Sjedinjene Američke Države pripremaju brzo obnavljanje proizvodnje vazdušnog mamca MALD, letelice čiji zadatak nije da izbegne neprijateljsku protivvazdušnu odbranu, već da je namerno izazove i primi vatru namenjenu mnogo skupljim avionima. Sistem koji je razvila kompanija Raytheon imitira radarski potpis borbenih letelica visoke vrednosti, stvarajući pred protivničkim radarima sliku stvarnog napada lovaca ili bombardera.
Posade sistema protivvazdušne odbrane tada moraju da odluče da li gledaju pravi avion, mamac ili početak mnogo većeg vazdušnog udara. Svaka uključena radarska stanica otkriva svoj položaj, dok svaka lansirana raketa smanjuje zalihe presretača dostupnih za gađanje stvarnih ciljeva. MALD leti neposredno uz područja najveće opasnosti i pokušava da na sebe privuče radarsko praćenje, rakete i elektronske protivmere.
Pilotirani avioni, bespilotne letelice i druga udarna sredstva za to vreme mogu da prolaze kroz branjeni vazdušni prostor sa znatno manjim rizikom. Kompanija sa sedištem u Virdžiniji tvrdi da su glavni alati i proizvodna oprema već sačuvani, pa neće biti potrebno ponovno građenje čitave industrijske linije. Raytheon proizvodnju opisuje kao ponovno pokretanje postojećeg sistema, a ne kao razvoj novog oružja od početka.
Odluka pokazuje da Pentagon i američka industrija više ne računaju samo na stelt avione i skupe rakete, već traže veliki broj jeftinijih platformi koje mogu da preopterete savremenu protivvazdušnu odbranu. U ratu protiv države sa velikim brojem radara, raketnih baterija i slojeva odbrane, lažna meta koja izvuče dva ili tri presretača može da bude vrednija od još jednog skupog projektila.
MALD imitira borbeni avion i tera protivnika da otkrije karte
Osnovna misija sistema MALD jeste da neprijateljskim radarima izgleda kao vredan borbeni avion. Elektronski potpis mamca može da navede protivničke operatere da poveruju da prema njima leti lovac, bombarder ili druga platforma koju ne smeju da ignorišu.
Takav sistem posebno je koristan na početku vazdušne operacije, kada položaji protivvazdušne odbrane još nisu potpuno otkriveni. Mamci mogu da budu poslati ispred glavne grupe aviona kako bi izazvali uključivanje radara, aktiviranje komandnih veza i lansiranje presretača.
Svaka takva reakcija pruža podatke avionima za elektronsko izviđanje, platformama za ometanje i jedinicama koje koriste protivradarske rakete. Radar koji ostane isključen čuva sopstveni položaj, ali istovremeno propušta metu. Radar koji počne da emituje može da prati MALD, ali postaje izložen napadu.
Raytheon navodi da je mamac namenjen operacijama u neposrednoj blizini pretnje. MALD se ne zadržava daleko od branjenog prostora, već ulazi u područje pokriveno radarima i raketama kako bi neprijateljska odbrana morala da ga shvati ozbiljno.
Cilj nije da svaki mamac preživi. Njegova vrednost meri se time koliko je radarskih sistema aktivirao, koliko je presretača izvukao iz lansera i koliko je vremena kupio avionima koji dolaze iza njega.
Lovac ili bombarder koji nosi pilote, napredne senzore i skupo naoružanje može da košta desetine ili stotine miliona dolara. Gubitak znatno jeftinijeg mamca prihvatljiv je ukoliko on spreči pogodak na F-35, strateškom bombarderu, bespilotnoj letelici ili avionu za elektronsko ratovanje.
MALD je već korišćen i proveren u stvarnim borbenim uslovima. Raytheon zato ne pokušava da tržištu ponudi eksperimentalni koncept, već postojeću platformu koju namerava da prilagodi zahtevima novih sukoba i savremenijih sistema protivvazdušne odbrane.
Kompanija tvrdi da sistem može da bude integrisan na novu avionsku platformu za svega nekoliko dana. Takva brzina omogućava korisniku da ga uvede na različite tipove aviona bez dugih i skupih programa prilagođavanja. Posebno važna sposobnost jeste lansiranje sa transportnih aviona. Raytheon navodi da nijedan drugi vazdušni mamac nije demonstrirao takvu mogućnost.
Transportna letelica može da ponese znatno veći broj mamaca od klasičnog lovca. Umesto da F-16, F-35 ili bombarder troši sopstvene nosače na platforme za obmanu, teretni avion mogao bi iz bezbednije zone da izbaci čitav talas MALD-a.
Komandanti bi time dobili mogućnost da formiraju veštačku udarnu grupu bez slanja velikog broja borbenih aviona prema neprijateljskoj odbrani. Desetine mamaca mogle bi da simuliraju napad iz više pravaca, izazovu reakciju različitih radarskih položaja i prikriju pravac iz kojeg dolazi stvarni udar.
Protivnik ne može jednostavno da zanemari takve ciljeve. Mamac koji izgleda kao borbeni avion može da skriva pravi avion u svojoj blizini, da nosi opremu za elektronsko ometanje ili da bude samo prvi deo većeg napada.
Prespora reakcija može da omogući stvarnim avionima da priđu cilju. Prebrza reakcija može da dovede do rasipanja skupih presretača na letelice koje su upravo napravljene da budu oborene.
Od običnog mamca do ometača i udarne letelice
Jedna od najvećih prednosti MALD-a nalazi se u modularnoj konstrukciji. Inženjeri mogu da promene prednji deo letelice i prilagode je različitim zadacima bez potpunog projektovanja novog sistema.
Umesto osnovnog paketa za imitiranje radarskog potpisa, u nosni deo može da bude ugrađen sistem za elektronsko ometanje. Mamac tada više ne služi samo kao lažni cilj, već aktivno ometa protivničke radare i komunikacione veze.
Druga mogućnost je ugradnja kinetičke bojeve glave. MALD bi u takvoj konfiguraciji iz sredstva za obmanu prerastao u udarnu letelicu koja može da napadne određenu metu nakon što prođe kroz odbranu ili je navede da otkrije svoj položaj.
Modularni prostor može da primi i buduće pakete čija namena još nije određena. To ostavlja mogućnost ugradnje novih senzora, komunikacionih sistema, opreme za elektronsko izviđanje ili drugih korisnih tereta.
Raytheon ističe da verzija MALD-a koja je trenutno u upotrebi već ispunjava sve zahteve koje je NATO nedavno postavio za vazdušni mamac. Kompanija time sistem ne nudi samo američkim snagama, već i saveznicima koji traže brzo dostupno rešenje bez višegodišnjeg razvoja nove platforme.
Glavni komercijalni argument nije samo borbena sposobnost, već mogućnost proizvodnje u velikom broju. Raytheon takav pristup naziva „pristupačnom masom“, odnosno raspoređivanjem velikog broja sredstava koja su dovoljno jeftina za masovnu upotrebu, ali dovoljno opasna da protivnik ne sme da ih ignoriše.
„Pristupačna masa znači raspoređivanje oružja u velikim količinama koje neprijatelj i dalje mora da shvati ozbiljno“, rekao je Dž. D. Vord, direktor za zahteve i sposobnosti taktičkog udara u Rejtionu.
Prema njegovim rečima, MALD pruža upravo takvu kombinaciju: proveren je, modularan, jeftiniji od aviona koje štiti i sposoban da na sebe preuzme neprijateljsku vatru.
Takva računica postaje sve važnija zbog rasta cene savremene protivvazdušne odbrane. Odbrambena strana često mora da koristi veoma skupu raketu kako bi oborila cilj čiju stvarnu vrednost i namenu ne može odmah da utvrdi.
Veliki talas mamaca može da preoptereti radare, operatere i komandne sisteme čak i kada nijedna letelica ne probije odbranu. Svaki cilj mora da bude otkriven, klasifikovan, praćen i povezan sa mogućim pravcem napada.
Situacija postaje složenija kada se MALD pomeša sa krstarećim raketama, bespilotnim letelicama, lovcima i sredstvima za elektronsko ratovanje. Protivnička odbrana tada ne reaguje na jednu vrstu pretnje, već na veliki broj ciljeva koji imaju različite brzine, visine, putanje i elektronske potpise.
Mamac može da navede sistem Patriot, S-300, S-400 ili drugi raketni kompleks da uključi radar i potroši presretač. Istovremeno, avion koji nosi protivradarsku raketu dobija precizniji položaj emitera i priliku da napadne otkrivenu bateriju.
Obmana time postaje ravnopravna sa vatrenom moći. Napadač ne mora da uništi svaki protivnički sistem ukoliko može da ga zaslepi, preoptereti, primora na pogrešno lansiranje ili navede da prati lažnu formaciju.
Ponovno pokretanje proizvodnje MALD-a pokazuje i ograničenja razvoja potpuno novih sistema. Novi vazdušni mamac zahtevao bi godine projektovanja, testiranja, sertifikacije i uspostavljanja proizvodnih kapaciteta.
Raytheon raspolaže postojećim dizajnom, alatima i iskustvom iz ranije proizvodnje. „Ne obnavljamo liniju, ponovo je napajamo“, poručio je Džastin Dženija, potpredsednik kompanije zadužen za inicijative u oblasti udarnih sistema.
Dženija je ocenio da prilagođavanje proverenih sistema novim misijama predstavlja brže, pametnije i znatno jeftinije rešenje za kupce. Kompanija računa da modernizovane proizvodne metode i modularne nadogradnje mogu da vrate MALD u većim količinama bez troškova karakterističnih za potpuno novi program.
Američki mamci ove vrste već su dobili i neočekivanu ulogu u ratu u Ukrajini. Ostaci sistema ADM-160B MALD prvi put su pronađeni posle ukrajinskih udara u maju 2023. godine, u vreme početka upotrebe britanskih raketa Storm Shadow. Njihov zadatak bio je da lete ispred pravih projektila, aktiviraju ruske radare, odvuku pažnju posada protivvazdušne odbrane i povećaju mogućnost da krstareće rakete stignu do ciljeva.
Fotografije objavljene u maju 2024. godine potvrdile su da su ADM-160 prilagođeni za nošenje na ukrajinskim lovcima MiG-29. Na snimljenom avionu po jedan mamac bio je postavljen na svakom unutrašnjem potkrilnom nosaču, čime je potvrđeno da je sovjetska platforma integrisana sa američkim sistemom koji prvobitno nije bio projektovan za nju.
Ukrajinski primer je jedan od razloga zbog čega Raytheon sada želi da obnovi proizvodnju. Mamac ne mora sam da uništi radar ili raketnu bateriju. Dovoljno je da natera odbranu da se uključi, otkrije položaj, potroši presretače ili previdi stvarnu raketu koja dolazi iza njega. Upravo takvu masu lažnih ciljeva SAD i NATO sada žele da dobiju bez čekanja na razvoj potpuno novog sistema.
