Francuska je godinama Rafal razvijala kroz standarde koji su postojećoj konstrukciji postepeno dodavali nove senzore, naoružanje i elektroniku. Sa standardom F5 ta granica počinje ozbiljno da se zamagljuje. Razmere planiranih promena postale su takve da i vrh francuskog Ratnog vazduhoplovstva otvoreno postavlja pitanje da li je naziv Rafal još dovoljan.
General Žerom Belanže, načelnik štaba francuskog Ratnog vazduhoplovstva, opisao je F5 kao veliku prekretnicu i rekao da bi avion „trebalo čak i drugačije da se zove“. Takva izjava nije pala bez razloga. Francuska ne planira samo novu verziju softvera, radar nešto većeg dometa ili još jednu raketu ispod krila. Promene zahvataju pogonsku grupu, senzore, obradu podataka, elektronsko ratovanje i način na koji će avion sarađivati sa drugim platformama.
Istovremeno se pojavljuje mnogo manje atraktivno pitanje: rokovi. Francusko Ministarstvo odbrane računa da bi Ratno vazduhoplovstvo trebalo da raspolaže sa 47 aviona standarda F5 do 2035. godine. Dassault Aviation sada govori o ulasku u upotrebu između 2033. i 2035, pa vremena za razvoj, ispitivanje i uvođenje svih planiranih sistema nema mnogo.
Prvi veliki ugovori već su potpisani
Francusko Ministarstvo odbrane objavilo je da su zaključeni prvi ključni ugovori sa kompanijama koje će razvijati glavne podsisteme F5. Safran Aircraft Engines dobio je posao vezan za novu verziju motora, Thales za radar, dok će Thales i MBDA raditi na sistemima samoodbrane.
Time projekat izlazi iz faze opštih najava i prelazi u razvoj konkretne opreme.
Dassault je još u julu naveo da se ulazak F5 u operativnu upotrebu očekuje između 2033. i 2035. godine. Lokalni posmatrači već upozoravaju da je vremenski prostor veoma ograničen imajući u vidu obim promena koje treba projektovati, ispitati i sertifikovati.
M88 T-REXS treba da podigne potisak na 9,5 tona
Jedna od najvećih promena biće novi motor Safran M88 T-REXS. Postojeći M88 predstavlja osnovu pogonske grupe Rafala, ali povećavanje mase aviona, nove elektronike, naoružanja i dodatne opreme postepeno smanjuje rezervu performansi.
T-REXS treba da poveća maksimalni potisak sa približno 7,5 na 9,5 tona. Safran ga opisuje kao evoluciju postojećeg M88, sa zadržavanjem dosadašnje pouzdanosti, ali sa znatno većim potiskom pri radu sa dodatnim sagorevanjem.
Zadatak nije jednostavan. Veći potisak znači više temperature, drugačija opterećenja, veće zahteve za hlađenje i potencijalno veću potrošnju goriva. Cilj je da se poboljšaju performanse Rafala u najtežim borbenim konfiguracijama bez gubitka dometa.
RBE2 XG prelazi na galijum-nitrid
Veliku promenu doživeće i radar. Rafal F5 treba da dobije RBE2 XG, novu generaciju AESA radara zasnovanu na modulima od galijum-nitrida, odnosno GaN.
Aktuelni RBE2 koristi tehnologiju galijum-arsenida. Prelazak na GaN omogućava veću energetsku efikasnost, više snage i bolje termičke karakteristike radarskih modula.
Prema francuskim procenama, novi radar trebalo bi da poveća sposobnost detekcije za približno 70 odsto u odnosu na sadašnji sistem. RBE2 XG trebalo bi da dobije i veću računarsku snagu, što će biti posebno važno za obradu većeg broja ciljeva i povezivanje sa drugim senzorima.
OSF i rad u režimu „tihog ubice“
Radar neće biti jedino sredstvo za otkrivanje ciljeva. Za F5 se očekuje nova generacija optoelektronskog sistema prednjeg sektora OSF, sposobnog da otkriva ciljeve u infracrvenom opsegu bez aktivnog radarskog zračenja.
Takav režim omogućava avionu da traži protivničke letelice bez uključivanja sopstvenog radara i time smanjuje mogućnost da protivnik registruje njegovo prisustvo preko sistema za upozorenje na radarsko ozračivanje.
Francuzi takvu kombinaciju senzora povezuju sa konceptom rada „tihog ubice“, gde avion pokušava da pronađe cilj koristeći pasivne senzore pre nego što mora da otkrije sopstveni položaj aktivnim zračenjem.
SPECTRA postaje potpuno digitalna
Velika modernizacija planirana je i za SPECTRA, integrisani sistem elektronske zaštite Rafala. F5 treba da dobije potpuno digitalizovan sistem detekcije i obrade pretnji.
SPECTRA već predstavlja jedan od centralnih elemenata zaštite Rafala, jer povezuje upozorenje na radarsko ozračivanje, elektronsko izviđanje, ometanje i druge protivmere.
Digitalna arhitektura trebalo bi da omogući bržu obradu signala i lakše uvođenje novih algoritama kako se menjaju radari, rakete i drugi sistemi protivnika.
Rafal i Neuron kao jedna borbena celina
Razvoj F5 ne završava se na samom avionu. Francuska planira njegovo povezivanje sa bespilotnim borbenim platformama, uključujući razvoj zasnovan na iskustvima programa Dassault Neuron.
Takav bespilotni „verni pomoćnik“ mogao bi da deluje ispred Rafala, prikuplja podatke, nosi senzore ili naoružanje i preuzima zadatke koji bi predstavljali prevelik rizik za avion sa posadom.
Belanže je upravo povezanost, otvorenost arhitekture i mogućnost obrade velikih količina podataka naveo kao elemente zbog kojih F5 predstavlja promenu paradigme u odnosu na prethodne standarde.
„Standard F5 je velika prekretnica za nas. Ovaj avion, koji nas vodi na sledeći nivo, trebalo bi čak i drugačije da se zove“, rekao je francuski general.
Rok se već pomerio u odnosu na ranije planove
Kada smo u februaru pisali o programu „Super Rafal“, prve isporuke standarda F5 pominjale su se oko 2029. godine, uz mogućnost početka proizvodnje već 2027. Sada Dassault govori o ulasku u upotrebu između 2033. i 2035. godine, dok francusko Ministarstvo odbrane planira 47 aviona do 2035.
Razlika nije mala. Istovremeno su se konkretizovali sistemi o kojima se tada uglavnom govorilo kao o planovima. Novi M88 T-REXS treba da podigne potisak na 9,5 tona, RBE2 XG prelazi na GaN tehnologiju, SPECTRA dobija potpuno digitalnu arhitekturu, a saradnja sa bespilotnim borbenim avionom postaje sastavni deo koncepta.
U februarskom tekstu Rafal F5 opisali smo kao pokušaj Francuske da tehnologije povezane sa šestom generacijom ugradi u postojeću platformu. Najnoviji ugovori pokazuju šta će od tih ideja sada zaista morati da bude konstruisano, proizvedeno i ispitano. Istovremeno, pomeranje očekivanog ulaska u službu prema periodu 2033-2035. pokazuje koliko je taj posao složeniji nego što su prve najave sugerisale.
