Rusija namerava da dvosednu verziju Su-57 pretvori u mnogo vise od skolskog aviona za obuku pilota. Novi Su-57D treba da postane leteca laboratorija u kojoj ce biti proveravana resenja namenjena buducem lovcu seste generacije. Glavna promena nije samo drugo sediste, vec potpuno nova podela posla unutar aviona.
Dok pilot upravlja lovcem i vodi osnovnu borbenu misiju, drugi clan posade trebalo bi da preuzme kontrolu nad bespilotnim letelicama i slozenijim sistemima naoruzanja. Time Su-57 pocinje da izlazi iz klasicnog koncepta lovca koji samostalno otkriva i napada cilj. Ideja je da avion postane komandni punkt za grupu letelica koje mogu da lete ispred njega, sa strane ili duboko unutar protivnicke zone PVO.
Takav pristup posebno je vazan u trenutku kada borbena avijacija sve vise zavisi od umrezavanja senzora, dronova i automatizovanih sistema. Ruski konstruktori zato dvosed ne vide kao sporednu verziju osnovnog Su-57, vec kao nosioca tehnologija koje bi kasnije trebalo da predju na sledecu generaciju borbenih aviona. Prvi prototip dvoseda poleteo je 19. maja ove godine, cime je koncept presao iz projektne u letnu fazu.
Drugi clan posade dobija potpuno novu ulogu
Direktor Konstruktorskog biroa “Suhoj” Mihail Strelec objasnio je da dodatna kabina omogucava uvodjenje jedne od tehnologija koju kompanija vec povezuje sa sestom generacijom borbenih aviona.
Drugi clan posade ne bi bio klasicni instruktor niti samo operator radara i naoruzanja. Njegov posao bio bi upravljanje bespilotnim letelicama dok pilot nastavlja da vodi Su-57.
Takva podela znacajno smanjuje opterecenje pilota. Savremeni lovac vec zahteva istovremeni nadzor radara, elektrooptickih sistema, komunikacija, elektronskog ratovanja, naoruzanja i situacije u vazduhu. Dodavanje nekoliko dronova kojima treba zadavati ciljeve, menjati rute i kontrolisati njihovo ponasanje brzo bi moglo da preoptereti jednog coveka.
Suhoj zato dvosed posmatra kao komandni centar u vazduhu.
Ohotnik je samo prvi korak
Najpoznatiji bespilotni partner Su-57 jeste teski S-70 Ohotnik, razvijan upravo za zajednicko delovanje sa lovcem pete generacije. Dron je već učestvovao u sukobu u više navrata, a jedan je čak i oboren, kada su pronađeni fragmenti do tada nikada ranije viđene municije.
Ohotnik je projektovan kao velika stelt bespilotna letelica sposobna da nosi naoruzanje u unutrasnjim prostorima i izvrsi zadatke na kojima bi rizik za avion sa posadom bio previsok. Su-57 bi u takvoj kombinaciji mogao da ostane dalje od najopasnijeg dela protivnicke PVO, dok bi Ohotnik prilazio ciljevima, izviđao prostor ili koristio sopstveno naoruzanje.
Strelec, medjutim, govori o znatno sirem konceptu.
Dvosed bi trebalo da kontrolise ne samo jednog Ohotnika vec grupe bespilotnih letelica, a u kasnijoj fazi i citave rojeve. Deo odluka tada vise ne bi donosio covek pojedinacno za svaki dron, vec bi ih preuzimali automatizovani sistemi.
Vestacka inteligencija ulazi u kokpit
Su-57D treba da posluzi i kao platforma za ispitivanje borbene vestacke inteligencije koju razvijaju ruski strucnjaci.
Takvi sistemi mogu da obradjuju podatke sa vise senzora, prepoznaju i rangiraju ciljeve, predlazu izbor naoruzanja, pomazu pri planiranju rute i koordiniraju rad vise bespilotnih letelica.
To ne znaci da bi vestacka inteligencija odmah preuzela samostalno donosenje svih borbenih odluka. Mnogo realnija prva faza jeste da sistem filtrira ogromnu kolicinu informacija i operatoru prikazuje ono sto je u konkretnom trenutku najvaznije.
Dvosed je za takva ispitivanja pogodniji od standardnog Su-57 jer drugi clan posade moze da prati ponasanje sistema i istovremeno upravlja dronovima bez neposrednog opterecivanja pilota.
Rusija nije jedina koja vraca drugo sediste
Zanimljivo je da razvoj digitalnih sistema nije doveo do nestanka dvosednih borbenih aviona, vec im je dao novu svrhu.
Ranije su dvosedne verzije sovjetskih i ruskih lovaca uglavnom nastajale zbog obuke. Savremeni sistemi upravljanja letom smanjili su potrebu za posebnim skolskim varijantama, ali su istovremeno otvorili prostor za drugog operatora u slozenim mrežnim operacijama.
Slican pravac izabrala je Kina sa dvosednim J-20S. Taj avion se takodje povezuje sa upravljanjem bespilotnim pratiocima i slozenijim komandnim zadacima.
Glavni probni pilot programa Su-57 Sergej Bogdan ranije je upravo mrežno povezivanje izdvojio kao razlog zbog kojeg dvosed ponovo dobija smisao. Prema njegovim recima, savremeni rat otvara znatno sire mogucnosti za avion sa dva clana posade nego sto ih je imao klasicni borbeni trenažer.
Su-57 kao prelaz ka sestoj generaciji
Oznaka “sesta generacija” jos nema jedinstvenu tehnicku definiciju. Razlicite zemlje pod njom podrazumevaju razlicite kombinacije stelt tehnologije, vestacke inteligencije, novih senzora, bespilotnih pratilaca i sposobnosti delovanja u velikoj informacionoj mrezi.
Suhoj sada jasno pokazuje koji deo tog koncepta smatra posebno vaznim.
Buduci avion ne bi trebalo da bude samo jos brzi ili manje vidljiv lovac. Njegova vrednost trebalo bi da bude u sposobnosti da upravlja drugim platformama i pretvara vise aviona i dronova u jednu borbenu celinu.
Su-57D zato dobija ulogu mosta izmedju dve generacije. Osnovni avion ostaje lovac pete generacije, ali ce njegova druga kabina posluziti za proveru tehnologija koje Rusija namerava da prenese na borbene avione koji tek treba da nastanu.
