Novi snimci ruskog lovca pete generacije Su-57 pokazali su letelicu u konfiguraciji koja odstupa od njegove uobičajene upotrebe. Avion je primećen sa dve rakete vazduh-vazduh kratkog dometa R-73/74, vođene infracrveno, postavljene ispod krila, kao i sa novim podom ispod leve gondole motora, koji do sada nije viđen u toj formi.
Za običan lovac takva konfiguracija ne bi bila posebno iznenađenje. Za Su-57 jeste. Avion je projektovan da rakete nosi u unutrašnjim spremnicima kako bi sačuvao smanjenu radarsku uočljivost. Spoljašnje kačenje oružja direktno narušava tu logiku, povećava radarski odraz i čini letelicu lakšom za otkrivanje, praćenje i gađanje sa distance.
Zato se odmah otvorilo pitanje: da li je reč o testiranju nove konfiguracije, proceni oružja, privremenom rešenju za posebnu misiju ili pokušaju da se Su-57 upotrebi kao platforma sa većom vatrenom moći, uz kombinaciju unutrašnje i spolja nošene municije.
Stelt avion koji se pojavljuje sa spoljnim raketama
Su-57 je jedini lovac pete generacije koji se proizvodi van Sjedinjenih Država i Kine. U ruskom arsenalu ima posebnu ulogu, ne samo kao prestižni program već i kao avion koji je, prema ruskim i stranim izveštajima, više puta korišćen u ratu protiv Ukrajine.
U poređenju sa američkim F-22 i F-35, ili kineskim J-20, ruski Su-57 je imao mnogo neposredniji kontakt sa realnim ratnim okruženjem. Njegova upotreba obuhvatala je precizne udare, borbu vazduh-vazduh, suzbijanje protivvazdušne odbrane i delovanje u okruženju u kojem ukrajinska PVO koristi složenu kombinaciju sovjetskih i zapadnih sistema.
Kada Su-57 leti u konfiguraciji koja čuva stelt karakteristike, rakete ostaju unutar trupa. To omogućava avionu manji radarski potpis i veću šansu da deluje u blizini ili unutar jako branjenog prostora. Prema dostupnim informacijama, Su-57 su jedini lovci pete generacije za koje se zna da su delovali u jako branjenom ukrajinskom vazdušnom prostoru, što govori o ruskom poverenju u njegovu preživljivost.
Spoljašnje nošenje raketa zato šalje drugu poruku. Takav Su-57 verovatno ne ide u duboki prodor kroz najopasniju zonu ukrajinske PVO. Mnogo je verovatnije da se koristi dalje od neprijateljske teritorije, za patroliranje, zaštitu prostora, lansiranje oružja sa distance ili lov na ciljeve koji ne zahtevaju punu stelt konfiguraciju.
Zašto baš R-73/74
Posebno je zanimljivo što avion ne nosi radarski vođene rakete srednjeg dometa, poput R-77-1, već kratkodometne infracrveno vođene R-73/74. To nije konfiguracija koja na prvi pogled odgovara velikom vazdušnom duelu na velikim daljinama.
R-73 je poznata ruska raketa kratkog dometa, namenjena bliskoj vazdušnoj borbi, sa infracrvenim navođenjem i velikom manevarskom sposobnošću. Novije varijante porodice R-74 donose unapređenja, ali osnovna logika ostaje ista: gađanje ciljeva u završnoj fazi vizuelnog ili bliskog zahvata.
U kombinaciji sa Su-57, takvo oružje može imati nekoliko objašnjenja. Prvo, moguće je da se testira integracija ili ponašanje raketa na spoljnim nosačima. Drugo, moguće je da se želi povećati broj raketa koje avion nosi, dok unutrašnji spremnici ostaju popunjeni drugim naoružanjem. Treće, konfiguracija može biti prilagođena za lov na dronove, krstareće rakete ili druge ciljeve manjeg značaja, gde upotreba skupljih radarski vođenih raketa nije idealna.
U tom slučaju Su-57 ne bi bio samo lovac za duel sa ukrajinskim avionima, već skupocena platforma za protivvazdušnu odbranu duboke pozadine. To ima smisla u kontekstu sve češćih ukrajinskih udara dronovima i krstarećim raketama po ruskim aerodromima, rafinerijama, fabrikama raketa i infrastrukturnim objektima stotinama kilometara od fronta.
Ukrajinski udari promenili rusku računicu
Širi kontekst ove konfiguracije mnogo je važniji od same fotografije. Ukrajina je poslednjih meseci značajno proširila kampanju udara dugog dometa. Kamikaza dronovi, krstareće rakete i sve složenija sredstva domaće proizvodnje počeli su da pogađaju ciljeve duboko unutar Rusije.
Na meti su bili vojni aerodromi, naftne rafinerije, fabrike raketa, skladišta goriva i komunikaciona infrastruktura. Time je rat izašao iz klasične zone fronta i ušao u rusku stratešku pozadinu.
Jedan od najosetljivijih primera dogodio se u junu 2024. godine, kada su ukrajinski dronovi navodno oštetili ili uništili Su-57 u vazduhoplovnoj bazi Ahtubinsk. Iako je ostalo nejasno da li su u pitanju aktivni lovci ili prototipovi, taj incident je bio bolan za Moskvu jer je pokazao da ni najvredniji ruski avioni nisu potpuno bezbedni u bazama daleko od linije fronta.
Posle toga Rusija je ubrzala izgradnju ojačanih hangara i skloništa za avione, pojačala lokalnu PVO oko važnih aerodroma i strateških objekata i počela da traži dodatne načine za presretanje ukrajinskih dronova i raketa pre nego što dođu do cilja.
U tom kontekstu, Su-57 sa spoljnim R-73/74 može biti deo nove uloge: ne toliko prodor duboko u Ukrajinu, koliko borbena patrola i presretanje ciljeva u ruskoj pozadini ili duž pravaca mogućeg prodora krstarećih raketa.
Novi pod ispod leve gondole motora
Još neobičniji detalj od samih raketa jeste pod ispod leve gondole motora. Prema izgledu, mogao bi biti povezan sa porodicom navigaciono-ciljačkih sistema 101KS-N, ali ima vidljive spoljne razlike. To otvara mogućnost da je reč o unapređenoj verziji ili specijalizovanoj varijanti namenjenoj prepoznavanju ciljeva u vazduhu.
Ciljački podovi su prvobitno razvijani pre svega za misije vazduh-zemlja: otkrivanje, praćenje i označavanje kopnenih ciljeva. Međutim, rat protiv dronova i krstarećih raketa menja njihovu ulogu. Optički i infracrveni sistemi mogu pomoći u vizuelnoj identifikaciji ciljeva na velikim daljinama, naročito kada radar nije dovoljan ili kada se cilj mora precizno klasifikovati pre dejstva.
Dronovi, krstareće rakete i mali vazdušni ciljevi često imaju slab radarski odraz. U takvom slučaju kombinacija radara, infracrvenih senzora, elektrooptičkog podа i infracrveno vođenih raketa može imati praktičnu vrednost.
Upravo zato kombinacija R-73/74 i novog podа deluje kao mogući paket za lov na vazdušne ciljeve malog ili srednjeg značaja, a ne kao standardna konfiguracija za klasičnu borbu lovac protiv lovca.
Zašto je konfiguracija ipak čudna za petu generaciju
Kod lovaca pete generacije spoljašnji podovi su uvek problem. Čak i kada su korisni, oni narušavaju prikrivenost. Su-57 već ima naprednu avioniku, radarske i infracrvene senzore, pa pojava spoljnog podа deluje kao priznanje da za određene zadatke ugrađeni sistemi nisu dovoljni ili da Rusija testira specijalizovan paket za novu vrstu ciljeva.
To ne mora biti slabost u svakom scenariju. Stelt nije magija, već kompromis. Kada avion ne mora da se približava neprijateljskoj PVO, smanjena uočljivost više nije apsolutni prioritet. Tada se mogu dodati spoljne rakete, podovi i druga oprema kako bi se povećala nosivost ili prilagodila misiji.
Za Su-57 to znači da Rusija možda razvija dve logike upotrebe. Prva je stelt konfiguracija za prodor, dubinske udare i rad u opasnom vazdušnom prostoru. Druga je „otvorena“ konfiguracija za zadatke iznad sopstvene teritorije ili na bezbednijoj distanci, gde avion može nositi više oružja i dodatne senzore.
Su-57 sve prisutniji u ukrajinskom ratu
Obim operacija Su-57 u ukrajinskom ratu ostaje postepeno raste. U izveštajima se pominju misije suzbijanja protivvazdušne odbrane, borba vazduh-vazduh, delovanje u jako branjenom prostoru i precizni udari raketama nošenim i iznutra i spolja.
Ukrajinski izvori su još u maju 2024, a zatim ponovo u septembru iste godine, tvrdili da su jedinice Su-57 pojačale napade na kopnene ciljeve. Izveštaji iz avgusta 2025. ukazivali su da su se operacije proširile i na cele formacije aviona, što bi značilo da Su-57 više nije samo eksperimentalno ili propagandno prisutan u ratu, već da se uvodi u širi operativni ciklus.
To je za Rusiju važno jer je Su-57 skup i složen sistem. Njegova cena po letelici znatno je veća od Su-35S i Su-30SM. Prema dostupnim procenama, trošak Su-57 je više nego dvostruko veći od Su-35S i skoro trostruko veći od Su-30SM, iako je slične veličine i koristi zajednički tip motora sa Su-35S.
Drugim rečima, svako korišćenje Su-57 mora imati opravdanje. To nije avion koji se troši za rutinske zadatke bez razloga. Kada se pojavi u novoj konfiguraciji, to uglavnom znači da se traži specifična operativna vrednost: dodatni domet senzora, veća vatrena moć, nova uloga u PVO ili testiranje sposobnosti za buduće misije.
Lovac pete generacije u ulozi lovca na dronove?
Najrealističnije objašnjenje neobične konfiguracije jeste da Rusija traži način da Su-57 koristi u zadacima protivvazdušne odbrane, naročito protiv ukrajinskih dronova i krstarećih raketa. To na prvi pogled deluje kao preskupa upotreba lovca pete generacije, ali ruska računica se promenila.
Ukrajinski dron koji pogodi rafineriju, aerodrom ili fabriku raketa može napraviti štetu daleko veću od cene rakete kojom je oboren. Ako je cilj da se zaštite strateški objekti, onda ni upotreba skupih platformi više ne izgleda nelogično.
R-73/74 može biti dovoljno efikasno oružje protiv sporijih ili toplinski vidljivih ciljeva, dok bi novi pod mogao pomoći u identifikaciji i praćenju. Su-57 bi u tom slučaju služio kao leteća patrolna platforma sa naprednim senzorima, sposobna da reaguje brže od zemaljske PVO u određenim sektorima.
Takva uloga ne bi bila glamurozna kao duboki prodor stelt lovca u neprijateljski vazdušni prostor, ali bi bila praktična. Rat u Ukrajini već je pokazao da platforme često završavaju u ulogama koje njihovi tvorci nisu reklamirali. Skupi sistemi se koriste protiv jeftinih pretnji, lovci presreću dronove, PVO troši presretače na mamce, a avioni pete generacije moraju da rešavaju probleme koje je masovna upotreba bespilotnih letelica nametnula celom ratištu.
Nova konfiguracija Su-57 zato ne mora značiti da Rusija sprema spektakularnu misiju duboko iznad Ukrajine. Može značiti nešto praktičnije i, za Moskvu, verovatno važnije: pokušaj da najnapredniji ruski lovac dobije ulogu u zatvaranju rupa kroz koje ukrajinski dronovi i rakete sve češće prolaze ka ruskoj strateškoj pozadini.
