Eksperimentalni lovac X-62A VISTA više nije autonomno manevrisao samo prema virtuelnim ciljevima i unapred pripremljenim podacima. Tokom najnovije kampanje u bazi Edvards, veštačka inteligencija dobijala je podatke neposredno sa operativnog infracrvenog senzora, pronalazila pravi avion u vazduhu i upravljala lovcem prema položaju za presretanje.
X-62A je tokom osam letova izvršio ukupno 27 autonomnih presretanja aviona T-38. Cilj je pratio Legion Pod, infracrveni sistem za pretraživanje i praćenje postavljen na letelicu. Njegovi podaci prosleđivani su agentu veštačke inteligencije koji je upravljao avionom u realnom vremenu.
Softver je na osnovu senzorske slike donosio taktičke odluke, menjao putanju i postavljao X-62A u odgovarajući položaj za presretanje. Tokom testova nije korišćen simulirani protivnik niti ranije pripremljen skup podataka o njegovom kretanju.
Lokid Martin, Škola za probne pilote Ratnog vazduhoplovstva SAD i industrijski partneri time su prvi put povezali operativni senzor, veštačku inteligenciju i komande leta u zatvoren lanac od otkrivanja cilja do izvođenja manevra.
Infracrveni senzor hranio veštačku inteligenciju podacima uživo
Legion Pod je tokom letova pratio T-38 pomoću infracrvenog sistema za pretraživanje i praćenje. Poverljivi senzorski podaci zatim su prosleđivani računaru u X-62A, gde ih je obrađivao agent veštačke inteligencije.
Sistem nije dobijao samo koordinate cilja i unapred pripremljeno naređenje gde avion treba da leti. Morao je da prima senzorske podatke koji se neprestano menjaju, procenjuje kretanje T-38, donosi odluke i upravlja letelicom prema taktičkom položaju za presretanje.
Takav proces predstavlja zatvoren sistem upravljanja. Senzor otkriva i prati cilj, veštačka inteligencija obrađuje podatke, bira manevar, šalje komande sistemu kontrole leta, a zatim prima nove informacije o promenjenom položaju protivničkog aviona.
Prethodne demonstracije često su se oslanjale na simulirane ciljeve, poznate putanje ili podatke pripremljene pre poletanja. Najnoviji testovi izložili su softver informacijama sličnim onima koje vojni pilot dobija tokom stvarne misije, kada cilj menja brzinu, visinu i smer kretanja.
Izvršena presretanja nisu uključivala lansiranje raketa niti uništenje aviona T-38. X-62A je autonomno dolazio u taktičke položaje iz kojih bi u stvarnoj borbi mogao da nastavi praćenje cilja ili pripremi napad.
Od senzora do komandi leta bez prekida
Ron Felen, potpredsednik i generalni direktor odeljenja Skank Vorks kompanije Lokid Martin, izjavio je da je veštačka inteligencija tokom testova obrađivala poverljive podatke infracrvenog sistema i izvodila manevre relevantne za vazdušnu borbu u realnom vremenu.
Kompanija je najveći značaj pripisala zatvaranju čitavog lanca između senzora i akcije. Ranije je veštačka inteligencija mogla da upravlja avionom prema već dobijenim podacima, dok je sada informacije neposredno preuzimala sa operativnog senzora i na osnovu njih sama menjala ponašanje letelice.
Stejsi Kubiček, potpredsednica i generalna direktorka odeljenja Lokid Martin Sensors and Global Sustainment, navela je da precizan senzor predstavlja samo prvi deo sistema. Prema njenim rečima, veća operativna vrednost nastaje kada se senzorski podaci bez prekida prosleđuju autonomnom sistemu sposobnom da odmah reaguje.
Lokid Martin tvrdi da je integracija agenata veštačke inteligencije, provera softvera i testiranje na zemlji završeno za približno tri meseca. Kompanija je koristila razvojni okvir nazvan „Supermassive“, namenjen brzom stvaranju, proveri i prebacivanju novih autonomnih agenata iz simulacije u letelicu.
X-62A nije običan F-16
X-62A VISTA nastao je dubokom modifikacijom dvosedog F-16D, ali njegova osnovna namena nije izvođenje borbenih zadataka. Letelica služi kao vazdušna laboratorija za ispitivanje novih sistema upravljanja, softvera, autonomnih funkcija i karakteristika drugih aviona.
VISTA je prvobitno razvijena kako bi tokom leta mogla da oponaša ponašanje različitih tipova letelica. Promenom softvera i zakona upravljanja, piloti su mogli da iskuse kako bi se ponašao avion sa drugačijom stabilnošću, masom, odzivom komandi ili aerodinamičkim osobinama.
Avion je prvi put poleteo 1992. godine, a nekadašnja oznaka NF-16D zamenjena je oznakom X-62A u junu 2021. godine. Otvorena softverska i hardverska arhitektura omogućava inženjerima da ugrađuju nove računare, senzore i autonomne agente bez potpunog redizajniranja letelice.
Nadogradnja završena 2022. godine donela je tri nova specijalizovana softverska paketa i znatno veću računarsku snagu. Time je avion, koji je ranije prvenstveno simulirao karakteristike drugih letelica, pretvoren u platformu na kojoj veštačka inteligencija može neposredno da upravlja sistemima leta.
Od autonomnog leta do vazdušne borbe protiv pilota
Program Air Combat Evolution agencije DARPA prethodno je koristio X-62A za ispitivanje agenata veštačke inteligencije u zahtevnim borbenim manevrima. Tokom serije testova krajem 2022. godine autonomni softver upravljao je avionom više od 17 sati.
Sledeća faza izvedena je 2023. godine, kada je X-62A učestvovao u vazdušnim borbama protiv F-16 kojim je upravljao ljudski pilot. Tim je tokom 21 probnog leta uneo više od 100.000 izmena u softver neposredno povezan sa bezbednošću leta.
Testovi su prvo obuhvatili odbrambene manevre, a zatim čeone napade pod velikim uglom. Avioni su se tokom pojedinih susreta približavali na oko 600 metara pri zajedničkoj brzini od približno 1.930 kilometara na čas.
Bezbednosni piloti nalazili su se u X-62A i imali mogućnost da u svakom trenutku isključe veštačku inteligenciju. Prema podacima Ratnog vazduhoplovstva SAD, tokom tih vazdušnih borbi nisu morali da aktiviraju prekidač za preuzimanje kontrole.
Frenk Kendal sedeo u avionu kojim je upravljao softver
Tadašnji sekretar Ratnog vazduhoplovstva SAD Frenk Kendal poleteo je 2. maja 2024. godine sa prednjeg sedišta X-62A u bazi Edvards. Bezbednosni pilot sedeo je iza njega, dok je veštačka inteligencija izvodila taktičke manevre i reagovala na simuliranu pretnju.
Kendal i bezbednosni pilot tokom autonomnog dela leta nisu dodirivali komande. Test je trebalo da pokaže američkom vojnom rukovodstvu koliko je program napredovao od simulacija do upravljanja pravim borbenim avionom.
Oružje Online je tada pisalo da X-62A integriše radar, senzore, sistem kontrole leta i druge izvore podataka, koje veštačka inteligencija koristi za izbor smera, brzine i taktičkog manevra. Najnovija kampanja sa Legion Podom otišla je korak dalje, jer je taj proces prvi put pokrenut na osnovu infracrvenih podataka o stvarnom avionu koji se kretao u vazduhu.
VISTA i VENOM vode ka istom programu borbenih dronova
X-62A nije jedina američka platforma za ispitivanje autonomne vazdušne borbe. Program VENOM koristi posebne F-16 opremljene novim računarima, softverom, instrumentima i sistemom automatskog upravljanja potiskom.
Za razliku od jedinstvenog X-62A u bazi Edvards, VENOM treba da omogući veći broj probnih letova na avionima sa stvarnim borbenim sistemima. Veštačka inteligencija na tim letelicama kontroliše upravljačke površine i snagu motora, dok pilot ostaje u kokpitu i može da pokrene, zaustavi ili preuzme autonomni sistem.
Simulacije programa VENOM počele su 2024. godine i obuhvatile su borbe jedan na jedan, dva na dva, kao i dejstva unutar i van vizuelnog dometa. Jedan scenario može biti ponovljen hiljadu puta, nakon čega se odluke autonomnog sistema analiziraju i koriste za izmene softvera.
Modifikovani F-16 iz programa VENOM počeli su probne letove u junu 2026. godine, dok je tokom jula agent veštačke inteligencije prvi put uspešno preuzeo upravljanje avionom u vazduhu. Pilot je ostao u kokpitu kao nadzor i zaštita od prekoračenja dozvoljenih granica leta.
X-62A je sada demonstrirao deo sposobnosti potreban upravo za takve misije, prijem senzorskih podataka o stvarnom cilju, autonomnu procenu situacije i dolazak u položaj za presretanje.
Predstojeća nadogradnja sistema misije X-62A trebalo bi da poveže njegove senzore, borbene sisteme i više agenata veštačke inteligencije preko vojne mreže nove generacije. Takva arhitektura namenjena je ispitivanju budućih autonomnih aviona iz programa Collaborative Combat Aircraft, koji će razmenjivati ciljeve i taktičke zadatke sa pilotiranim lovcima.
