Ukrajina planira da do kraja godine proizvede i isporuči do 10 miliona bespilotnih letelica različite namene, najavio je predsednik Volodimir Zelenski. On je ovaj cilj izneo tokom onlajn obraćanja učesnicima međunarodnog ekonomskog foruma Reuters NEXT Europe, predstavljajući ga kao deo velikog povećanja proizvodnje visokotehnološkog oružja.
Najava dolazi u trenutku kada Kijev otvoreno priznaje da ruske oružane snage i dalje imaju značajnu prednost u ljudstvu, municiji, artiljeriji, logistici i materijalno-tehničkim resursima. Upravo zato se ukrajinski vojni i industrijski plan sve više oslanja na dronove kao sredstvo za nadoknađivanje razlike na frontu i za udare po ciljevima duboko iza linije borbenih dejstava.
Plan od 10 miliona dronova ne odnosi se na jedan tip letelice. U pitanju je široka kategorija bespilotnih sistema: FPV dronovi za neposredne napade na vozila, rovove i položaje, letelice srednjeg dometa za taktičke udare, kao i jurišni dronovi dugog dometa namenjeni napadima na infrastrukturu, skladišta, aerodrome i industrijske objekte.
Tend tender za prvih 150.000 dronova srednjeg dometa
Ukrajinsko Ministarstvo odbrane najavilo je pokretanje novog velikog programa centralizovanog snabdevanja vojske bespilotnim letelicama. Prema zvaničnom saopštenju ministra odbrane, prvi specijalizovani tenderi obuhvatiće ugovaranje i kupovinu približno 150.000 dronova srednjeg dometa za ukrajinske oružane snage.
Ova nabavka predstavljena je kao početna faza šire strategije robotizacije vojske. Posle dronova srednjeg dometa, Ministarstvo odbrane planira slične tendere za jurišne letelice dugog dometa, FPV dronove i druge postojeće tipove i varijante bespilotnih sistema.
Kijev na taj način pokušava da uvede red u oblast koja je tokom rata rasla velikom brzinom, često kroz kombinaciju državnih narudžbina, privatnih radionica, volonterskih mreža, donacija i direktnih zahteva jedinica sa fronta. Centralizacija nabavke treba da omogući veće serije, stabilnije isporuke i bolju raspodelu između brigada.
Dronovi srednjeg dometa zauzimaju posebno mesto, jer popunjavaju prostor između jeftinih FPV letelica i skupljih sistema za duboke udare. Oni mogu da se koriste za napade na artiljerijske položaje, komandne tačke, sisteme PVO, skladišta municije, logističke kolone i ciljeve koji su izvan dometa običnih malih dronova, ali ne zahtevaju upotrebu najskupljih raketnih sistema.
Gomilanje letelica za nove napade na Rusiju
Specijalizovani ukrajinski informativni resursi i grupe za praćenje istovremeno izveštavaju da je počelo veliko skladištenje jurišnih dronova. Prema Telegram kanalu „Exilenova“, komanda ukrajinskih snaga formira značajne logističke rezerve sredstava za vazdušne napade.
Navodi se da bi akumulirani resursi trebalo da budu iskorišćeni za organizovanje narednih serija koordinisanih i masovnih udara na različite ciljeve unutar Ruske Federacije. Takve operacije se poslednjih meseci sve češće izvode u talasima, uz upotrebu velikog broja dronova koji pokušavaju da iscrpe rusku protivvazdušnu odbranu, otkriju rupe u zaštiti i pogode ciljeve u više regiona.
Analitičari povezuju gomilanje dronova sa najavama Ministarstva odbrane o velikim državnim tenderima. Fokus ukrajinske industrije i nabavke pre svega je na FPV dronovima, letelicama srednjeg dometa i sistemima dugog dometa. FPV dronovi ostaju svakodnevno sredstvo frontovske borbe, dok veći sistemi dobijaju ulogu oružja za pritisak na rusku pozadinu.
Ukrajinska strategija time se sve više oslanja na masovnost. Umesto pojedinačnih skupih udara, cilj je proizvodnja ogromnog broja letelica različite cene i namene, koje mogu da se troše u velikim količinama. Dron više nije dodatak artiljeriji i avijaciji, već osnovni potrošni element rata.
Najava Zelenskog o 10 miliona dronova do kraja godine, tender za prvih 150.000 letelica srednjeg dometa i izveštaji o gomilanju jurišnih sistema pokazuju da Kijev priprema daleko širu upotrebu bespilotnih platformi. Ukrajinsko rukovodstvo istovremeno računa da se domaća proizvodnja, javne nabavke i frontovska potrošnja moraju povezati u jedinstven sistem, jer se rat sve više pretvara u takmičenje industrija koje mogu brže da proizvode, isporučuju i obnavljaju gubitke.
