Rumunsko nebo u petak je postalo pozornica kakvu NATO sigurno nije želeo pred kamerama. Jedan dron ušao je u vazdušni prostor zemlje, preleteo približno 200 kilometara, preživeo napad italijanskog Eurofightera i bio oboren tek kada je rumunski F-16 preuzeo zadatak.
Prva raketa vazduh-vazduh nije pogodila metu, već je završila na rumunskoj teritoriji i ostavila krater kod mesta Tatarua u okrugu Braila. Druga raketa je pogodila dron iznad područja Padina u okrugu Buzau, više od sat vremena nakon što je letelica prvi put otkrivena kod Suline.
Na zemlji srećom nije bilo poginulih, povređenih niti materijalne štete. U vazduhu je, međutim, ostao prilično neprijatan bilans: dva tipa NATO lovaca, dve baze, dve rakete i skoro 80 minuta za uništavanje jedne spore bespilotne letelice. Rumunsko Ministarstvo odbrane pronašlo je ostatke drona, fragmente rakete kojom je meta oborena i ostatke projektila koji je prethodno promašio.
Cela operacija sada ide na tehničku ekspertizu, dok tužilaštvo u Ploeštiju istražuje pravne okolnosti incidenta. Zvanična potvrda tipa drona još nije objavljena, iako su ga piloti vizuelno prepoznali kao letelicu nalik ruskom Geranju-2. Problem više nije samo pitanje kome je dron pripadao, već kako je uspeo da toliko dugo leti kroz teritoriju članice NATO-a posle prvog pokušaja obaranja.
Eurofighter poleteo za devet minuta, pogodak izostao
Rumunski radarski sistem otkrio je neidentifikovanu bespilotnu letelicu u 9.39 časova, približno 20 kilometara istočno od Suline. Devet minuta kasnije sa 57. vazduhoplovne baze Mihail Kogalničanu poletela su dva italijanska aviona Eurofighter Typhoon raspoređena u Rumuniji u okviru NATO misije vazdušnog nadzora.
Takva brzina reakcije na prvi pogled deluje dobro. Problem je nastao kada su piloti stigli do mete.
U vazdušnom prostoru okruga Braila jedan Eurofighter lansirao je raketu vazduh-vazduh. Projektil nije uspeo da uništi dron, nastavio je putanju i pao u nenaseljeno područje kod Tatarua.
Rumunski vojni timovi kasnije su pronašli krater i ostatke rakete. Nije bilo žrtava ni štete, što je jedino sprečilo da neuspešno presretanje preraste u mnogo ozbiljniji incident na rumunskom tlu.
Nije poznato koji je model rakete upotrebljen, sa koje udaljenosti je lansirana, na kojoj visini je dron leteo niti zbog čega je promašaj nastao. Bez tih podataka nije moguće tvrditi da je zakazao avion, raketa, senzor, izbor trenutka za dejstvo ili sama taktika presretanja.
Tvrdnja da je došlo do „kvara Eurofightera“ nema jako uporište. Avion je poleteo, pronašao metu i lansirao oružje. Problem je jednostavniji i neprijatniji: raketa nije pogodila.
Dron je posle tog neuspeha nastavio put kroz Rumuniju. Prema objavljenoj hronologiji, kretao se pravcem Sulina, Braila, Fetešti i Buzau, prelazeći približno 200 kilometara kroz nacionalni vazdušni prostor.
Rumunski F-16 završio ono što Italijani nisu
Rumunsko ratno vazduhoplovstvo uključilo se tek nakon neuspešnog napada italijanskog para. Dva F-16 poletela su u 10.56 časova sa 86. vazduhoplovne baze u Borči.
Samo šest minuta kasnije, u 11.02, rumunski pilot lansirao je raketu vazduh-vazduh i pogodio dron iznad područja Padina u okrugu Buzau. Meta je oborena iznad nenaseljenog prostora kako bi se izbegao rizik za stanovništvo.
Ostaci drona i fragmenti rakete pronađeni su na zemlji i prebačeni na detaljnu analizu. Istražitelji treba da utvrde tip letelice, poreklo ugrađenih komponenti, prisustvo bojeve glave i programirane navigacione tačke.
Rumunski predsednik Nikušor Dan predstavio je obaranje kao uspešnu operaciju nacionalnog vazduhoplovstva. Za rumunski F-16 to zaista i jeste operativna premijera, prvo potvrđeno obaranje drona u vazdušnom prostoru zemlje.
Celokupna slika ipak izgleda znatno manje uredno od zvaničnog saopštenja. Dron je prvo otkriven, zatim presretnut, napadnut i promašen, pa je još desetinama minuta nastavio let pre nego što je druga grupa aviona završila misiju.
Rumunsko ratno vazduhoplovstvo opremljeno je raketama kratkog domena AIM-9X Sidewinder Block II i raketama AIM-120 AMRAAM, municijom dizajniranim za neutralisanje ozbiljnih vazdušnih ciljeva.
Posebno pitanje predstavlja odnos cene mete i cene presretanja. Mali dron kamikaza košta višestruko manje od raketa vazduh-vazduh ispaljenih sa Eurofighter i F-16. Dve skupe rakete bile su potrebne za uništavanje jedne letelice koja je možda koštala tek deo njihovog ukupnog iznosa.
Takva računica sve više opterećuje evropsku protivvazdušnu odbranu. Lovci četvrte generacije i rakete razvijene za obaranje aviona i krstarećih raketa koriste se protiv malih, sporih i jeftinih ciljeva koji lete nisko i mogu da promene pravac bez upozorenja.
Incident kod Braile pokazao je i koliko je opasno kada presretanje ne uspe. Raketa koja promaši ne nestaje u vazduhu. Ona nastavlja let, pada na teritoriju sopstvene države i postaje nova pretnja koju niko nije planirao.
Tatarua i Padina sada ostaju pod vojnim nadzorom, dok eksperti analiziraju tri odvojena skupa ostataka: dron, raketu koja ga je oborila i raketu koja je promašila i pala oko 100 kilometara ranije.
