Pre dve godine Ukrajina je želela australijske Eurocopter Tiger helikoptere čim ih Kanbera povuče iz službe. Krajem septembra, kada je australijska vojska upravo završavala poslednje letove tog tipa, stigla je potpuno drugačija odluka. Kijev je zahtev povukao i prepustio 22 Tigera neizvesnoj sudbini.
Na prvi pogled odluka deluje neobično jer je reč o naoružanom izviđačkom i jurišnom helikopteru sa topom od 30 mm, raketama Hellfire i nevođenim projektilima kalibra 70 mm. Problem počinje tek kada se pogleda šta je potrebno da takva flota svakog jutra zaista može da poleti. Australija je upravo na Tigeru tokom dve decenije naučila koliko velika može biti razlika između sposobnog helikoptera i sposobnosti da ga stalno držiš u vazduhu.
Ukrajinski ambasador u Australiji Vasilj Mirošničenko potvrdio je da je zahtev povučen ranije ove godine. Ukrajinski mediji navode da su među razlozima bili cena sata leta, dostupnost rezervnih delova, tehničko stanje konkretnih australijskih helikoptera i pitanje konfiguracije u kojoj bi bili predati. Australijska štampa ranije je pominjala i dodatne komplikacije povezane sa američkom opremom ugrađenom u australijsku varijantu Tajgera.
Australija je sama imala dugu listu problema
Kanbera je 2001. naručila 22 Tajgera za 1,1 milijardu australijskih dolara, predstavljajući ih kao relativno niskorizičnu platformu koja je već dovoljno razvijena. Prva četiri napravljena su u Francuskoj, dok je preostalih 18 sklapano u Brizbejnu, uz posebnu australijsku konfiguraciju naoružanja i komunikacionih sistema. Prvi helikopteri ušli su u službu 2004, ali je puna operativna sposobnost proglašena tek u aprilu 2016. godine, sedam godina kasnije od plana.
Australijska državna revizorska kancelarija tada je navela čak 76 nedostataka u odnosu na potrebe vojske, od kojih je 60 označeno kao kritično. Posebno su se izdvajali dostupnost helikoptera, komunikacije, elektronska zaštita, pojedini sistemi naoružanja i održavanje. Od operativne flote od 16 helikoptera, tokom 2015. u proseku je samo 3,5 bilo potpuno spremno u određenom trenutku.
Troškovi su bili još neprijatniji. Dugoročni prosek održavanja dostizao je oko 39.472 australijska dolara po satu leta, dok je cilj bio približno 20.000, a do 2016. potrošnja na održavanje već je daleko premašila prvobitno ugovoreni iznos. Australijsko Ministarstvo odbrane je 2014. računalo da jedan Tiger košta oko četiri puta više po satu podrške od tadašnjih Black Hawk helikoptera.
Tiger se popravio, ali problem nije nestao
Slika nije ostala potpuno ista do kraja karijere. Airbus je 2019. navodio dostupnost flote od oko 65 odsto, dostupnost rezervnih delova od 90 odsto i znatno bolju uspešnost izvršenja letova, tvrdeći da je najteži period programa prevaziđen. Australijski piloti i tehničari takođe su poslednjih godina govorili mnogo povoljnije o samoj platformi nego tokom njenog problematičnog ulaska u službu.
Međutim, australijski godišnji izveštaj za 2024-2025 ponovo beleži probleme sa raspoloživošću i podrškom flote. Kako se broj aktivnih Tigera smanjivao, održavanje preostalih helikoptera sve više se oslanjalo na plansko skidanje delova sa aviona koji su već bili povučeni. Sistem je još mogao da radi za australijsku vojsku koja je imala obučene ljude, ugovore sa Airbusom i decenije iskustva, ali takav model teško izgleda privlačno za potpuno novog korisnika.
Mala flota znači veliki logistički problem
Tiger nikada nije postao helikopter sa širokom međunarodnom bazom kakvu imaju Apache ili porodica Mi-8/17. Australijska revizija još 2016. upozoravala je da mala međunarodna flota i oslanjanje na veliki broj evropskih podizvođača stvaraju komplikacije u nabavci rezervnih delova i popravkama. Francuska, Nemačka, Španija i Australija koristile su različite konfiguracije, pa jedan Tiger nije nužno jednostavno zamenjiv drugim.
Australijski ARH posebno je prilagođen domaćim zahtevima i koristi američke Hellfire rakete uz evropske i australijske podsisteme. Eventualni transfer Ukrajini tražio bi rešavanje dokumentacije, rezervnih delova, obuke pilota i tehničara, municije, softvera i dozvola za komponente koje podležu američkim izvoznim pravilima. Besplatan helikopter vrlo brzo prestaje da bude besplatan kada uz njega mora da se napravi čitav novi logistički sistem.
Ukrajina već održava veliki broj različitih tipova aviona i helikoptera sovjetskog i zapadnog porekla. Dodavanje još jedne male flote od najviše 22 primerka, od kojih bi deo verovatno odmah morao da služi kao izvor rezervnih delova, donelo bi novu školu za pilote, tehničare, alat, dijagnostiku i lanac nabavke. U ratnim uslovima broj dostupnih platformi često vredi manje od broja platformi koje se mogu brzo vratiti u borbu.
Australija izabrala Apač
Australija je dilemu rešila kupovinom 29 AH-64E Apache helikoptera preko američkog programa Foreign Military Sales. Prvi primerci stigli su u zemlju tokom 2025, šest ih je bilo isporučeno do maja 2026, a kompletna flota treba da stigne do 2029. Apache je u julu ove godine u Australiji već izveo prva bojeva gađanja topom od 30 mm, raketama i Hellfire projektilima.
Australijsko Ministarstvo odbrane otvoreno navodi jednu od glavnih prednosti nove platforme: ista konfiguracija koristi se u američkoj vojsci koja planira da Apache zadrži najmanje do sredine veka. Australija tako dobija mnogo širu bazu za obuku, rezervne delove, inženjersku podršku i modernizacije nego što je ikada imala sa Tigerom. Uz helikoptere je ugovoren kompletan paket logistike, obuke, naoružanja, komunikacione opreme i podrške.
Poslednji australijski Tigeri završili su letačke operacije u Darvinu ovog septembra, ranije od nekada planiranog povlačenja 2027-2028. Dve decenije službe ostavile su iza sebe mnogo bolji helikopter nego onaj koji je godinama mučio australijsku vojsku, ali i vrlo specifičan sistem čija se infrastruktura sada ubrzano gasi. Ukrajina bi preuzimanjem aviona praktično pokušala da oživi logistički lanac koji njegov sadašnji korisnik upravo zatvara.
Ukrajina bi sada Apač
Mirošničenko je još početkom 2026. rekao da se ukrajinski interes promenio i da Ministarstvo odbrane sada traži Apache od Sjedinjenih Država, a ne australijske helikoptere koji tek stižu u Kanberinu vojsku. To je mnogo ambiciozniji zahtev, ali sa logističke strane ima jasniju logiku jer Apache postoji u hiljadama primeraka, koristi ga veliki broj država i iza njega stoji ogromna američka infrastruktura.
Australijski Tiger i dalje je brz, dobro naoružan i sposoban borbeni helikopter, a njegovo povlačenje ne znači da je preko noći postao neupotrebljiv. Problem za Ukrajinu nije bio šta može da uradi jedan ispravan Tiger kada poleti, već koliko bi koštalo da dovoljan broj njih redovno poleće mesecima i godinama. Kanbera je posle 22 godine došla do istog pitanja i odgovor pronašla u 29 novih Apača.
