Napad ukrajinskog drona na aerodrom Šagol u Čeljabinskoj oblasti Rusije izazvao je talas tvrdnji da su pogođeni lovci pete generacije Su-57 i jurišni bombarder Su-34. Pojedini ukrajinski i zapadni izvori otišli su korak dalje, navodeći da su uništeni serijski Su-57.
Međutim, ubrzo su pojedini ruski i zapadni analitičari počeli da dovode u pitanje tu verziju. Prema njihovim procenama, daleko je verovatnije da su pogođeni letni prototipovi, a ne operativni primerci iz borbenih jedinica.
Razlika nije simbolična. Serijski Su-57 su ograničen resurs, dok je broj prototipova veći, a njihova vrednost u ovom trenutku znatno manja, budući da je serijska proizvodnja već započela.
Gde se nalaze operativni Su-57
Jedan od ključnih argumenata protiv tvrdnje da su pogođeni operativni Su-57 jeste raspored flote. Operativni primerci koncentrisani su pre svega u zapadnoj Rusiji i na Dalekom istoku, a poznata flota je u velikoj meri pokrivena satelitskim nadzorom.
Šagol u Čeljabinsku nalazi se na južnom Uralu, više od 1.700 kilometara iza linija fronta. To ovu operaciju čini izuzetno značajnom po dometu, ali ne nužno i po vrsti pogođenih ciljeva.
Ako su pogođeni prototipovi, šteta je realna, ali strateški ograničena. Ako bi zaista bili uništeni serijski Su-57, to bi imalo znatno veći efekat, s obzirom na mali broj operativnih primeraka.
Koliko Su-57 zapravo ima Rusija?
Prema najnovijem izdanju referentne publikacije „Vojne ravnoteže“ koju objavljuje Međunarodni institut za strateške studije (IISS), ruske Vazdušno-kosmičke snage (VKS) raspolažu sa „više od 21-og“ operativnog Su-57.
Isti izvor procenjuje da VKS koriste približno 130 bombardera Su-34 četvrte generacije. Ukupna flota ruskih vazdušnih snaga i mornarice broji oko 1.200 borbenih aviona, uključujući bombardere dugog dometa Tu-22M3, Tu-95MS, Tu-160 i Tu-160M.
Među ostalim tipovima nalaze se približno 100 MiG-29, skoro 150 MiG-31 različitih modifikacija, uključujući do 25 nosača hipersonične rakete Kindžal, zatim do 130 Su-35S i oko 200 jurišnih aviona Su-25.
Treba naglasiti da Rusija zvanično ne objavljuje podatke o veličini flote, pa su procene stranih analitičkih centara zasnovane na satelitskim snimcima, planovima isporuke i podacima iz fabrika.
Magazin Military Watch je ranije iznosio drugačije brojke, procenjujući oko 40 Su-57 i približno 200 Su-34. Razlike u procenama ukazuju na to da je stvarni broj teško precizno utvrditi, naročito u uslovima sankcija i ograničenog uvida u proizvodnju.
Su-57 u kontekstu rata
Iako je broj operativnih Su-57 i dalje mali, ovaj tip je već korišćen u realnim borbenim uslovima. U ukrajinskom ratu angažovan je u misijama suzbijanja protivvazdušne odbrane, borbama vazduh-vazduh i preciznim udarima u jako branjenom vazdušnom prostoru.
Za razliku od drugih lovaca pete generacije, Su-57 je prošao više borbenih testiranja visokog intenziteta nego većina svojih savremenika.
U avgustu 2025. godine, zamenik vrhovnog komandanta ruskih Vazduhoplovnih snaga, general-potpukovnik Aleksandar Maksimcev, potvrdio je da su u toku pripreme za ubrzane isporuke novih primeraka Su-57, nakon otvaranja novih proizvodnih pogona.
Širenje flote Su-57 predstavlja potencijalnu promenu u načinu na koji ruske snage vode rat. Ograničenja starijih tipova poput Su-30SM i Su-35 bila su faktor koji je Zapad uzimao u obzir. Veća flota Su-57 mogla bi promeniti tu računicu.
Značaj napada uprkos dilemi
Bez obzira na to da li su pogođeni prototipovi ili operativni primerci, napad ima drugu, možda važniju dimenziju.
Domet od preko 1.700 kilometara predstavlja novi prag za ukrajinske sposobnosti dugog dometa. Čeljabinsk nije periferna lokacija, već region sa značajnim industrijskim kapacitetima, uključujući i objekte od značaja za ruski odbrambeni sektor.
Poruka je jasna: ciljevi duboko u unutrašnjosti Rusije više nisu nedodirljivi.
Tvrdnje o uništenju Su-57 pete generacije nose snažan propagandni efekat. Ali razlika između prototipa i operativnog aviona nije mala.
Ako su pogođeni prototipovi, šteta je pre svega tehničke i takođe veoma važne simboličke prirode. Ako su pogođeni operativni primerci, to bi predstavljalo ozbiljan udarac floti koja je ionako brojčano ograničena.
Za sada, dostupni pokazatelji više naginju ka prvoj verziji. Međutim, sama činjenica da je napad izveden na takvoj udaljenosti pokazuje da se rat sve više pomera izvan klasične linije fronta i ulazi u dubinu strateškog prostora.
U toj dinamici, broj Su-57 u službi jeste važan podatak, ali još važnije pitanje postaje: koliko duboko iza linije fronta više zaista postoji bezbedna zona.
