Francuska više ne želi da svoj budući raketni sistem proverava samo na poligonima, već planira da prototip Thundarta pošalje pravo na ukrajinsko ratište. Prema francuskom “Aid to Europe”, kompanije MBDA i Safran nameravaju da novi višecevni raketni sistem testiraju u realnim borbenim uslovima pre nego što ga francuska vojska zvanično uvede u naoružanje.
Takva odluka nosi veliki rizik, ali proizvođačima pruža podatke koje nijedan kontrolisani test ne može da ponudi: rad pod elektronskim ometanjem, brzo napuštanje položaja, reakciju na dronove i rusku protivbaterijsku vatru. Thundart je razvijen kao domaća zamena za francuske M270 LRU, sisteme čiji se broj sveo na svega devet primeraka, od kojih su pojedini neispravni zbog nedostatka delova.
Četiri francuska LRU ranije su predata Ukrajini, pa Kijev već raspolaže posadama i infrastrukturom potrebnom za proveru nove rakete. Francuska istovremeno ne skriva da želi sopstveni odgovor na američki HIMARS, bez zavisnosti od kompanije Lockheed Martin, američke municije i političkih ograničenja izvoza.
Novi sistem zato nije samo artiljerijsko oružje, već pokušaj Pariza da povrati kontrolu nad segmentom u kojem je evropska industrija godinama zavisila od Sjedinjenih Država. Ukrajina bi u tom planu postala borbeni poligon na kojem će se proveriti da li francuski koncept zaista može da preživi savremeni rat.
Osam raketa, domet 150 kilometara i navođenje iz programa AASM Hammer
Thundart je postavljen na kamionsku šasiju Scania 8×8 sa rotirajućim nosačem. Prema ranije objavljenim podacima, lanser bi trebalo da nosi osam raketa, da se kreće brzinom do 80 kilometara na čas i da ima drumski domet od približno 600 kilometara.
Osnovna raketa trebalo bi da dostigne ciljeve na udaljenosti do 150 kilometara, više nego dvostruko dalje od rakete M31 koju koriste francuski LRU. Bojeva glava mase oko 100 kilograma namenjena je napadima na komandna mesta, skladišta municije, logističke čvorove, položaje PVO i druge ciljeve duboko iza linije fronta.
Safran planira da u raketu integriše tehnologiju navođenja razvijenu za porodicu vođenih avionskih bombi AASM Hammer. Pogonski sistem razvija francuska kompanija Roxel, pa bi ključni delovi rakete, od motora do elektronike, ostali pod kontrolom domaće industrije.
MBDA je posle prvog bojevog lansiranja u aprilu saopštila da su pouzdanost i performanse premašile očekivanja. Od prvog koncepta do realnog lansiranja prošlo je samo 18 meseci, izuzetno kratak rok za evropski vojni program.
Rakete Thundart trebalo bi da ostanu kompatibilne sa lanserima M270 LRU, mada tačne tehničke karakteristike i način integracije još nisu objavljeni. Dugoročniji plan predviđa povećanje dometa na najmanje 500 kilometara, dok se u okviru programa FLP-T pominju i budući projektili dometa do 1.000 kilometara.
Francuska želi tržište HIMARS-a, ali nema američke fabrike
Thundart nije bio jedini francuski kandidat. Kompanija Turgis & Gaillard ranije je predstavila sistem Foudre, takođe namenjen zameni LRU, ali je Pariz na kraju izabrao rešenje konzorcijuma MBDA-Safran.
Još u junu smo pisali da je Francuska odbila američki HIMARS i izabrala domaći Thundart. Francuska planira do 26 lansera do 2030. godine, a zatim povećanje flote na 52 sistema do 2035. Takođe smo pisali o prvom bojevom lansiranju rakete TANDART, koje su 14. aprila izveli timovi MBDA i Safran Electronics & Defense na poligonu Il du Levant, uz podršku DGA EM.
Američka ponuda bila je brža, jer je Lockheed Martin obećavao prve sisteme HIMARS samo 18 meseci nakon potpisivanja ugovora. Pariz je ipak izabrao sporiji put kako bi zadržao sopstvenu proizvodnju, rakete i tehnološku kontrolu.
Francuski sistem verovatno će biti skuplji od HIMARS-a, posebno u početnim serijama. MBDA i Safran takođe teško mogu brzo da dostignu obim proizvodnje koji je Lockheed Martin izgradio kroz američke i izvozne ugovore.
Ukrajinsko ratište zato bi trebalo da pruži ono što Thundartu trenutno najviše nedostaje: dokaz da nova raketa može da pogodi cilj na 150 kilometara, promeni položaj pre ruskog odgovora i nastavi da radi kada se oko nje uključe ometači, izviđački dronovi i protivbaterijski radari.
