Evropski raketni koncern MBDA i ukrajinski državni konstruktorski biro Luč potpisali su strateški memorandum o razumevanju koji otvara put za zajednički razvoj nove verzije ukrajinske krstareće rakete Neptun. Projekat je privremeno označen kao Neptun-2, a njegov glavni cilj je povećanje dometa, borbenih mogućnosti i tehnološkog nivoa sistema koji je u ratu već dobio posebno mesto u ukrajinskom arsenalu.
MBDA, najveći evropski proizvođač raketnih sistema, u ovaj program ulazi kao partner sa iskustvom u razvoju složenih vođenih oružja, dok Luč ostaje ključna ukrajinska projektantska baza za rakete domaće proizvodnje. Potpisivanje memoranduma uklapa se u šire širenje vojno-tehničke saradnje između zapadnih odbrambenih kompanija i Kijeva.
Prema navodima iz saopštenja i ukrajinskih medija, partnerstvo treba da omogući uvođenje naprednih evropskih tehnologija u ukrajinski odbrambeno-industrijski kompleks. Naglasak je na stvaranju oružja nove generacije koje bi moglo da pogodi ciljeve duboko u Rusiji, uz veću otpornost, preciznost i mogućnost serijske proizvodnje.
Neptun iz protivbrodske u udarnu raketu većeg dometa
Originalni Neptun razvijen je kao ukrajinska protivbrodska raketa, ali se tokom rata njegova uloga proširila. Sistem je postao simbol ukrajinskih pokušaja da iz sopstvene industrijske baze izvuče oružje sposobno za udare na velikim daljinama. Nova modifikacija, Neptun-2, trebalo bi da ide dalje od početne protivbrodske namene i da dobije sposobnosti dubokog udara po kopnenim ciljevima.
Zajednički inženjerski rad MBDA i Luča biće usmeren na modernizaciju postojeće konstrukcije i razvoj nove varijante. U saopštenjima se pominje primena „revolucionarnih inovacija“, ali bez detalja o tačnom dometu, tipu bojeve glave, navigacionom paketu ili pogonskom sistemu. Razmatraju se i druge varijante raketa, što ukazuje da memorandum ne mora ostati ograničen samo na jednu modifikaciju Neptuna.
Za Kijev je posebno važno to što angažovanje MBDA otvara pristup evropskim tehnologijama, projektantskom iskustvu i potencijalno proizvodnim kapacitetima. Ukrajinska industrija je tokom rata pokazala sposobnost brzog razvoja i adaptacije, ali su ključni problemi ostali serijska proizvodnja, precizne komponente, elektronika, navigacija i otpornost na ruske protivmere.
MBDA je memorandum opisala kao doprinos podršci Ukrajini. U zvaničnoj formulaciji evropskog koncerna navodi se da će kompanija iskoristiti svoje prekogranično iskustvo i znanje u složenim sistemima kako bi ojačala potencijal partnerskih zemalja.
Neptun-2 ne treba automatski tretirati kao potpuno novu raketu od nule, već kao sledeću razvojnu fazu ukrajinskog Neptuna. U praksi, on se verovatno naslanja na ono što se već nazivalo „Dugi Neptun“, odnosno produženu verziju rakete za udare po kopnenim ciljevima velikog dometa. Razlika je u tome što se sada, ulaskom MBDA u projekat, taj razvoj pokušava podići na viši tehnološki i industrijski nivo, sa evropskim rešenjima, mogućom serijskom proizvodnjom i širim paketom modernizacije.
G7 širi podršku PVO i oružju dugog dometa
Sporazum MBDA i Luča dolazi u trenutku kada se zapadna podrška Ukrajini sve više pomera ka sistemima dugog dometa i lokalnoj proizvodnji. Lideri zemalja Grupe sedam, tokom samita u Evijan le Benu u Francuskoj, dogovorili su povećanje vojno-tehničke pomoći Kijevu.
Prema saopštenju objavljenom na sajtu Jelisejske palate, prioritet će biti hitno povećanje isporuka modernih sistema protivvazdušne odbrane, raketa-presretača i visokopreciznog oružja dugog dometa. Partneri su izrazili spremnost da razmotre mehanizme za izdavanje zvaničnih licenci Ukrajini za serijsku proizvodnju pojedinih sistema direktno na njenoj teritoriji.
Takav pristup pokazuje da zapadne zemlje ne žele samo da šalju gotove sisteme iz svojih skladišta, već i da deo proizvodnje prebace u ukrajinski industrijski prostor. To se uklapa u logiku dugog rata, u kojem municija, rakete, dronovi i PVO presretači moraju da se obnavljaju brže nego što ih front troši.
Posebna stavka međunarodne pomoći biće finansiranje i jačanje energetske otpornosti Ukrajine pre dolaska zime. Energetska infrastruktura već godinama predstavlja jednu od glavnih meta ruskih udara, pa se PVO, rakete-presretači i sistemi dugog dometa sve češće posmatraju kao deo istog paketa zaštite države, industrije i vojne logistike.
Učesnici samita obavezali su se i na povećanje sankcionog pritiska na Moskvu, sa fokusom na ruski naftni i gasni sektor. Paralelno sa tim, saradnja MBDA i Luča daje Kijevu još jedan pravac: razvoj domaće rakete koja bi, uz evropsku tehnološku podršku, trebalo da preraste u Neptun-2 i proširi ukrajinske mogućnosti za udare na daljinama koje su do sada zavisile od ograničenih zapadnih isporuka.
Da li će nove okolnosti promeniti rusku računicu?
Enormna proizvodnja dronova, uključivanje evropskih raketnih kompanija i najave novih sistema dugog dometa guraju rat u fazu u kojoj se granica između isporuke oružja, zajedničkog razvoja i direktnog učešća sve više briše. U Moskvi se sukob od početka ne posmatra kao izolovani obračun sa Kijevom, već kao proksi rat Zapada protiv Rusije. Upravo zato nova ukrajinska strategija, zasnovana na milionima dronova i sve dubljim udarima po ruskoj teritoriji, može promeniti političku i vojnu računicu Kremlja.
Paradoks je u tome što je Zelenski 2019. godine dobio izbore predstavljajući se kao kandidat promene, mira i smirivanja unutrašnjih podela, prihvatljiv i za zapad i za istok zemlje. Današnja Ukrajina, međutim, sve više postaje industrijska i operativna platforma za dugotrajni rat iscrpljivanja protiv Rusije, uz direktnu tehnološku i proizvodnu podršku evropskih kompanija.
Takva faza Kremlju ostavlja sve manje prostora za dosadašnji model ograničenih udara. Pred ruskom javnošću biće sve teže braniti pristup u kojem se rat vodi selektivno, dok Kijev najavljuje masovnu proizvodnju dronova, razvoj raketa većeg dometa i svakodnevne napade duboko po ruskoj teritoriji. U takvoj logici, veći pritisak na komandnu infrastrukturu, obaveštajna čvorišta, centre za planiranje udara, vojnu industriju i logističke lance postaje mnogo verovatniji.
Izraelski model ratovanja, zasnovan na sistematskim udarima po komandnim strukturama, obaveštajnoj mreži i političko-vojnom vrhu protivnika, sve češće se pominje kao obrazac koji bi Moskva mogla da proučava. Njegova primena u ukrajinskom ratu, međutim, nosila bi daleko veći rizik, jer bi se odvijala u sukobu u kojem iza Kijeva stoje zapadne obaveštajne službe, evropska vojna industrija i NATO logistika.
Najopasnija faza zato ne mora početi jednom velikom odlukom, već nizom povezanih koraka: milionska proizvodnja dronova, evropska pomoć u razvoju raketa, ukrajinski udari po ruskoj dubini, zatim sve oštriji ruski odgovor po infrastrukturi koja održava ratni aparat. Posle toga bi usledila medijska i politička mobilizacija u Londonu i Briselu, uz novi pritisak da se prag sukoba dodatno podigne. Upravo tu se nalazi prostor u kojem regionalni rat može prerasti u mnogo širi obračun.
