Američki F-16 dobio je mogućnost koja rešava jednu od glavnih slabosti klasičnih infracrvenih sistema za pretragu i praćenje ciljeva. Dva lovca iz Arizone uspela su da međusobno povežu svoje Legion IRST senzore, razmene podatke o istom vazdušnom cilju i praktično trenutno izračunaju njegovu udaljenost bez korišćenja radara.
Test je izveden iz baze Morris Air National Guard u Tusonu, u saradnji Nacionalne garde i Air Force Reserve Test Centera. Oba F-16 nosila su Legion senzorske kontejnere sa pretproizvodnom verzijom veze HiveLink kompanije L3Harris. Tokom leta sistemi su uspostavili direktnu vezu, uporedili podatke dva odvojena infracrvena senzora i povećali preciznost praćenja ciljeva.
Sam princip nije komplikovan: dva aviona gledaju isti cilj iz različitih položaja, razmenjuju ugaone podatke i triangulacijom izračunavaju njegov položaj i udaljenost. Ono što je teško jeste uraditi to dovoljno brzo i precizno da rezultat može neposredno da posluži za borbeno dejstvo. Lockheed tvrdi da je novi sistem tokom ispitivanja generisao gotovo trenutna rešenja za više vazdušnih ciljeva.
Veoma zanimljiva koincidencija jeste što je samo nekoliko dana ranije otkriven Lockheedov predlog potpuno nove američke verzije F-16, privremeno označene kao F-16G. Jedna od eksplicitno navedenih stavki te konfiguracije jeste upravo IRST.
Legion vidi avion bez radarskog zračenja
Legion je ranije bio poznat kao IRST21. Njegov osnovni senzor traži toplotni potpis aviona i drugih vazdušnih ciljeva umesto njihovog radarskog odraza. Pošto sam IRST ništa ne emituje prema meti, protivnički prijemnik radarskog upozorenja ne dobija klasično upozorenje kakvo može da izazove aktivni radar lovca.
To je posebno korisno protiv aviona sa smanjenim radarskim odrazom, kao i u okruženju sa intenzivnim elektronskim ometanjem. Problem klasičnog IRST-a dugo je bio određivanje daljine. Jedan senzor može veoma dobro da utvrdi pravac iz kojeg dolazi infracrveno zračenje, ali bez dodatnih informacija mnogo teže određuje koliko je cilj udaljen. Radar tu prednost ima prirodno jer meri vreme potrebno da se emitovani signal vrati do aviona.
Dva prostorno razdvojena IRST senzora posmatraju isti avion i dovoljno precizno znaju sopstveni položaj, računar iz geometrije dva pravca može da izračuna gde se cilj nalazi. HiveLink sada omogućava da se ti podaci direktno razmenjuju između Legion kontejnera.
Lockheed Legion već opisuje kao sistem namenjen zajedničkom određivanju ciljeva u sredinama u kojima radar nije poželjno ili moguće koristiti. Sistem je već integrisan i ispitivan na F-16 i F-15C.
HiveLink povezuje mnogo više od dva F-16
HiveLink je pritom širi sistem od veze između dva senzorska kontejnera. L3Harris ga opisuje kao kompaktan softverski definisan radio sa mesh umrežavanjem, podrškom za više talasnih oblika i vezama u neposrednoj i većoj udaljenosti. Mreža je konstruisana tako da se može reorganizovati ukoliko pojedini čvor ili veza budu izgubljeni.
Dimenzije kockastog uređaja su približno 12 cm, pa nije ograničen samo na velike avione.
Kompanija među mogućim platformama izričito navodi lovce sa posadom, bespilotne letelice, Collaborative Combat Aircraft, odnosno CCA, zemaljske sisteme, pomorske dronove, pa čak i određene vrste municije.
Takva arhitektura omogućava da jedan F-16 ne zavisi samo od onoga što vidi njegov sopstveni senzor. Podatak može da stigne sa drugog lovca, bespilotnog aviona ili udaljenog senzora, dok se konačna slika sklapa unutar mreže.
Veza sa F-16G postoji, ali još nije formalno potvrđena
Lockheed Martin trenutno nudi Ratnom vazduhoplovstvu SAD novu verziju F-16 zasnovanu na Block 70. Prema informacijama Aviation Weeka, predloženi avion trebalo bi da dobije konformne rezervoare uz trup, spoljne rezervoare od 600 galona, IRST, Sniper nišanski kontejner i kočioni padobran.
Američko ratno vazduhoplovstvo još nije odobrilo nabavku niti konačno definisalo konfiguraciju. Čak je i oznaka F-16G za sada radna, dok se mogućnost ponovne kupovine potpuno novih F-16 razmatra za budžetski ciklus koji počinje fiskalnom 2028. godinom.
Direktna veza sa najnovijim testom zato postoji na tehnološkom nivou, ali ne i kao potvrđen programski podatak.
Aviation Week navodi da F-16G treba da dobije IRST, ali ne precizira da će to nužno biti Legion sa HiveLinkom. Lockheed, sa druge strane, upravo Legion već proizvodi u kontejnerskoj konfiguraciji za F-16 i samo nekoliko dana od objavljivanja detalja o F-16G demonstrirao je njegovu novu mrežnu sposobnost na dva aviona ovog tipa.
Zbog toga je Legion trenutno sasvim logičan kandidat za IRST komponentu predloženog F-16G, ali bi bilo prerano tvrditi da je već izabran.
Isti Legion već je prepustio presretanje veštačkoj inteligenciji
Postoji još jedna karika između ovih programa. Eksperimentalni X-62A VISTA, koji je nastao dubokom preradom dvosedog F-16D, koristio je upravo Legion tokom programa HAVE HEAT.
Tokom osam letova veštačka inteligencija dobila je stvarne podatke sa Legion senzora i izvršila 27 autonomnih presretanja živog vazdušnog cilja. Lockheed je rezultate objavio početkom avgusta, navodeći da je veštačka inteligencija neposredno obrađivala podatke operativnog senzora i na osnovu njih upravljala avionom.
To su odvojeni eksperimenti, ali koriste iste osnovne elemente. Legion pokazuje da F-16 može pasivno da pronađe cilj. HAVE HEAT je pokazao da AI može da uzme njegove podatke i autonomno dovede avion u položaj za presretanje. Najnoviji test dodaje mogućnost da više Legion senzora međusobno razmenjuje podatke i zajednički određuje položaj cilja.
Predloženi F-16G, o kojem smo prethodno pisali, trebalo bi da dobije upravo IRST uz novi radar AN/APG-83, savremenu avioniku i mogućnost ugradnje AN/ALQ-257 IVEWS sistema elektronskog ratovanja.
Za sada F-16G postoji samo kao Lockheedov predlog. Najnovija ispitivanja, međutim, pokazuju kakav bi IRST koji se pominje u toj konfiguraciji mogao da postane: ne samo pasivni senzor ispod aviona, već jedan čvor mreže u kojoj više lovaca i budućih bespilotnih pratilaca zajednički pronalazi i prati vazdušne ciljeve.
