Ukrajinski napad na Federalni istraživačko-proizvodni centar „Titan-Barikade“ u Volgogradu otvorio je u Rusiji neprijatno pitanje koje nema veze samo sa protivvazdušnom odbranom. Meta je bila jedan od važnih pogona ruske odbrambene industrije, fabrika povezana sa artiljerijskom i raketnom tehnologijom, ali posebnu pažnju izazvalo je ono što se dogodilo šest dana ranije.
Na ruskoj državnoj televiziji 21. juna emitovana je reportaža iz ovog preduzeća. Kamere su prikazale proizvodni ambijent, razvojne kapacitete i, prema kritikama ruskih komentatora, čak i jedinstvene mašine koje se koriste za vojne i civilne narudžbine. U noći 27. juna usledio je napad. Prema ukrajinskim tvrdnjama, korišćene su krstareće rakete dugog dometa FP-5 „Flamingo“.
Ruski bloger, novinar i analitičar Aleksej Živov ocenio je da je nečija želja za publicitetom imala visoku cenu. Prema navodima koji su kružili posle udara, dve osobe su poginule, dok je više od deset povređeno u različitom stepenu. Ukrajinska strana je ubrzo objavila snimke i satelitske fotografije oštećenja, što je dodatno pojačalo utisak da je meta bila unapred dobro proučena.
Kada TV pokaže previše
Živov je posebno naglasio apsurd situacije: ruski državni kanal je, prema njegovoj oceni, već više puta tokom rata detaljno govorio o značaju „Titan-Barikada“ za rusku ekonomiju i odbranu. Umesto da se takvi objekti drže izvan kamera, oni se koriste za televizijske priče o industrijskim uspesima, proizvodnim kapacitetima i doprinosu frontu.
Problem nije u tome što ukrajinska obaveštajna služba nije znala da fabrika postoji. „Titan-Barikade“ nisu skrivena garaža, već poznat industrijski kompleks. Problem je u dodatnim detaljima: unutrašnji kadrovi, mašine, raspored, atmosfera u pogonima, tempo rada, vrsta proizvodnje i signal koji javna reportaža šalje protivniku.
Živov je zato sarkastično primetio da bi posle takve „dojave“ državnog medija bilo neprijatno strogo kažnjavati obične građane koji snimaju neprijateljske napade i njihove posledice. Kada običan čovek objavi snimak dima ili eksplozije, govori se o ugrožavanju bezbednosti. Kada državna televizija snimi važno odbrambeno preduzeće iznutra, to se predstavlja kao patriotska reportaža.
Flamingo ulazi u dubinu Rusije
Napad na Volgograd pokazuje i drugu dimenziju rata. FP-5 „Flamingo“ se sve češće pominje kao ukrajinsko sredstvo za udare duboko po ruskoj teritoriji. U ovom slučaju, meta nije bila skladište goriva ili privremeni vojni objekat, već industrijski pogon sa direktnom vezom sa proizvodnjom oružja.
Prema dostupnim informacijama, rakete su pogodile zonu fabrike, a naknadni satelitski snimci pokazali su vidljiva oštećenja proizvodnih objekata. Ukrajinska strana je napad predstavila kao udar na rusku sposobnost proizvodnje artiljerijskih sistema i komponenti za raketne lansere. Ruska strana je, sa druge strane, problem počela da posmatra i kroz pitanje unutrašnje discipline, medijske nepažnje i javnog razmetanja industrijskim kapacitetima.
Najneprijatniji detalj za Moskvu jeste datum. Napad se dogodio 27. juna, na godišnjicu fabrike. Živov je taj podatak naveo s očiglednim besom, kao simboličnu posledicu pogrešnog odnosa prema informativnoj bezbednosti.
Ovaj slučaj zato nije samo priča o jednoj fabrici i tri rakete. To je primer kako savremeni rat briše granicu između fronta, televizijskog studija, industrijskog pogona i satelitske analitike. Sve što se pokaže javno može postati deo slagalice. Nekada je protivniku trebalo mnogo agenata da prikupi detalje o važnom pogonu. Danas deo posla može da mu obavi reportaža snimljena u najboljoj nameri, uz kameru, osmeh i želju da se pokaže kako industrija radi punom parom.
