Rusija je zvanično otvorila novo poglavlje razvoja svog najmodernijeg borbenog aviona. Dvoseda verzija lovca pete generacije Suhoj Su-57 prvi put je poletela, čime je potvrđeno da projekat koji je godinama izazivao nagađanja više nije samo eksperimentalna ideja ili izvozni koncept, već realan program koji ulazi u fazu letačkih ispitivanja.
Novi avion sada i zvanično nosi oznaku Su-57D.
Ruski dvosed Su-57D prvi put je poleteo, potvrđujući novu fazu razvoja ruskog lovca pete generacije. pic.twitter.com/DyuJmhVZLc
— Oruzje Online (@oruzjeonline) May 19, 2026
Prvi let obavljen je pod kontrolom glavnog probnog pilota konstruktorskog biroa Suhoj, Heroja Rusije Sergeja Bogdana, čoveka koji godinama predstavlja jedno od ključnih imena ruskog programa pete generacije. Prema zvaničnim informacijama, let je protekao bez problema i svi planirani zadaci uspešno su izvršeni.
Vest je odmah izazvala veliku pažnju u vojno-avijacijskim krugovima jer je Rusija praktično predstavila tek drugi dvosedi stelt lovac pete generacije na svetu, pola godine nakon što je kineski Čengdu J-20 u verziji J-20S zvanično uveden u upotrebu u kineskom ratnom vazduhoplovstvu.
Nijedna druga država trenutno nema operativan ili javno prikazan dvosedi lovac pete generacije. To samo po sebi pokazuje u kom pravcu idu ruski i kineski koncepti buduće vazdušne borbe.
Prema rečima prvog potpredsednika ruske vlade Denisa Manturova, Su-57D nije zamišljen samo kao školsko-borbeni avion za obuku pilota, već kao višefunkcionalna platforma sa potpuno novom ulogom u savremenom ratovanju.
Ruski zvaničnici otvoreno govore da avion treba da služi za komandovanje borbenim operacijama i upravljanje kombinovanim grupama pilotiranih i bespilotnih letelica.
Dakle, Su-57D nije samo „Su-57 sa dva sedišta“. U pitanju je pokušaj stvaranja vazdušnog komandnog centra za buduće mrežno ratovanje u kojem lovac pete generacije više ne deluje sam, već zajedno sa dronovima, izviđačkim platformama i autonomnim sistemima.
Posebnu pažnju izazvao je novi logo na repu prototipa na kojem se pored siluete Su-57 jasno vidi i Suhoj S-70 Ohotnik.
Time je praktično potvrđeno ono o čemu se spekuliše godinama, Su-57D razvija se kao komandna platforma za upravljanje teškim borbenim dronovima.
Ruski državni konglomerat Rosteh dodatno je pojasnio koncept navodeći da avion može služiti za „organizovanje i upravljanje borbenim operacijama kombinovane grupe pilotirane i bespilotne avijacije uz formiranje jedinstvenog informaciono-komandnog prostora“.
To znači da drugi član posade neće imati klasičnu ulogu instruktora, već funkciju operatera sistema, komandanta misije ili oficira za upravljanje dronovima i kompleksnim borbenim mrežama.
Upravo zbog toga raspored kabine podseća na tandem konfiguraciju porodice Sukhoi Su-30, gde je zadnje sedište postavljeno više kako bi drugi član posade imao bolju preglednost i kontrolu nad situacijom.
Rusija očigledno pokušava da spoji iskustva stečena na Su-30 platformi sa konceptima pete generacije i bespilotnog ratovanja.
Zanimljivo je da su još 2023. godine u ruskim patentnim dokumentima pominjane čak tri moguće verzije dvosedog Su-57. Jedna bi bila trenažno-borbena, druga udarna sa operaterom sistema naoružanja, dok bi treća služila kao komandni avion za upravljanje grupama teških dronova.
Sada postaje jasno da projekat ide upravo u tom pravcu.
Pojava Su-57D dolazi u veoma zanimljivom trenutku za rusku avio-industriju, posebno zbog agresivne izvozne kampanje usmerene prema međunarodnim kupcima, posebno Indiji.
Moskva već više od godinu dana nastoji da privuče Indiju ponudom koja uključuje gotove avione, lokalnu proizvodnju, transfer tehnologije i saradnju na indijskom programu AMCA, budućem lovcu pete generacije Nju Delhija.
Rosoboroneksport je čak ponudio mogućnost korišćenja postojeće infrastrukture za proizvodnju Su-30MKI u Indiji kako bi se tamo organizovala i montaža Su-57. Sada se čini da upravo dvoseda verzija postaje glavni adut cele ponude.
Indijsko ratno vazduhoplovstvo već decenijama koristi velike dvosedne borbene avione ruskog porekla i ima ogromno iskustvo sa konceptom pilot plus operater sistema naoružanja. Zbog toga dobar deo indijske vojne zajednice smatra da bi prelazak na dvosedi Su-57 bio mnogo prirodniji i operativno korisniji od klasične jednosedne konfiguracije.
Pored toga, Indija već godinama traži način da premosti period do ulaska domaćeg AMCA programa u operativnu upotrebu, posebno zbog rastuće kineske avijacije i sve većeg broja kineskih lovaca pete generacije u regionu. Upravo tu Rusija vidi šansu.
Istovremeno, Su-57D pokazuje i koliko se sama logika moderne vazdušne borbe menja pred očima sveta.
Pre samo nekoliko godina lovac pete generacije uglavnom se zamišljao kao avion za borbu protiv drugih lovaca ili izvođenje dubokih preciznih udara. Danas svi svetski lideri u avijaciji sve otvorenije razvijaju koncepte u kojima isti avion postaje komandni centar za dronove, mrežni koordinator i deo mnogo šireg sistema borbenih platformi.
To je posebno zanimljivo kada se cela priča poveže sa događajima od pre samo nekoliko dana, kada su se pojavili prvi snimci Su-57 tokom navodnog lova na ukrajinske dronove iznad centralne Rusije.
Tada su ruski izvori preneli kako avion koristi specijalizovane podvesne sisteme za otkrivanje malih ciljeva, elektronsko ratovanje i presretanje bespilotnih letelica. U tom trenutku nekima je čak delovalo da je reč o izolovanom eksperimentu ili privremenom prilagođavanju aviona novim pretnjama.
Međutim, pojava Su-57D sada otkriva mnogo širu sliku.
Rusija očigledno pokušava da transformiše svoj najmoderniji lovac u centralni čvor budućeg ratovanja, avion koji neće samo učestvovati u vazdušnim duelima, već upravljati dronovima, koordinisati udare, loviti bespilotne ciljeve i povezivati različite platforme u jedinstvenu borbenu mrežu.
Rat u Ukrajini poslednjih godina brutalno je pokazao koliko brzo dronovi menjaju bojno polje. Upravo zato Su-57D možda predstavlja mnogo više od još jedne modifikacije ruskog lovca pete generacije.
Moguće je da Rusija upravo kroz ovaj avion pokušava da napravi prvi pravi korak ka eri u kojoj će pilotirani lovci i autonomni dronovi delovati kao jedinstven borbeni sistem.
