Erbas u Berlin ne donosi samo jedan novi dron, već pokušaj da predstavi celu evropsku porodicu bespilotnih sistema sa prefiksom „U“ za budući rat iz vazduha. Na Međunarodnoj izložbi vazduhoplovstva ILA 2026 kompanija će prikazati širi paket bespilotnih platformi koji pokriva udare, izviđanje, presretanje, transport, operacije u tandemu sa lovcima i elektronsko ratovanje. Na papiru, portfolio deluje impresivno: borbeni dron U760 Ravenstorm, bespilotni H145 pod oznakom U145, U740 Valkyrie za nemačko ratno vazduhoplovstvo, presretač U680 Bird of Prey, niz taktičkih i teretnih dronova i U950 Eurodron kao velika evropska ISTAR platforma.
Međutim, kada se PR sloj skine, slika postaje manje spektakularna. Veliki deo onoga što Erbas predstavlja kao „novi“ portfolio dronova zapravo je mešavina maketa, demonstratora, starijih programa, preimenovanih projekata i američkih osnova upakovanih u evropski politički jezik o suverenoj vazdušnoj moći.
To ne znači da je portfolio bez značaja. Naprotiv, pokazuje u kom pravcu Erbas želi da ide: ka autonomnim platformama, dronovima koji lete uz borbene avione, presretačima za borbu protiv masovnih napada i sistemima otvorene arhitekture. Ipak, najveći deo tog paketa još ne postoji kao operativna realnost.
Ravenstorm, glavna zvezda
Najviše pažnje privlači U760 Ravenstorm, novi borbeni dron koji Erbas predstavlja kao bespilotnu kolaborativnu borbenu letelicu za delovanje uz najmodernije avione sa posadom. Kompanija navodi da Ravenstorm može da obavlja misije vazduh-vazduh, napade vazduh-zemlja i zadatke elektronskog ratovanja.
Na izložbi u Berlinu prikazuje se model u razmeri 1:1, sa rasponom krila od oko 10 metara i dužinom od oko 13 metara. Dakle, nije reč o malom taktičkom dronu, već o platformi dimenzija koje sugerišu veoma ozbiljan borbeni sistem. Prema Erbasu, Ravenstorm je optimizovan za misije u više domena, nosiće precizno vođenu municiju za udare po kopnenim ciljevima i protivvazdušne rakete za uništavanje neprijateljskih aviona i drugih dronova.
Posebno se naglašava paket za elektronsko ratovanje. Ravenstorm bi trebalo da učestvuje u suzbijanju neprijateljske PVO i ofanzivnim protivvazdušnim dejstvima nekinetičkim ometanjem. To znači da bi dron mogao da ometa radare, senzore i komunikacije protivnika, otvarajući dalje prostor avionima sa posadom.
U760 Ravenstorm izgledom veoma podseća kao da je najnovija verzija Wingmana koji se pojavio na istom ovom događaju 2024. godine, ali koji je sada potpuno izbrisan iz Erbasovog portfolija dronova na ILA 2026. Nije tako elegantan i dizajnerski lep, ali je možda u pitanju pragmatičnije rešenje. Bilo kako bilo, Ravenstorm je trenutno još jedna nova maketa i obećanje za početak 2030-ih godina.
Erbas navodi da će ga pokretati MARS, sistem za suverene misije sa softverskim jezgrom podržanim veštačkom inteligencijom, koji treba da omogući autonomiju platforme. Kompanija ga povezuje sa iskustvom demonstratora Barakuda, koji je prvi put poleteo pre 20 godina. Erbas ne počinje od nule, ali Ravenstorm još nije operativna letelica. To je najava pravca, ne spreman borbeni sistem.
Valkyrie: evropska oznaka na američkoj osnovi
U740 Valkyrie zvuči kao evropski odgovor na buduće potrebe nemačkog ratnog vazduhoplovstva, ali iza tog imena stoji mnogo poznatija američka priča. Platforma je razvijena u saradnji sa kompanijom Kratos i oslanja se na XQ-58A Valkyrie, američki bespilotni borbeni dron koji se već godinama pojavljuje u raspravama o „loyal wingman“ konceptu.
Erbas sada tu osnovu pakuje u evropski okvir, uz sopstveni MARS sistem i nemačke potrebe za bespilotnom kolaborativnom borbenom letelicom. To je politički korisno za Berlin, jer posle raspada FCAS-a i krize evropskih avio-programa Nemačka želi da pokaže da ne ostaje bez budućeg vazdušnog pravca.
Međutim, U740 Valkyrie nije dokaz da Evropa iz temelja razvija novu autonomnu borbenu platformu. To je više hibrid: američka osnova, evropsko pakovanje, nemačka ambicija i Erbasov cilj da se pozicionira u segmentu koji će narednih godina biti ključan za zapadna ratna vazduhoplovstva.
U145: poznati helikopter bez klasične posade
U145 je druga vrsta priče. Erbas ga predstavlja kao novu autonomnu letelicu zasnovanu na popularnoj platformi H145. Osnova je, dakle, poznata i proverena. H145 je jedan od najrasprostranjenijih lakih višenamenskih helikoptera u Erbasovoj ponudi, sa velikim brojem korisnika i milionima sati leta.
U145 pokušava da tu platformu prebaci u bespilotni svet. Umesto potpuno novog vazduhoplova, dobija se autonomna verzija postojećeg helikoptera, namenjena zadacima gde je rizik za posadu nepotreban ili neprihvatljiv: logistika, izviđanje, specijalne misije, podrška jedinicama i operacije u opasnim zonama.
To ima smisla. Prerada proverenog helikoptera u bespilotnu ili opciono pilotiranu platformu može biti brži put od razvoja potpuno novog sistema. Međutim, ni U145 nije danas operativna realnost. Erbas planira letove sa sigurnosnim pilotom, dok se realna upotreba očekuje tek početkom naredne decenije.
Zato U145 treba posmatrati kao razvojni pravac, ne kao gotov proizvod koji sutra ulazi u jedinice.
Bird of Prey, najkonkretniji
U680 Bird of Prey deluje najkonkretnije u celom paketu, jer je zamišljen kao bespilotni presretač za borbu protiv masovnih vazdušnih pretnji. Erbas navodi da može da se suprotstavi većem broju ciljeva odjednom i da tokom jedne misije obori više jednosmernih jurišnih dronova.
U pitanju je direktan odgovor na realnost modernog rata, posebno lekcija iz Ukrajine. Jeftini kamikaza dronovi, masovni talasi bespilotnih letelica i iscrpljivanje klasične PVO postali su jedan od najvećih problema savremenih armija. Nema smisla trošiti skupe protivvazdušne rakete na svaki jeftini dron, pa industrija traži presretače koji mogu da budu brži, fleksibilniji i jeftiniji.
Bird of Prey se zato uklapa u stvarnu potrebu. Za razliku od Ravenstorma, koji deluje kao velika maketa budućeg koncepta, U680 je predstavljen kao sistem koji je već u demonstracionoj fazi. To mu daje veću težinu. Međutim, ni on nije operativno spreman sistem. Reč je o platformi koja se testira, a ne o rešenju koje je blizu da bude raspoređeno u jedinicama, a tek dokazano u borbenoj upotrebi.
Erbasov dron U680 Bird of Prey takođe nosi ime koje u avijaciji ima američku istoriju. Boeing je devedesetih razvio tajni stelt demonstrator Bird of Prey, poznat i kao YF-118G, koji je prvi put poleteo 1996. godine i služio za ispitivanje niske uočljivosti, novih metoda konstrukcije i tehnologija koje su kasnije uticale na američke bespilotne i stelt programe.
Eurodrone: stari evropski program u novom odelu
Eurodrone je poznat svima. Erbas sada uvodi novu nomenklaturu sa prefiksom „U“, ali sama platforma nije nova. To je isti evropski Eurodrone, odnosno EuroMALE/MALE RPAS, program koji se najavljuje preko 10 godina. Njegovi koreni vode nas u maj 2015, kada su Francuska, Nemačka i Italija potpisale deklaraciju o nameri za evropski dron srednje visine i dugog trajanja. Španija se priključila kasnije, program je prešao pod OCCAR, a ugovor za razvoj i proizvodnju potpisan je tek 2022. godine.
Eurodron nikada nije operativno uveden. Nije raspoređen, nije korišćen u borbenim misijama i nije isporučen korisnicima kao zreo sistem. Erbas sada navodi da program napreduje ka prvom letu 2029. godine. To znači da će između političkog pokretanja programa ovog drona i prvog leta, ako taj rok bude ispoštovan, proći 14 godina.
U novom portfoliju, U950 Eurodron se predstavlja kao velika ISTAR platforma: obaveštajni rad, nadzor, akvizicija ciljeva i izviđanje. Kao MALE sistem, trebalo bi da obezbedi nezavisne evropske strateške sposobnosti, rano upozoravanje i protivpodmorničko ratovanje.
Sve to lepo zvuči u novoj prezentaciji, ali Eurodron ostaje simbol evropske sporosti. U trenutku kada ratovi pokazuju da se bespilotni sistemi menjaju iz meseca u mesec, evropski MALE program i dalje čeka prvi let. Naglašavamo, ovo je dron, bez pilota u kabini i bez rizika od pogibije posade.
Novi prefiks U
Erbas je objavio da će ubuduće svi njegovi bespilotni sistemi nositi prefiks „U“. To je pokušaj stvaranja jasne porodice proizvoda, slično kao što kompanija koristi „A“ za avione sa fiksnim krilima i posadom, a „H“ za helikoptere sa posadom.
U marketinškom smislu, potez je razumljiv. Bespilotni sistemi više nisu dodatak klasičnoj avijaciji, već posebna grana buduće vazdušne moći. Erbas želi da pokaže da ima sve: presretače, taktičke dronove, teretne platforme, autonomne helikoptere, kolaborativne borbene letelice i velike ISTAR sisteme.
Erbasov nastup u Berlinu je važan jer pokazuje kako evropska industrija vidi budućnost vazdušnog ratovanja. Majk Šolhorn, izvršni direktor Erbas Defence and Space, poručuje da kompanija isporučuje sve bespilotne mogućnosti potrebne kupcima za jačanje suverene vazdušne moći. Prema njegovim rečima, portfolio se kreće od presretača za brzo reagovanje i taktičkih dronova, preko autonomnih teretnih helikoptera, do bespilotnih borbenih aviona koji deluju u saradnji sa avionima sa posadom.
U trenutku kada se evropski programi borbene avijacije muče sa rokovima, novcem i političkom podelom posla, Erbas pokušava da pokaže da Evropa ima budućnost dronova. Ta budućnost verovatno zaista postoji, ali za sada je dobrim delom u maketama, prezentacijama, novim oznakama i najavama za početak naredne decenije.
