Imate nemačko trofejno oružje? Ovi sitni žigovi mogu otkriti njegovu istoriju

Ako imate trofejno nemačko oružje ovaj tekst će vam možda biti od koristi. On ne može da odgovori na sva pitanja, ali može da olakša traganje zainteresovanima. Oblast kojoj ovom prilikom posvećujemo pažnju još uvek je nedovoljno istražena iz više razloga. Dokumentacija je mukotrpno rekonstruisana, tokom decenija mnoge oznake na oružjima su i falsifikovane, što je unosilo dodatnu zabunu u ovu inače zamršenu oblast. 

Koliko puta ste uzeli svoje oružje u ruku i zagledajući ga uočili razne ”hijeroglife”? Na njemu su ukucani različiti simboli, piktogrami, slova i brojevi. Te oznake nam mogu pomoći ako želimo da saznamo poreklo našeg čeličnog ljubimca. Pokušaćemo da u najkraćim crtama objasnimo šta to vlasnike, ali i bezbrojne kolekcionare oružja najviše zbunjuje, šta ih interesuje i za čim tragaju. 

Uprava za oružje – Waffenamt (Vafenamt)

”Uprava za oružje Kopnene vojske” (Heereswaffenamt, HWaA) bila je državni organ Nemačke zadužen za konstruisanje, ispitivanje i uvođenje u proizvodnju svih novih vrsta oružja, municije i opreme za Kopnenu vojsku u periodu od 1922. do 1945. godine. Prvi put se pojavljuje osmog novembra 1919. godine  kao ”Carska uprava naoružanja” (Reichwaffenamt – Kancelarija za oružje Rajha). Petog maja 1922. godine preimenovana je u navedenu upravu. Ona je bila deo Ministarstva za naoružanje i ratnu privredu. Dolaskom Hitlera na vlast ojačala je zapošljavajući preko 25.000 specijalista, prvenstveno vojnih inspektora. Oni su se nalazili u svakom preduzeću vojne industrije. Nadgledali su sertifikaciju kvaliteta, sarađivali tesno s konstruktorima, definisali nove tt karakteristike i bili lično odgovorni za kvalitet oružja koje je slato u ruke vojnika. Diplomirali su na građanskim tehničkim univerzitetima ili na Višoj školi za specijaliste naoružanja (Heereswaffenmeisterschule) koju je osnovala sama Uprava.

Izmene pod nacistima

Sistem označavanja nasleđen iz prošlih vremena i Vajmarske republike ostao je isti, a promenjena je njegova organizacija i obim. Proizvodnja je militarizovana i centralizovan je vojni prijem. Uprava je razvila ogromnu inspekcijsku mrežu sa standardizovanom evidencijom. Uvedeni su kodovi umesto punih naziva. Postupak s oružjem je prilagođen ratnoj proizvodnji.  

Ubrzanom militarizacijom Nemačke već od 1935. godine ”Škola za naoružanje” proširila je svoj nastavni plan i program. Drugi svetski rat i neslućeno povećanje proizvodnje u vojno-industrijskom kompleksu zahtevao je još ljudi. Upravom je komandovao general Emil Leb (Emil Leeb) do pred sam kraj rata. Zbog pogoršanja situacije, drugom polovinom 1944. godine, oko osam hiljada stručnjaka poslato je na prvu borbenu liniju. Jezgro Uprave je sačuvano pa su njeni zaposleni radili u fabrikama praktično do poslednjih nedelja rata. Posao je bio podeljen na dvanaest odeljenja:

• Razvoj i kontrola oružja i opreme.
• Municija i balistika.
• Pešadijsko oružje i municija.
• Artiljerijsko oružje (oruđe).
• Minsko-železnička sredstva.
• Oklopna tehnika i mehanizacija.
• Signalizacija.
• Metrologija (sistem mera), meteorologija, upravljanje vatrom i štampa karata.
• Zaštita od bojnih otrova.
• Specijalna oprema.
• Poligoni za ispitivanje.  

Sistem je omogućavao je praćenje kvaliteta tokom čitavog proizvodnog procesa.

Počeci označavanja

Žigovi koje ćemo navesti nisu bili vojni prijemni žigovi, već civilne oznake koje su potvrđivale bezbednost i kvalitet oružja. Nemačka je još od XIX veka imala razvijen sistem žigova. Na građanskom oružju mogu se videti sledeće oznake:

• Kruna iznad slova B (Beschuss – od Beschussprüfung, testiranje).
• Kruna iznad slova U (Untersuchung – pregledano).
• Kruna iznad slova G (Gezogener Lauf – olučena cev).
• Kasnije se pojavljuje i poznati orao iznad slova N (nitro).

Oznake su ukucavane jedna za drugom, tokom procesa proizvodnje.

Pored oznaka koje su ukucavali inspektori Vafenamta postojale su i druge oznake na oružju:

• Kontrolni žigovi pojedinih delova (kod složenijih sistema).
• Oznake termičke obrade.
• Oznaka čeličane.
• Oznaka serije delova.
• Oznaka podizvođača (ako ga je bilo).
• Tajne fabričke šifre koje su periodično menjane.

Dešifrovanje oznaka je bilo otežano, sve dok se nije došlo do nemačke dokumentacije. Evo samo nekoliko primera kriptozaštite na oznakama iz 1940. godine.

• ac – Valter (Walther).
• byf – Mauzer (Mauser).
• cyq – Spreewerk (Metallwarenfabrik Spreewerk GmbH, velika berlinska korporacija).
• ce – Zauer (Sauer).
• bnz – Štajer (Steyr).
• dou – Fabrika oružja Brin (Waffenwerke Brünn).
• svw – Mauser (pred kraj rata na puškama K98).

Kolekcionarske dileme

Vlasnici često nailaze na mali žig s nemačkim carskim orlom i nekim brojem (npr. WaA135). WaA je da podsetimo, skraćenica od waffenamt, odeljenje za oružje. To znači da je taj komad oružja pregledan, ispitan i dobio upotrebnu dozvolu u Vermahtu. U fabrikama se nalazila posebna služba – Odeljenje za prijem i inspekciju (Abnahmeabteilung des Heereswaffenamts). Ta služba je bila potpuno nezavisna od proizvođača.

Njena ovlašćenja bila su izvršna jer je mogla da obavlja meranja, ispitivanja i isprobavanja oružja s pravom odobravanja ili odbijanja proizvoda. Odeljenja su bila raspoređena po regionalnom principu. Nisu bila samo u Nemačkoj, već i u fabrikama koje su posle okupacije neke zemlje nastavile da rade za nemačke oružane snage. Bez njihovog potpisa i žiga ništa nije moglo biti poslato u jedinice.

Način rada i autorizacija inspekcije

Svaki inspektor dobio bi svoj broj komisije kojim se legitimisao, uz set žigova sa tim brojem (npr. WaA214). Kada bi bio premešten u drugu fabriku on je sa sobom nosio svoje žigove. To je jedan od razloga otežanog traganja za poreklom oružja jer isti broj WaA može pojaviti u više različitih fabrika. Taj podatak običnom korisniku nije toliko važan, ali za kolekcionare jeste presudan.

Broj  pored WaA ne označava fabriku, već inspekcijsku komisiju ili pojedinog inspektora.

Žigovi

Bilo ih je više varijanti i veličina, čak su i orlovi bili različiti. Ponekad su na njima bile i slovne oznake (od A do D). Kada bi se istupili, iskrzali, pravljeni su novi, često i jednostavniji. Veoma liče na kirnere (probojce za metal). Zapravo, tehnički gledano, oni jesu vrsta čeličnih udarnih pečata (engl. stamp punch), samo što na vrhu nemaju šiljak kao običan kirner, već gravirani reljef znaka u negativu koji se utiskivao u metal.

 Ako tražite neki poseban žig, lakše ćete ga pronaći ukucavši u pretraživač jedan od ovih naziva:

• Waffenamt – Abnahmestempel: Wafenamt pečat za prijem/inspekciju.
• Waffenamt – Stempel: jednostavniji i vrlo čest naziv na forumima.
• Abnahmestempel des Heereswaffenamtes: prijemni pečat Heereswaffenamta, formalniji izraz.

Ako tražite samu alatku onda će vam pomoći ovi nazivi:

• Stempelpunze: pečatni utiskivač (najbliže engleskom stamp punch).
• Schlagstempel: udarni pečat; vrlo čest tehnički naziv.
• Abnahmestempel – Punze: utiskivač za prijemni pečat (ređe, ali sasvim razumljivo).
• Rägepunze: reljefni utiskivač.
• Schlagstempel zur Anbringung eines Waffenamt–Abnahmestempels: udarni pečat za utiskivanje Waffenamt prijemnog žiga, ili kraće: Waffenamt–Schlagstempel (Vafenamt udarni pečat).

Napomena: Ovo je službeni naziv iz nemačkih pravila, pa u nemačkim muzejima, ali i na kolekcionarskim sajtovima treba tražiti pod tim imenom.

Opšti izgled i osobine utiskivača:

• Izrađeni su od kaljenog alatnog čelika.
• Najčešće su bili četvrtastog ili blago osmougaonog oblika radi lakšeg rukovanja.
• Dužina tela utiskivača bila je od sedam do 12 centimetara.
• Na gornjem kraju nalazio se ravan deo radi udara čekićem.
• Na donjem kraju bio je ugraviran negativ željenog oblika (npr. orao iznad broja).

Njegova upotreba gotovo se ne razlikuje od današnjih sličnih alata kojima se ukucavaju brojevi šasije ili motora. Na tipičnom otisku nalazio se mali, stilizovani orao, a ispod njega broj inspektora ili inspektorske kancelarije (npr. WaA88). Oni su bili svega nekoliko milimetara veliki. Način izrade ovih žigova podseća na princip klasične visoke štampe (knjigotiska). Reljefno ugravirani motiv odmerenim udarcem čekića trajno se utiskuje u metal.

Ostali žigovi

Policija, ali i drugi vidovi imali su svoj način obeležavanja, tako da kolekcionari ili vlasnici oružja mogu imati primerak koji je došao sa iste proizvodne linije, ali je dobio različitu oznaku korisnika. Npr. Luftwafe je koristila šablon Luft + broj, umesto klasičnog WaA+broj.

Katalogizacija

Do danas nije pronađen nijedan kompletan službeni spisak WaA brojeva. Arhiva Uprave u Vinsdorfu uništena je tokom bombardovanja. Istraživači  su strpljivo tragali po dokumentaciji iz fabrika. Onda su te podatke upoređivali s dostupnim predmetima iz muzeja i zbirki i tako rekonstruisali najveći deo podataka. Od velike pomoći bili su i razgovori s preživelim inspektorima i saradnicima Uprave. Pred kraj rata i fabrički radnici su počeli dobijati ovlašćenja da sami stavljaju žigove. Ako se setimo raznih primeraka ”narodnih oružja” (narodna puška, narodni pištolj, itd) i njihovog ”kvaliteta”, sve će biti jasnije. Na oružju koje je poslednjih nedelja rata isporučivano iz fabrika nisu se nalazile nikakve oznake.

Šta se sve nalazi na oružju, osim oznaka Uprave?

Načelno, na svakom primerku postoje četiri grupe oznaka, mada na nekim kopijama nema svih.

• Fabričke oznake (proizvođač, serija, godina).
• Kontrolni žigovi fabrike (pregled pojedinih delova tokom proizvodnje kako bi mogli da uđu u sledeću fazu rada).
• Državni prijemni žigovi (prijem oružja od strane vojne komisije).
• Ispitni – probni žigovi (oružje koje je ispitano pod povećanim pritiskom).

Ono po čemu ćete ih razlikovati na prvi pogled je to što poslednja dva žiga podsećaju na piktograme (slikovno pismo). To su posebno smišljene oznake koje nisu slovno prepoznatljive.

Međunarodna klasifikacija

Ne postoji jedinstven međunarodni registar koji bi obuhvatio sve sisteme označavanja. Svaka država ima svoje oznake. Zbog toga se pri identifikaciji oružja uvek koriste nacionalni priručnici.

• Britanci koriste krune, ukrasna žezla, slova ili oznake probnih instituta u Londonu i Birmingemu.
• Belgija u Liježu ima sistem zvezdica, slova, kruna i ovalnih žigova.
• Sovjetski (ruski) arsenali imaju sasvim drugačiju praksu pa se kod njih nalaze zvezda u trouglu, srp i čekić, itd.
• SAD su to pojednostavile pa imaju uglavnom inicijale vojnih inspektora i oznaku arsenala.
• Našim sistemima označavanja, fabričkim žigovima i razvojem domaće vojne industrije detaljno se bavio Branko Bogdanović u više svojih knjiga i stručnih radova. Zainteresovanim čitaocima preporučujemo njegovu literaturu, jer bi obrada domaćih oznaka zahtevala poseban članak.

Ima li kataloga nemačkog označavanja?

Danas postoji više kataloga sačinjenih posle rata. Neki od njih su referentni i smatraju se standardom. Najpoznatija su dela autora kao što su Diter Maršal (Dieter H. Marschall), Jan Stil (Jan C. Still), Ričard Lou (Richard D. Law) i Entoni Vanderlinden (Anthony Vanderlinden). U njima se mogu naći Waffenamt brojevi, fabrički kodovi i oznake inspektora za pojedine vrste oružja.

Važna napomena:

Prisustvo žiga Waffenamt samo potvrđuje da je određeni deo ili kompletno oružje prošlo vojni prijem nemačke vojske. Samo po sebi ono ne dokazuje originalnost kompletnog primerka, jer su delovi tokom službe često menjani, a pojedini žigovi kasnije i falsifikovani radi povećanja kolekcionarske vrednosti.

Šta da radi kolekcionar ili vlasnik?

Da biste olakšali pretragu prilikom postavljanja pitanja uradite sledeće:

1. Fotografišite celo oružje s obe strane koristeći prirodno svetlo ili angažujte profesionalca.
2. Fotografišite svaku oznaku posebno i napišite gde se nalazi na oružju.
3. Navedite model, kalibar i ako je moguće serijski broj.
4. Ne koristite digitalni zum jer za snimanje iz blizine profesionalci koriste tzv. makrozum ili međuprsten. Danas kamere mobilnih telefona imaju izvanredne mogućnosti, međutim, ako ste u prilici, učinite to foto-aparatom na stativu.

Na ovoj internet stranici nalazi se rekonstruisana nemačka dokumentacija sa ounakama Waffenamta, fabričkim kodovima i podacima o inspekcijskim komisijama. Za mnoge kolekcionare to predstavlja najbrži način da identifikuju poreklo pojedinog primerka ili njegove delove. Želimo vam uspešnu i zanimljivu pretragu.