Rat dronovima ulazi u novu fazu u kojoj više nije dovoljno proizvesti ogroman broj jeftinih letelica. Brzina postaje jednako važna kao domet, bojeva glava i količina koja može da se pošalje prema protivničkoj odbrani.
Ruska industrija poslednjih meseci upravo na tom pravcu ubrzava proizvodnju. Rezultat se već vidi na ukrajinskom nebu, dok interesovanje za nove verzije Geranja istovremeno dolazi i sa Bliskog istoka.
Broj napada mlaznim dronovima porastao više od 700 odsto
Prema podacima ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva koje prenosi britanski Sunday Times, Rusija je tokom avgusta upotrebila oko 2.800 mlaznih dronova, naspram približno 350 u junu.
Samo tokom poslednja četiri dana avgusta lansirano ih je oko 800, pri čemu je veliki deo napada bio usmeren prema Kijevu.
Portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurij Ignjat opisao je tempo proizvodnje tvrdnjom da dronovi praktično odlaze u borbu direktno sa proizvodne trake.
Najveći problem za ukrajinsku PVO predstavlja njihova brzina. Mobilna vatrena grupa protiv standardnog Geranja-2 može imati približno minut za otkrivanje, nišanjenje i otvaranje vatre. Kod mlazne varijante taj period, prema ukrajinskim procenama, može pasti na svega nekoliko sekundi.
Efikasnost presretanja starijih Geranja ranije je dostizala oko 95 odsto, dok se kod novih mlaznih modela navodi približno 60 odsto.
Geranj-4 i Geranj-5 podižu brzinu do oko 600 km/h
Rusija mlazne Geranje sve češće koristi i tokom dana, kada velika brzina omogućava kraći prolazak kroz zone delovanja mobilnih protivdronovskih grupa.
Za varijante Geranj-4 i Geranj-5 navode se brzine do približno 600 km/h. Nizak profil leta dodatno skraćuje vreme reakcije radara i sistema PVO.
Ukrajina razvija sopstvene mlazne dronove-presretače, ali vremenski pritisak raste pred zimsku kampanju. Zelenski je ranije procenio da bi Ukrajini tokom zime bilo potrebno između 100 i 120 raketa-presretača mesečno samo za odbranu od ruskih raketnih napada.
Evropske zalihe nisu dovoljne za takav tempo potrošnje, dok se rakete Patriot istovremeno intenzivno koriste u odbrani od iranskih udara. Evropska komisija već je pozvala države koje raspolažu Patriot presretačima da deo zaliha hitno prebace Ukrajini.
Iran navodno traži ruske mlazne Geranje
Britanski Financial Times, pozivajući se na neimenovane zapadne bezbednosne zvaničnike i izvor blizak Kremlju, tvrdi da je Iran od Rusije zatražio napredne verzije porodice Geranj.
Teheran je, prema tim navodima, zainteresovan prvenstveno za Geranj-4 i Geranj-5 zbog mogućnosti njihove upotrebe protiv američkih i izraelskih snaga. Nije poznato da li je Moskva prihvatila zahtev niti da li su isporuke već počele.
Takav transfer predstavljao bi zanimljiv obrt u rusko-iranskoj saradnji. Iran je Rusiji isporučivao tehnologiju i osnovu za proizvodnju dronova porodice Šahed, dok sada Teheran navodno traži ruske izvedenice razvijene tokom višegodišnje masovne borbene upotrebe. Paradoksalno, u zapadno-ukrajinskim medijima još uvek je na snazi „direktiva“ da se ruski dron Geranj isključivo oslovljava iranskim Šahedom.
Posebno interesovanje izaziva kombinacija brzine, malog profila leta i mogućnosti masovne proizvodnje. Protiv sistema Patriot, Davidova praćka i drugih slojeva izraelske i američke PVO takvi dronovi uopšte ne bi morali pojedinačno da budu neprobojni. Njihova vrednost raste kada se u napad šalju u velikom broju zajedno sa drugim vrstama raketa i bespilotnih letelica.
