Ruski program lovca pete generacije Suhoj Su-57 ulazi u novu fazu razvoja. Posle godina nagađanja i povremenih najava, pojavile su se prve informacije da je dvosedna verzija aviona konačno stigla do faze zemaljskih testiranja.
Prema izvorima iz ruske avio-industrije, kompanija Suhoj je 16. maja započela testove nove modifikacije Su-57, ali za sada samo na zemlji. Avion još nije poleteo, a većina detalja i dalje se drži pod velom tajne.
Za sada nije poznato ni kako će zvanično biti označen novi model. U opticaju su nazivi Su-57D, Su-57UB i Su-57ED, dok pojedini ruski izvori navode da se unutar programa razmatra nekoliko različitih konfiguracija iste platforme.
Informacije o dvosednoj verziji Su-57 prvi put su se pojavile još 2020. godine, kada je objavljeno da Rusija razvija modifikaciju namenjenu stranom kupcu. Tada nisu saopšteni nikakvi detalji, ali je vrlo brzo počelo da se spekuliše da projekat nije vezan samo za izvoz, već i za buduće potrebe ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga.
Posebno interesovanje izazvala je mogućnost da dvosedni Su-57 postane vazdušni komandni centar za upravljanje teškim borbenim dronovima, pre svega bespilotnom letelicom Suhoj S-70 Ohotnik-B.
Takav koncept poslednjih godina postaje jedan od glavnih pravaca razvoja moderne borbene avijacije. Ideja je da pilot lovca ne upravlja samo sopstvenim avionom, već i grupom dronova koji izvršavaju izviđačke, udarne ili elektronske zadatke.
Upravo zbog toga pojedini analitičari smatraju da drugi član posade u Su-57 možda neće imati klasičnu ulogu instruktora ili navigatora, već operatera kompleksnih sistema, naoružanja i bespilotnih platformi.
Patent za dvosedni Su-57 registrovan je 2023. godine, a prema dostupnim informacijama trup aviona morao je da bude delimično modifikovan kako bi se prilagodio većoj kabini. Ostale tehničke izmene za sada nisu objavljene.
Telegram kanal Fighterbomber, koji objavljuje informacije povezane sa ruskom vojnom avijacijom, objavio je i prvu fotografiju novog aviona, uz tvrdnju da je letelica već završila testove ruliranja.
Prema istim izvorima, dvosedni Su-57 razvija se u više verzija. Jedna bi trebalo da bude borbeno-trenažna varijanta za obuku pilota, druga udarna verzija sa operaterom sistema naoružanja, dok bi treća mogla da bude specijalizovana za upravljanje bespilotnim letelicama tokom borbenih operacija.
Posebno je zanimljivo što se kao potencijalni kupac prvenstveno pominje India. Indija je još ranije pokazivala interesovanje za dvosednu verziju Su-57, naročito zbog dugogodišnjeg iskustva indijskog ratnog vazduhoplovstva sa dvosednim borbenim avionima ruskog porekla.
Sklapanje trupa novog modela navodno je već u toku u fabrici u Komsomoljsku na Amuru, dok se prvi let očekuje krajem 2026. godine.
Istovremeno, gotovo paralelno sa informacijama o novoj verziji Su-57, u ruskim i ukrajinskim Telegram kanalima pojavio se i video-snimak koji navodno prikazuje Su-57 tokom lova na ukrajinske dronove iznad jednog od centralnih regiona Rusije.
Na snimku se vidi avion sa neobičnim podvesnim kontejnerom ispod krila. Njegova tačna namena nije poznata, ali ruski izvori pretpostavljaju da bi mogao da bude povezan sa sistemima za elektronsko ratovanje, optičko-elektronskim izviđanjem ili specijalizovanim sistemima za otkrivanje malih vazdušnih ciljeva.
Poslednjih meseci Ukrajina sve češće koristi velike rojeve dronova za napade duboko unutar ruske teritorije, uključujući udare na vojne objekte, civilne i infrastrukturu. U takvim uslovima klasični sistemi protivvazdušne odbrane suočavaju se sa ozbiljnim opterećenjem, posebno kada je reč o velikom broju malih i niskoletećih meta.
Zbog toga se u Rusiji sve više govori o mogućnosti da lovci pete generacije dobiju novu ulogu, presretanje dronova velikom brzinom na ogromnim udaljenostima.
Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, samo tokom poslednja 24 sata iznad ruske teritorije uništeno je čak 556 bespilotnih letelica. Takav intenzitet napada postepeno menja i samu logiku protivvazdušne odbrane.
Ako se potvrdi da Su-57 zaista dobija specijalizovanu opremu za lov na dronove, to bi moglo značiti da Rusija pokušava da pretvori svoj najmoderniji lovac ne samo u platformu za borbu protiv neprijateljske avijacije, već i u deo višeslojnog sistema odbrane od masovnih napada bespilotnim letelicama.
Sve to pokazuje koliko se brzo menja moderna vazdušna borba. Lovci pete generacije više nisu zamišljeni samo za sukobe sa drugim lovcima ili udare po strateškim ciljevima. Rat u Ukrajini postepeno ih uvlači i u sasvim nove zadatke, od upravljanja dronovima do lova na male bespilotne ciljeve koji postaju jedno od glavnih oružja savremenog ratovanja.
