Američko ratno vazduhoplovstvo i DARPA napravili su novi korak ka uvođenju veštačke inteligencije u vazdušnu borbu, prepustivši upravljanje modifikovanim lovcem F-16 autonomnom sistemu tokom stvarnog leta. Ljudski pilot je izveo poletanje, nakon čega je veštačka inteligencija preuzela komande aviona i nastavila da upravlja njegovim kretanjem u vazduhu. Pilot je ostao u kokpitu kao nadzornik, spreman da trenutno interveniše u slučaju greške, neočekivanog ponašanja sistema ili opasnosti po avion.
Test je izveden u okviru programa VENOM, čiji je puni naziv Viper Experimentation and Next-generation Operations Model. Najvažniji deo eksperimenta nije samo činjenica da je F-16 leteo pod kontrolom veštačke inteligencije, već način na koji je sistem ugrađen u stariju borbenu platformu. Inženjeri nisu morali da prepravljaju osnovni softver za upravljanje letom, što bi moglo znatno da ubrza naredne modifikacije i smanji troškove ispitivanja.
Autonomni komplet nije ograničen na pomeranje komandnih površina i održavanje putanje, već može da nadzire senzore i druge sisteme povezane sa borbenim zadatkom. Pentagon time pokušava da pretvori raspoložive F-16 u leteće laboratorije za razvoj autonomne vazdušne borbe, umesto da se oslanja samo na skupe i malobrojne eksperimentalne platforme.
DARPA i Američko ratno vazduhoplovstvo ranije su demonstrirali slične mogućnosti pomoću eksperimentalnog aviona X-62A VISTA. Novi letovi imaju drugačiju težinu jer je komplet VENOM ugrađen u standardni F-16, odnosno u platformu koja je decenijama u upotrebi i postoji u velikom broju primeraka. Takav pristup omogućava da se više aviona modifikuje i koristi istovremeno, čime ispitivanja prelaze sa jednog autonomnog lovca na čitave grupe letelica.
Brigadni general Džejms „Fangs“ Valpijani, rukovodilac programa u DARPA-i, ocenio je da su letovi F-16 sa kompletom VENOM važni za izgradnju infrastrukture potrebne za razvoj pouzdane borbene autonomije. Prema njegovim rečima, timovi Ratnog vazduhoplovstva i DARPA-e automatizovali su komande leta i povezali senzore na standardnom F-16 bez izmene njegovog osnovnog softvera.
Veštačka inteligencija preuzima komande, pilot ostaje poslednja zaštita
Tokom ispitivanja nije izveden potpuno bespilotni let. Čovek je sedeo u kokpitu, izveo poletanje i zatim predao kontrolu autonomnom sistemu, prateći njegove odluke i ponašanje aviona.
Takav model u američkoj terminologiji odgovara konceptu u kojem je čovek nad sistemom, ali ne mora da odobrava svaku pojedinačnu odluku veštačke inteligencije. Pilot nadzire rad autonomnog agenta i interveniše samo kada proceni da je to neophodno.
Razlika u odnosu na sistem u kojem čovek ostaje neposredno uključen u svaku odluku je velika. Kod klasičnog pristupa veštačka inteligencija može da predloži manevar, izbor cilja ili odgovor na pretnju, ali ljudski operater mora da potvrdi njenu odluku pre izvršenja.
VENOM je zamišljen tako da autonomni agent može da reaguje samostalno, dok čovek prati njegov rad i zadržava mogućnost da preuzme komande. Takav režim postaje posebno važan u vazdušnoj borbi, gde se odluke donose za nekoliko sekundi, a čekanje na potvrdu operatera može da poništi brzinu koju veštačka inteligencija donosi.
Američki program ne bavi se samo time da li algoritam može bezbedno da drži F-16 u vazduhu. Pravi cilj je razvoj sistema koji može da koristi senzore, prepoznaje pretnje, bira taktiku, sarađuje sa drugim avionima i reaguje na protivničko elektronsko ometanje.
Ugradnja kompleta u starije F-16 omogućava ispitivanje većeg broja različitih autonomnih agenata. Jedan avion mogao bi da koristi agresivniju taktiku, drugi da štiti grupu, treći da prikuplja podatke, dok bi četvrti pokušavao da pronađe i napadne cilj van vidljivog dometa.
Više modifikovanih letelica pružilo bi mogućnost da se proveri kako veštačka inteligencija sarađuje unutar grupe, kako deli podatke i šta radi kada izgubi komunikaciju sa drugim avionima ili ljudskim komandantom. Posebno važna biće ispitivanja u uslovima snažnog elektronskog ratovanja, kada su navigacija, veze i senzori ometeni ili izloženi lažnim podacima.
F-16 postaje laboratorija za rat više autonomnih aviona
Upotreba starijih F-16 daje programu znatno širu osnovu nego oslanjanje na jedan X-62A VISTA. Američko ratno vazduhoplovstvo poseduje infrastrukturu, rezervne delove, obučene tehničare i veliko iskustvo u održavanju ovog tipa lovca.
Modifikovani avioni mogu da budu raspoređeni na više poligona i korišćeni za paralelna ispitivanja. Takva flota omogućila bi DARPA-i da istovremeno proverava različite algoritme, taktike i konfiguracije senzora, umesto da svaki novi softver čeka slobodan termin na jednoj eksperimentalnoj letelici.
Posebno važan deo programa biće saradnja između aviona sa posadom i autonomnih letelica. Ljudski pilot u savremenom lovcu mogao bi da komanduje grupom F-16 bez posade, određuje prioritete i dodeljuje zadatke, dok bi autonomni agenti samostalno birali putanju, položaj u formaciji i način odgovora na pretnje.
Takva grupa mogla bi da bude poslata duboko u prostor pokriven protivničkom protivvazdušnom odbranom. Autonomni avioni preuzimali bi zadatke sa velikim rizikom, privlačili radare, nosili sredstva elektronskog ratovanja, lansirali projektile ili pokušavali da otkriju položaje protivnika.
Gubitak autonomnog F-16 imao bi veliku finansijsku cenu, ali ne bi nosio politički i ljudski teret obaranja aviona sa pilotom. Američko ratno vazduhoplovstvo zbog toga vidi borbenu autonomiju kao način da poveća broj platformi u vazduhu bez proporcionalnog povećanja broja ljudskih posada.
Domet napada takođe bi mogao da bude povećan. Autonomni avion ne mora da se vraća zbog umora pilota, ne zahteva sisteme za održavanje života u istoj meri i može da bude poslat na zadatak koji bi za ljudsku posadu bio procenjen kao previše opasan.
Valpijani je upozorio da vazdušne pretnje postaju sve složenije, naročito tokom borbe van vidljivog dometa. Veštačka inteligencija može da obradi veći broj senzorskih podataka i brže reaguje, ali ostaju ozbiljna pitanja o njenoj pouzdanosti u haosu savremenog rata.
Algoritam koji dobro radi na poligonu može da se ponaša drugačije kada se suoči sa ometanjem, prekidom veze, lažnim radarskim odrazima, neočekivanim manevrima protivnika ili kvarom sopstvenih senzora. Američki stručnjaci upravo zato govore o „magli i trenju“ rata, odnosno uslovima u kojima informacije kasne, sistemi greše, a unapred pripremljeni planovi brzo prestaju da važe.
Cilj nije jedan samoleteći lovac, već autonomna borbena formacija
Program VENOM podržava širi projekat AIR agencije DARPA, usmeren na razvoj veštačke inteligencije sposobne za stvarnu vazdušnu borbu. Krajnji cilj nije demonstracija jednog aviona koji može samostalno da leti, već izgradnja flote autonomnih letelica koje zajednički izvršavaju borbene zadatke.
Potpukovnik Patrik „Dajs“ Hajlend izjavio je da novi letovi otvaraju mogućnost razvoja autonomije za borbu više aviona van vidljivog dometa. Takvi zadaci zasnivaju se na radarima, razmeni podataka, elektronskom izviđanju i raketama velikog dometa, bez neposrednog vizuelnog kontakta sa protivnikom.
Autonomni agent morao bi da proceni koji cilj predstavlja najveću opasnost, da razlikuje pravi avion od mamca, izabere trenutak za lansiranje rakete i istovremeno izbegava protivnički napad. Saradnja više takvih agenata zahteva da sistemi razmenjuju podatke bez međusobnog ometanja i da ne pokušavaju da napadnu isti cilj dok druge pretnje ostaju bez nadzora.
Povezivanje autonomnih F-16 sa avionima kojima upravljaju ljudi trebalo bi da stvori formacije u kojima jedan pilot kontroliše širu borbenu sliku, umesto da neposredno upravlja svakim avionom. Komande bi mogle da budu svedene na zadatke poput zaštite određenog sektora, napada na radarsku stanicu ili presretanja grupe protivničkih lovaca.
Direktor razvoja i uvođenja veštačke inteligencije u Timu za autonomne sposobnosti Istraživačke laboratorije Ratnog vazduhoplovstva, doktor Teri Vilson, naglasio je da je uspeh postignut zajedničkim radom DARPA-e, industrije, inženjera, programskih kancelarija i ekipa za testiranje i održavanje u bazi Eglin.
Naredna faza programa treba da izvede autonomne agente iz simulacija i omogući njihovo češće testiranje u stvarnom vazdušnom prostoru. Modifikovani F-16 biće korišćeni kao platforme na kojima će algoritmi prolaziti kroz sve zahtevnije scenarije, od osnovnog upravljanja letom do koordinisane borbe više aviona pod elektronskim ometanjem.
