Kina je tokom parade u Pekingu pokazala veliki broj novih sistema, ali jedan od njih prošao je gotovo bez tehničkog objašnjenja. Na lanserima sa osam kontejnera pojavila se oznaka HQ-20, dok je kinesko Ministarstvo odbrane samo potvrdilo da pripada novoj generaciji protivvazdušne i protivraketne odbrane. Nekoliko meseci kasnije pojavili su se prvi snimci stvarnog lansiranja.
Najvažnija informacija usledila je tiše od same premijere. Kineska državna televizija CCTV početkom 2026. godine više nije govorila o HQ-20 kao o novom ili eksperimentalnom sistemu, već je direktno upotrebila izraz koji označava njegovo uvođenje u jedinice. Time je rešena najveća nedoumica oko njegovog statusa.
O samom sistemu i dalje postoji mnogo manje podataka nego o HQ-9, ali ono što je Kina do sada pokazala dovoljno je da se vidi da nije reč o običnoj modernizaciji starije rakete. Konstrukcija, broj projektila na lanseru i način navođenja ukazuju na potpuno određeno mesto u kineskoj PVO mreži, naročito protiv ciljeva koje je teško otkriti klasičnim radarom.
HQ-20 je uveden u naoružanje
Kineski glavni medij CCTV je u emisiji posvećenoj kineskom naoružanju objavio prilog pod naslovom koji direktno govori o tome kakvu ulogu „uvođenje u naoružanje HQ-20 i HQ-29“ ima u izgradnji kineske višeslojne protivvazdušne i protivraketne mreže. Kineski medij naznačava da je sistem raspoređen u jedinicama.
Put do te potvrde bio je prilično brz. HQ-20 prvi put je javno prikazan na velikoj vojnoj paradi 3. septembra 2025, zajedno sa HQ-19, HQ-29 i drugim sistemima nove kineske PVO i PRO. Kinesko Ministarstvo odbrane tada je navelo da šest prikazanih tipova može da obavlja višeslojno presretanje helikoptera, aviona i raketa na različitim udaljenostima i visinama.
Sledeći zanimljiv trenutak došao je 11. novembra, kada je povodom 76. godišnjice kineskog Ratnog vazduhoplovstva objavljen i film „Meng Juan“. U njemu je prvi put prikazano stvarno lansiranje HQ-20, čime je javnost konačno dobila priliku da vidi samu raketu, a ne samo zatvorene transportno-lansirne kontejnere.
Najnoviji PVO sistem HQ-20 uveden u naoružanje kineske narodnooslobodilačke vojske. Osam raketa po lanseru, kombinovano radarsko i infracrveno navođenje i brzina oko 5 maha otkrivaju njegovu ulogu u novoj kineskoj višeslojnoj odbrani. pic.twitter.com/raUZrNUPBa
— Oruzje Online (@oruzjeonline) September 26, 2026
Osam raketa na jednom lanseru
HQ-20 je smešten na veliku terensku šasiju TA5450 sa pogonom 8×8. Na svakom vozilu nalazi se osam cilindričnih transportno-lansirnih kontejnera raspoređenih u dve grupe po četiri, dok se kompletan blok podiže u vertikalni položaj pre lansiranja.
Vertikalno lansiranje omogućava dejstvo u svim pravcima bez potrebe da se vozilo prethodno okreće prema cilju. Još važniji detalj je broj raketa: teški kineski HQ-9 na jednom lanseru standardno nosi četiri velika projektila, dok HQ-20 udvostručuje broj raspoloživih presretača na istom broju vozila.
To nije mala razlika u savremenom vazdušnom ratu. Baterija sa šest lansera HQ-20 teoretski na položaj donosi 48 raketa bez dopune, što omogućava mnogo veću potrošnju projektila protiv masovnih udara krstarećim raketama, avionima, bespilotnim letelicama i drugim ciljevima nego kada svaki lanser nosi samo četiri presretača.
Raketa od 500 kilograma leti približno 5 maha
Kineski državni izvori još nisu objavili fabričku tehničku tabelu HQ-20, ali je analiza snimaka bojevog gađanja otkrila mnogo više nego sama parada. Ta Kung Pao navodi da je raketa duga približno pet metara, ima lansirnu masu oko 500 kilograma i postiže brzinu od približno 5 maha.
Na raketi posebno upada u oči gotovo potpuno odsustvo klasičnih velikih krila. Telo je vitko i glatko, sa malim upravljačkim površinama u zadnjem delu, što smanjuje aerodinamički otpor pri velikoj brzini. Kineski izvori takav raspored direktno povezuju sa zahtevom da se prednost da brzini i presretanju veoma brzih ciljeva.
Brzina od oko 5 maha stavlja HQ-20 dovoljno visoko da osim aviona i krstarećih raketa može da predstavlja pretnju i pojedinim balističkim ciljevima u završnom delu leta. To ga ipak ne pretvara u sistem iste kategorije kao HQ-19 ili HQ-29, koji su mnogo snažnije usmereni na protivraketnu odbranu.
Najzanimljiviji deo krije se u glavi rakete
Snimci lansiranja otkrili su detalj koji verovatno najbolje objašnjava zbog čega je Kina uopšte razvijala HQ-20 pored već postojeće porodice HQ-9. Na bočnoj strani prednjeg dela projektila kineski izvori identifikovali su optički prozor infracrvenog slikovnog senzora.
Prema analitičarima, HQ-20 u terminalnoj fazi kombinuje aktivno radarsko samonavođenje i infracrveno slikovno navođenje. Raketa zato nije potpuno zavisna od jednog načina otkrivanja cilja, već u završnom delu presretanja može da koristi dva različita fizička potpisa letelice.
To ima naročit značaj protiv aviona sa smanjenom radarskom uočljivošću. Stelt konstrukcija smanjuje energiju koju avion vraća prema radaru, ali ne može potpuno da ukloni toplotu motora, izduvnih gasova i zagrejane površine trupa, pa infracrveni senzor daje raketi dodatni način da pronađe i zadrži cilj.
Kineski stručnjaci zbog toga HQ-20 nazivaju oružjem namenjenim preciznom dejstvu protiv stelt aviona i navode da zajedno sa HQ-9B i HQ-9C predstavlja važan deo kineske PVO i PRO srednjeg i velikog dometa.
Zašto je infracrveni senzor važan i protiv balističke rakete
Isti princip može da se koristi protiv brzih raketnih ciljeva. Bojeva glava balističke rakete može da ima mali radarski odraz, ali pri velikoj brzini kroz atmosferu njena površina se intenzivno zagreva, stvarajući snažan infracrveni potpis.
HQ-20 tako može da koristi aktivni radar za jedan deo terminalnog navođenja, dok infracrveni kanal pruža dodatne informacije kada je cilj radarski teško uočljiv ili kada protivnik pokušava elektronsko ometanje. Infracrveno samonavođenje ne zavisi od radio-emisija cilja i ne reaguje na klasične metode ometanja na isti način kao radarski senzor.
Tehnološki problem nalazi se u samoj brzini HQ-20. Optički prozor infracrvenog senzora mora da ostane dovoljno providan i precizan dok je prednji deo rakete izložen snažnom aerodinamičkom zagrevanju i udarnom strujanju pri približno petostrukoj brzini zvuka, pa kineski izvori upravo rešavanje tog problema predstavljaju kao jedan od tehnoloških iskoraka sistema.
HQ-20 nije zamena za HQ-9
Pojava novog sistema sa oznakom „20“ mogla bi da sugeriše da je Kina napravila naslednika HQ-9, ali konstrukcija pokazuje drugačiju namenu. HQ-20 je kompaktniji dok teži HQ-9B i HQ-9C ostaju glavna sredstva za najudaljeniji sloj klasične protivvazdušne odbrane.
HQ-20 popunjava prostor u kojem je potreban veliki domet, ali i dovoljno raketa da baterija izdrži ozbiljan masovni napad. Kinesko Ministarstvo odbrane celu novu grupu sistema opisuje kao deo jedinstvene mreže u kojoj se daleki, srednji i bliski slojevi preklapaju, a HQ-19 i HQ-29 preuzimaju sve zahtevnije protivraketne zadatke.
Na istoj paradi Kina je pokazala i novu generaciju pokretnih radara koje Ministarstvo odbrane opisuje kao sisteme sposobne da otkrivaju stelt avione i balističke rakete. To ne potvrđuje koji konkretan radar pripada standardnoj bateriji HQ-20, ali jasno pokazuje da Peking novi presretač ne posmatra izolovano, već kao deo šire mreže senzora i komandnih sistema.
Domet oko 150 – 160 kilometara
Tačan maksimalni domet i visinu dejstva HQ-20 Kina još nije zvanično objavila. Međutim, u kineskim izvorima najčešće se pojavljuju informacije od približno 150 do 160 kilometara kao i visina dejstva od 30+ kilometara. Uparen je sa radarom H-200 koji može istovremeno da prati 6 ciljeva.
Deo analitičara povezuje HQ-20 sa novom tehnološkom granom porodice HQ-16. Posebno se pominju kopneni HQ-16F, mornarička verzija HHQ-16C i vazduhoplovni HQ-20, pri čemu se za HQ-16F navodi domet oko 160 kilometara i vrlo slična raketa sa glatkim telom bez velikih krila.
Zbog malog prečnika HQ-20 postoji ozbiljna teorija da bi pomorska verzija mogla da se smešta u kineski univerzalni vertikalni lanser na razaračima 052D i 055, potencijalno čak više projektila u jednoj velikoj ćeliji.
Takva veza trenutno ima tehničkog smisla, ali je kinesko Ministarstvo odbrane nije javno potvrdilo. Zato HQ-20 ne treba predstavljati kao „vazduhoplovni HQ-16F“ dok se ne pojavi zvanični podatak koji to eksplicitno kaže.
Novi sloj kineske odbrane od F-22, F-35, B-21 i raketnih napada
Kineska logika postaje jasnija kada se HQ-20 posmatra zajedno sa ostalim sistemima prikazanim 2025. godine. HQ-11 zatvara kraći sloj, HQ-20 donosi veliki broj raketa na srednjim i većim udaljenostima, HQ-9C pokriva teži dalekometni segment, dok HQ-19 i HQ-29 preuzimaju sve zahtevnije protivraketne ciljeve.
Takva struktura je prilagođena okruženju u kojem napad više ne dolazi samo iz jednog pravca niti samo jednom vrstom oružja. Formacija može istovremeno da se suoči sa stelt lovcima, bombarderima, krstarećim raketama, balističkim projektilima, bespilotnim letelicama i mamcima, pa korišćenje najskuplje i najveće rakete protiv svakog cilja nema mnogo smisla.
HQ-20 zato deluje manje kao naslednik nekog postojećeg kineskog sistema, a više kao novi gusti sloj između teške dalekometne PVO i kraćih presretača. Osam projektila po vozilu, velika brzina i dvokanalno terminalno navođenje omogućavaju da isti sistem rešava mnogo širi raspon ciljeva, dok se teži presretači čuvaju za zadatke koje manja raketa ne može da obavi.
Još se čekaju zvanične potvrde
Peking za sada nije zvanično objavio maksimalni domet, visinu dejstva, veličinu bojeve glave, tačan radarski sastav baterije niti broj ciljeva koje jedan divizion može istovremeno da gađa. Čekamo zvanične potvrde koliko je jedinica već dobilo HQ-20 ili gde su operativno raspoređene.
Nepotvrđena ostaje i veza sa mornaričkim sistemima. Zbog relativno malih dimenzija rakete kineski vojni krugovi već razmatraju mogućnost korišćenja srodnog projektila u univerzalnim vertikalnim lanserima ratnih brodova, ali za sada nema zvaničnog snimka ili dokumenta koji bi potvrdio pomorski HQ-20.
Ono što više nije predmet nagađanja jeste sam status kopnenog sistema Ratnog vazduhoplovstva. Kina ga je prvo javno pokazala, zatim prikazala bojevo lansiranje, a CCTV početkom 2026. otvoreno potvrdio njegovo uvođenje u naoružanje — dok tehnički detalji sistema koji na jednom vozilu nosi osam presretača još izlaze na videlo jedan po jedan.
