koji Peking pokriva radarima, vezom i sredstvima elektronskog ratovanja.
Za Holandiju je to cena ulaska u Indo-Pacifik. De Ruyter nije tamo samo da pokaže zastavu, već da prikupi iskustvo u kontaktu sa kineskom vojnom infrastrukturom. Za Kinu je to prilika da pokaže da se oko Siša ostrva ne ulazi bez nadzora i reakcije, makar ta reakcija ostala ispod praga otvorene vatre.
Nije to Rusija pa da podvlači crte.