Kineski vojni konstruktori istražuju mogućnost da jednu od najvažnijih komponenti savremenog vazdušnog ratovanja premeste na mesto koje se dosad uglavnom koristilo za gorivo, noseću konstrukciju i upravljačke površine. Umesto velikih radarskih kupola ili antena ograničenih prostorom u nosu aviona, nova koncepcija predviđa korišćenje znatno veće površine krila. Time se otvara mogućnost razvoja borbenih i bespilotnih letelica koje bi istovremeno obavljale zadatke izviđanja, osmatranja i podrške drugim avionima.
Takav pristup posebno je zanimljiv u trenutku kada Kina razvija nove generacije lovaca sa smanjenom radarskom uočljivošću i sve složenije sisteme saradnje između aviona sa posadom i bespilotnih platformi. Savremena vazdušna borba više ne zavisi samo od mogućnosti pojedinačnog radara, već od toga koliko brzo cela formacija otkriva, obrađuje i razmenjuje informacije o protivniku. Kineska industrija zato istovremeno razvija velike avione za rano upozoravanje i kontrolu i mnogo manje letelice koje bi mogle da preuzmu deo njihovih zadataka.
Nova studija pokazuje koliko daleko konstruktori nameravaju da idu u tom pravcu. Predloženi sistem ne oslanja se isključivo na elektronsko usmeravanje radarskog snopa, već koristi i položaj same letelice tokom leta. Posebnu ulogu dobijaju bespilotni avioni koji zajednički osmatraju prostor, stvarajući radarsku mrežu čiji se raspored može menjati prema zahtevima borbene situacije.
Konstruktori J-20 žele da pretvore krilo u radarsku antenu
Istraživači Instituta za projektovanje i istraživanje aviona u Čengduu, koji posluje u sastavu kineske vazduhoplovne korporacije AVIC, predstavili su novi koncept radara za rano upozoravanje ugrađenog u krilo aviona. Studija je objavljena 10. oktobra 2026. godine u kineskom stručnom časopisu Measurement & Control Technology, a među autorima je istraživač Ren Junsong, prema dostavljenim podacima. Reč je o instituciji koja stoji iza razvoja kineskog stelt lovca J-20 i njegove dvosedne verzije J-20S.
Kod klasičnih lovaca glavna radarska antena smeštena je u nosu, čiji prečnik ograničava njenu veličinu. Veliki avioni za rano upozoravanje koriste drugačije konstrukcije, najčešće radarske kupole iznad trupa ili spolja postavljene antenske sisteme. Kineski predlog nastoji da izbegne takva ograničenja korišćenjem široke površine krila, uz zadržavanje njegovog aerodinamičkog oblika.
Radarska antena, upravljačka elektronika i prateći uređaji bili bi integrisani unutar konstrukcije, dok bi zračeća površina bila usmerena nadole. Zaštitni poklopac pratio bi konturu krila, bez velike isturene strukture koja povećava otpor vazduha i može da naruši radarsku uočljivost letelice. Takav raspored omogućava veću raspoloživu površinu antene, ali istovremeno nameće stroga ograničenja zbog male debljine krila.
Dron menja nagib tokom leta i usmerava radar prema cilju
Najneobičniji deo kineskog predloga odnosi se na korišćenje samog aviona za usmeravanje radarskog osmatranja. Pošto je antena okrenuta nadole, njen položaj u horizontalnom letu ne bi bio pogodan za ravnomerno pokrivanje svih vazdušnih sektora. Konstruktori zato predviđaju kombinovanje elektronskog pomeranja radarskog snopa sa kontrolisanim promenama položaja letelice.
U jednom od opisanih režima bespilotni avion izvodi nagib veći od 45 stepeni oko svoje uzdužne ose, čime se antena ugrađena u krilo okreće prema bočnom delu vazdušnog prostora. Promenom nagiba moguće je usmeravati područje osmatranja bez velike mehaničke rotirajuće antene. Radar bi tako mogao da nadgleda različite sektore koristeći pokrete letelice koji su već dostupni njenom sistemu upravljanja.
Takvo rešenje zahteva neposrednu koordinaciju između radara i sistema za upravljanje letom. Promena položaja aviona utiče na aerodinamičko opterećenje, pravac osmatranja i stabilnost praćenja ciljeva, pa radarski režimi moraju biti usklađeni sa ograničenjima same platforme. Upravo zato je koncept posebno pogodan za istraživanje na autonomnim bespilotnim letelicama, koje mogu da prilagođavaju putanju i položaj potrebama osmatranja bez dodatnog opterećenja pilota.
Više bespilotnih letelica formira zajedničku radarsku mrežu
Kineski istraživači ne predlažu samo drugačiju lokaciju antene, već i promenu organizacije vazdušnog osmatranja. Umesto jednog velikog aviona koji samostalno nadgleda široko područje, više manjih bespilotnih platformi delilo bi zadatke i razmenjivalo podatke o otkrivenim ciljevima. Svaka letelica mogla bi da nadzire određeni sektor, dok bi zajednički komandni sistem objedinjavao informacije.
Studija razmatra režime širokog osmatranja, praćenja više pravaca, koncentrisane pretrage pojedinačnih ciljeva i zajedničkog rada u uslovima elektronskog ometanja. U takvoj organizaciji jedna grupa dronova mogla bi da prati udaljene prilaze borbenoj formaciji, dok bi druga usmeravala senzore prema konkretnim vazdušnim pretnjama. Promenom rasporeda bespilotnih letelica menjala bi se i geometrija radarske mreže, što je teško postići jednim velikim avionom.
Važna prednost distribuiranog sistema jeste mogućnost da se zadaci osmatranja nastave i nakon gubitka pojedinačne platforme. Ipak, takva mreža zavisi od pouzdanih komunikacija, preciznog vremenskog usklađivanja podataka i zajedničke obrade radarskih informacija. Za razliku od jednog velikog aviona sa centralizovanom opremom, ovde borbena vrednost nastaje povezivanjem više zasebnih senzora.
J-20S mogao bi da komanduje dronovima sa radarima u krilima
Posebno zanimljivu primenu predstavljala bi saradnja sa dvosednim stelt lovcem J-20S, razvijenim za složenije borbene i komandne zadatke. Drugi član posade mogao bi da nadzire rad bespilotnih pratilaca, određuje sektore osmatranja i koristi njihove podatke za upravljanje vazdušnom borbom. Takva podela poslova smanjila bi potrebu da J-20S samostalno koristi radar tokom celog zadatka.
Kineska avijacija već je demonstrirala saradnju lovaca J-20, višenamenskih J-16 i bespilotnog stelt teškog drona GJ-11. Razvoj bespilotnih platformi GJ-11 i njihove pomorske varijante GJ-21 pokazuje da Peking ne računa samo na dronove namenjene napadima, već na mnogo širu grupu letelica za izviđanje, elektronsko ratovanje i podršku pilotiranim avionima. Novi radarski koncept mogao bi da proširi njihove mogućnosti dodatnom ulogom vazdušnog osmatranja.
Konstruktori razmatraju tehnologije koje bi mogle da budu korisne i budućim kineskim avionima, uključujući letelice sledeće generacije poznate pod nezvaničnim oznakama J-36 i J-50. Međutim, objavljena studija ne potvrđuje da će radar biti ugrađen u J-20S, GJ-11 ili neki od ovih novih aviona. Njegova trenutna vrednost nalazi se u predloženoj arhitekturi i mogućnosti da bespilotne platforme preuzmu deo poslova koji su dosad zahtevali velike specijalizovane letelice.
Može li grupa dronova da zameni KJ-3000?
Kina istovremeno radi na potpuno drugačijem rešenju: velikom avionu za rano upozoravanje i kontrolu KJ-3000, zasnovanom na četvoromotornom transportnom avionu Y-20B. Najnoviji satelitski snimci četiri primerka KJ-3000 dodatno su podstakli procene o prelasku tog programa prema serijskoj proizvodnji. Takva platforma raspolaže prostorom za velike antene, snažnu elektroniku, sisteme za hlađenje i radna mesta brojnih operatora.
Manji bespilotni avioni ne mogu jednostavno da preuzmu sve njegove funkcije. Velika radarska površina u krilu ne garantuje jednaku snagu, domet i kvalitet praćenja kakve omogućava namenski avion, posebno kada se uzmu u obzir raspoloživa električna energija i hlađenje. Distribuirana mreža mogla bi, međutim, da proširi radarsko pokrivanje i omogući osmatranje iz više pravaca, dok bi veći leteći radari zadržali ulogu komandnih i informacionih centara.
Za kinesko ratno vazduhoplovstvo upravo je takva kombinacija posebno zanimljiva. KJ-500 i KJ-3000 mogli bi da obavljaju široko osmatranje i koordinaciju, dok bi manji dronovi sa radarima u krilima delovali bliže protivničkim formacijama i prenosili dodatne podatke. Kineska studija zasad ne navodi konkretne karakteristike antene, frekvencijski opseg, domet otkrivanja niti rezultate letačkih ispitivanja, pa će tehnička izvodljivost i stvarne prednosti ovakvog sistema zavisiti od daljeg razvoja.
