Borbeni laser decenijama je bio jedna od tehnologija koje su redovno prikazivane na poligonima, ali znatno ređe korišćene van kontrolisanih uslova. Tokom 2026. ta granica počela je da nestaje. Američka vojska sada raspoređuje sisteme usmerene energije uz južnu granicu SAD, dok se lasersko oružje nalazi i na ratnim brodovima angažovanim na Bliskom istoku.
Najnoviji izveštaji povezuju njihovu upotrebu i sa zaštitom američkih snaga u području Ormuskog moreuza, gde su dronovi postali jedna od najčešćih vazdušnih pretnji. Za razliku od rakete, laser ne zahteva novi projektil za svako presretanje, već električnu energiju, dovoljno hlađenja i nekoliko sekundi neprekidnog praćenja cilja.
To laser čini posebno zanimljivim protiv relativno jeftinih dronova koje nema ekonomskog smisla redovno obarati raketama vrednim stotine hiljada ili više miliona dolara. Prednost, međutim, prestaje čim se pojave magla, prašina, jaka vlaga, dim ili veliki broj ciljeva koji dolaze istovremeno. Zbog toga Pentagon lasere ne razvija kao zamenu za klasičnu PVO, već kao njen najjeftiniji prvi sloj.
AMP-HEL više nije eksperimentalni sistem
Najkonkretniji dokaz stigao je sa američko-meksičke granice. Američka Zajednička operativna grupa Južna granica upotrebila je krajem avgusta Army Multipurpose High Energy Laser, AMP-HEL, protiv tri drona koje je američka vojska povezala sa aktivnostima narko-kartela. Do 4. septembra broj dronova uništenih istim sistemom porastao je na 11. Američka Severna komanda (NORTHCOM) navodi da je tokom 2026. različitim kinetičkim i elektronskim sredstvima neutralisano više od 300 bespilotnih letelica u pograničnom području.
AMP-HEL koristi laserski sistem LOCUST kompanije AeroVironment snage oko 20 kilovata. Prvi primerci ugrađeni su na lako vozilo Infantry Squad Vehicle kompanije GM Defense, dok je druga serija postavljena na JLTV. Sistem uključuje laser, optiku za pronalaženje i praćenje cilja, a na novijoj konfiguraciji i radar i sopstveni sistem komandovanja.
Laser ne „pogađa“ dron kao metak. Optika zadržava koncentrisani snop na određenom delu letelice dok toplota ne ošteti motor, elektroniku, senzor ili konstrukciju. Trošak same električne energije za pojedinačno dejstvo može da bude vrlo mali, ali to ne znači da je sistem jeftin: vozilo, optika, laser, generator, baterije i hlađenje predstavljaju višemilionsku opremu.
Od tri drona do serijske proizvodnje za nekoliko dana
Operativna upotreba na granici gotovo se neposredno poklopila sa mnogo važnijom odlukom Pentagona. Američka vojska je 2. septembra kompaniji AeroVironment dodelila ugovor vredan 464,8 miliona dolara za program Enduring High Energy Laser, E-HEL.
U narednim godinama trebalo bi da bude isporučeno nekoliko desetina sistema, prvenstveno za obaranje malih i srednjih bespilotnih letelica koje američka vojska svrstava u grupe 1 do 3. To obuhvata dronove od veoma malih sistema težine ispod devet kilograma, preko letelica do približno 25 kilograma, pa sve do znatno većih bespilotnih letelica mase do oko 600 kilograma.
Na moru je potreban mnogo snažniji laser
Kopneni LOCUST nije sistem koji se povezuje sa Ormuskim moreuzom. Na ratnim brodovima američke mornarice nalazi se mnogo veći HELIOS, High Energy Laser with Integrated Optical-dazzler and Surveillance, kompanije Lockheed Martin.
HELIOS snage približno 60 kilovata ugrađen je na razarač USS Preble klase Arleigh Burke. Sistem može da koristi punu snagu za oštećivanje vazdušnog cilja, dok pri manjoj snazi može da zaslepi ili poremeti njegove optičke senzore. Američka mornarica već godinama ispituje HELIOS protiv bespilotnih letelica, a tokom 2026. pojavili su se izveštaji o njegovom raspoređivanju u području Ormuza.
Javnosti, međutim, nije saopšteno više konkretnih infromacija poput broja dronova koje je HELIOS eventualno uništio u stvarnim borbenim dejstvima, pa je taj deo priče znatno manje dokumentovan od upotrebe AMP-HEL oko meksičke granice sa SAD.
Razlog za interesovanje mornarice lako je razumeti. Brod može da ponese ograničen broj raketa, dok laserski sistem može da nastavi dejstvo sve dok ima dovoljno električne energije i vremena za hlađenje. Upravo višemesečne operacije protiv velikog broja dronova pokazale su koliko brzo skupe protivvazdušne rakete mogu da počnu da se troše na mnogo jeftinije ciljeve. Podsetimo, sistem Helios je isporučen američkoj mornarici još 2022. godine.
Sledeći korak su laseri od 150 do 500 kilovata
Pentagon već razvija sledeću kategoriju oružja, a veliki je novac u igri. U julu su Lockheed Martin Aculight i nLIGHT Defense dobili početne ugovore vredne ukupno 86 miliona dolara za Joint Laser Weapon System, dok čitav program ima plafon od 847 miliona dolara.
Prvi sistemi trebalo bi da imaju približno 150 kilovata. Kasnije verzije planirane su sa 300 do 500 kilovata, čime se cilj pomera sa malih dronova prema znatno zahtevnijim ciljevima, uključujući krstareće rakete. Sistemi će biti smešteni u kontejnerske module kako bi mogli da se koriste na kopnu i na brodovima.
Razlika između lasera od 20 kW koji već obara male dronove i budućeg sistema od pola megavata pokazuje gde Pentagon trenutno vidi razvoj: jeftiniji dronovi treba da se zaustavljaju bez trošenja raketa, dok se mnogo snažniji laseri pripremaju za ciljeve koje današnji AMP-HEL još ne može pouzdano da uništi.
Potencijal laserskih sistema raste
Izrael je još 2020. godine prvi javno prikazao operativno lasersko presretanje balona iz Gaze, dok je Saudijska Arabija 2022. prijavila prve borbene uspehe kineskog sistema Silent Hunter protiv pravih dronova. Takođe, iz Izraela stiže i prvi javno dostupan i jasno verifikovan video snimak lasera koji u stvarnom sukobu obara bespilotnu letelicu, a objavljen krajem maja 2025. godine. Nakon toga, ruski laser spalio je ukrajinski kamikaza dron FP-1 na udaljenosti od oko 2 km kilometra, avgusta meseca 2025. godine.
Lasersko oružje i dalje ima ozbiljna ograničenja. Magla, prašina, jaka vlaga, dim, potreba za velikom količinom električne energije i hlađenjem, kao i mogućnost da više ciljeva napadne istovremeno, direktno utiču na njegovu efikasnost. Zbog toga laseri neće zameniti rakete, topove i elektronsko ratovanje, već će postati još jedan sloj odbrane, posebno protiv jeftinih dronova i drugih ciljeva kod kojih nema ekonomskog smisla trošiti skupu raketu.
Pravac razvoja je ipak jasan. SAD, Kina, Rusija, Izrael i druge vodeće vojne sile ulažu u sve snažnije sisteme usmerene energije za kopnenu PVO, ratne brodove, zaštitu baza, a dugoročno i za borbene avione. Današnji sistemi od nekoliko desetina kilovata prvenstveno obaraju male dronove, dok se već razvijaju laseri od više stotina kilovata namenjeni znatno zahtevnijim ciljevima. Laseri nisu zamena za postojeće oružje, ali vrlo verovatno postaju jedan od standardnih elemenata buduće protivvazdušne i protivdronske odbrane.
