Rusija priprema novi odgovor na jedan od najvećih problema savremenog preciznog naoružanja: šta raditi kada satelitska navigacija prestane da bude pouzdana. Ukrajinski stručnjak za komunikacije i elektronsko ratovanje Sergej Beskrestnov, poznat pod nadimkom “Bljesak”, tvrdi da ruske Oružane snage razmatraju širu upotrebu sistema Arijadna.
Reč je o zemaljskom navigacionom sistemu koji ne zavisi od GPS-a ili GLONASS-a. Njegova namena je da dron, raketa ili vođena bomba nastave da određuju sopstveni položaj čak i kada su satelitski signali snažno ometani ili lažirani.
Takva sposobnost ima očiglednu vojnu vrednost. Ukrajinsko elektronsko ratovanje poslednjih godina sve više pokušava da degradira satelitsku navigaciju ruskih dronova i preciznog oružja. Rusija sada traži paralelne kanale navođenja koji ne zavise od istog izvora signala, a Arijadna pokušava upravo to da reši.
Prema Beskrestnovu, sistem se razmatra za bespilotne letelice porodice Geranj, vođene avio-bombe i različite tipove raketa.
Takvo rešenje ne ukida potrebu za drugim navigacionim sistemima, ali uvodi još jedan sloj koji može da preuzme vođenje kada satelitski signal postane nepouzdan. Ključ cele ideje nalazi se na zemlji, a ne u orbiti.
Kako radi Arijadna
Arijadna koristi mrežu radio-majača postavljenih na unapred poznatim koordinatama. Dron, raketa ili bomba prima njihove signale i na osnovu vremena dolaska signala izračunava sopstveni položaj.
Princip zahteva prijem signala sa najmanje tri poznate tačke. Poređenjem kašnjenja između njih uređaj određuje gde se nalazi i zatim koriguje putanju prema cilju.
Takva arhitektura po logici rada podseća na klasične zemaljske radionavigacione sisteme, ali je prilagođena savremenom bespilotnom i raketnom naoružanju.
Najvažnija razlika u odnosu na GPS i GLONASS jeste izvor signala. Satelitski prijemnik očekuje veoma slabe signale koji dolaze iz orbite, dok Arijadna koristi predajnike na zemlji. Standardno ometanje GPS-a i GLONASS-a zato ne deluje na Arijadnu na isti način.
Do 100 kilometara od predajnika
Prema dostupnim informacijama, oružje opremljeno sistemom Arijadna moglo bi da koristi zemaljsku navigacionu mrežu na udaljenostima do oko 100 kilometara od predajne infrastrukture.
To bi bilo dovoljno za stvaranje navigacionih koridora duboko iza linije fronta, posebno ukoliko bi se mreža radio-majača postepeno pomerala zajedno sa napredovanjem snaga.
Za Gerane bi takva sposobnost mogla da posluži kao dodatni način korekcije putanje u zonama jakog elektronskog ratovanja. Kod vođenih bombi i raketa isti princip bi mogao da smanji zavisnost od satelitskog signala u delu leta iznad snažno ometanog prostora.
Navedena tačnost sistema iznosi do 15 do 20 centimetara. Takav rezultat bi, ukoliko se potvrdi u realnim borbenim uslovima, bio više nego dovoljan za precizno navođenje velikog broja tipova oružja.
Elektronsko ratovanje dobija novi problem
Najveća prednost Arijadne jeste to što protivnik više ne može da se osloni samo na ometanje GPS-a i GLONASS-a.
Spoofing, odnosno slanje lažnog satelitskog signala kako bi se prijemniku prikazala pogrešna lokacija, takođe gubi deo vrednosti ukoliko letelica koristi zaseban zemaljski izvor navigacionih podataka.
Radio-majači i njihove frekvencije mogu postati predmet izviđanja, ometanja i fizičkog uništavanja. Protivnik može pokušati da locira predajnike, gađa ih artiljerijom, raketama ili dronovima, ili da razvije smetnje namenjene upravo toj mreži.
Arijadna ne uklanja elektronsko ratovanje iz jednačine, već ga tera da traži novu metu.
Cena nezavisnosti od satelita
Najveći nedostatak sistema nalazi se upravo u njegovoj infrastrukturi. GPS i GLONASS pokrivaju ogromna područja jer se predajnici nalaze u svemiru. Arijadna zahteva fizičku mrežu zemaljskih radio-majača sa tačno poznatim koordinatama.
Što je veća zona operacija, potrebno je više predajnika. Takva mreža mora da bude instalirana, napajana, održavana, zaštićena i po potrebi premeštana. Svaki izgubljeni ili uništeni radio-majak smanjuje kvalitet lokalnog navigacionog polja.
Ruska strana zato Arijadnu ne može jednostavno da uključi nad čitavom Ukrajinom. Najpre mora da izgradi odgovarajuću mrežu tamo gde želi da je koristi.
Ukoliko sistem počne da se ugrađuje na dronove, rakete i vođene bombe, upravo će raspoređivanje tih zemaljskih predajnika postati jedan od najvažnijih pokazatelja koliko je Arijadna prešla put od eksperimentalne tehnologije do realnog borbenog sistema.
