Izraelska vojska objavila je 21. juna da je u južnom Libanu zauzela veliku podzemnu bazu Hezbolaha namenjenu sklapanju, skladištenju i lansiranju dronova prema Izraelu. Objekat, koji su izraelski oficiri tokom organizovane medijske ture opisali kao podzemnu „vazduhoplovnu bazu“, nalazio se ispod grada Majdal Zun, samo nekoliko kilometara od izraelske granice.
Prema izraelskim vojnim izvorima, baza je građena tokom poslednje decenije uz direktnu iransku pomoć, uključujući planiranje i finansiranje. Ulaz u kompleks bio je zaštićen masivnim čeličnim vratima otpornim na eksplozije, dok se sam objekat prostirao nekoliko stotina metara u unutrašnjost planine i dosezao dubinu od 29 metara ispod Majdal Zuna.
Bazu je ranije ovog meseca zauzela rezervna formacija izraelskih komandosa i padobranaca. Unutra je pronađeno oko 50 jednosmernih dronova sa fiksnim krilima i bojevim glavama od približno 30 kilograma eksploziva. Prema izraelskoj vojsci, Hezbolah je u kompleksu sastavljao dronove iranske proizvodnje od delova prokrijumčarenih u Liban.
Dronovi su, po izgledu i konstrukciji, podsećali na kopije iranskog Ababila-2, letelice koja obično ima domet od 200 do 300 kilometara. To je dovoljno da se sa juga Libana pokrije najveći deo izraelske teritorije. „Ovo su dronovi koji su pretili državi Izrael celom dužinom i širinom. Došli smo ovde da Hezbolah lišimo ovih mogućnosti“, rekao je novinarima komandant eskadrile u elitnoj izraelskoj inženjerijskoj jedinici Jahalom.
Prema njegovim rečima, na kraju tunela nalaze se četiri izlaza zaštićena udarnim vratima postavljenim na šine. Ta vrata mogu da se otvore i omoguće lansiranje bespilotnih letelica ka Izraelu. Izraelski oficiri tvrde da je objekat bio istovremeno baza i fabrika, strateški smešten blizu granice i obale, što je Hezbolahu davalo više pravaca za lansiranje dronova.
Podzemni rat ispod južnog Libana
Izraelska vojska navodi da je tokom rata sa Hezbolahom 2024. godine ratno vazduhoplovstvo bombardovalo ovu lokaciju kako bi je zapečatilo i izbacilo iz upotrebe. Hezbolah je, međutim, kasnije pokušao da obnovi objekat i ponovo ga osposobi za rad.
Objavljivanje snimaka i vođenje novinara kroz bazu ima i vojni i propagandni značaj. Izrael time pokazuje da je uspeo da uđe u jedan od složenijih Hezbolahovih podzemnih objekata južno od reke Litani, ali i pokušava da nadoknadi neuspeh na drugom pravcu. Prema izraelskim i regionalnim navodima, izraelske snage poslednjih nedelja nisu uspele da dopru do strateški važne visine Ali Taher, severno od Litanija, gde se navodno nalazi mnogo veća podzemna baza sa složenom mrežom tunela. U pokušajima da dođu do te zone, izraelske snage izgubile su najmanje pet vojnika.
Veći deo Hezbolahove infrastrukture južno od Litanija već je bio gađan tokom prethodne runde borbi ili je razoružan kroz aktivnosti libanske vojske posle prekida vatre. Uprkos tome, grupa se prilagodila, obnovila deo kapaciteta i nastavila da pruža žestok otpor širom južnog Libana.
Pronađena baza u Majdal Zunu zato nije samo skladište dronova. Ona pokazuje koliko je duboko Hezbolah pre rata ulagao u podzemnu infrastrukturu, sopstvenu proizvodnju i sposobnost da iz neposredne blizine izraelske granice lansira napade daleko u unutrašnjost Izraela.
Tramp ponovo gura Siriju prema Hezbolahu
Dok Izrael prikazuje Hezbolahove tunele i dronove, Donald Tramp ponovo je otvorio pitanje sirijske intervencije u Libanu. U intervjuu za Fox News emitovanom 21. juna, američki predsednik izrazio je razočaranje što Izrael nije uspeo da „ukloni Hezbolah“. „Razočaran sam što Izrael ne može da ukloni Hezbolah“, rekao je Tramp, kritikujući izraelski vojni pristup tvrdnjom da „ne mogu ništa da urade bez rušenja zgrada“.
Zatim je ponovo sugerisao da bi sirijski predsednik Ahmad al-Šaraa, poznatiji kao al-Džolani, mogao biti efikasniji u obračunu sa Hezbolahom. „Blizu sam da ovo dam Siriji“, poručio je Tramp, govoreći o problemu Hezbolaha u Libanu.
To nije prvi put da Tramp iznosi takvu ideju. Poslednjih nedelja više puta je nagovestio da bi Damask mogao da preuzme ulogu u pritisku na Hezbolah, iako je sam al-Šaraa svaki put javno odbacivao mogućnost sirijske vojne intervencije u Libanu.
Najnovije odbijanje stiglo je istog dana. U intervjuu za televiziju Al Mašhad, al-Šaraa je rekao da Sirija nema planove da vojno deluje protiv Hezbolaha, uprkos dubokoj sirijskoj rani zbog uloge te grupe u podršci bivšem predsedniku Bašaru al-Asadu. „Postoji velika sirijska rana koja je i danas živa, a Hezbolah je deo nje“, rekao je al-Šaraa.
Ipak, dodao je da bi Damask bio spreman da razgovara sa Hezbolahom ukoliko bi to koristilo Siriji i Libanu. „Sešćemo za isti sto sa Hezbolahom ako to služi interesima Sirije i Libana“, poručio je.
Al-Šaraa je naglasio da rešenje u Libanu ne može doći kroz rat ili bombardovanje i upozorio da bi novi sukob imao ozbiljne posledice po Siriju. Prema njegovim rečima, libanska situacija više ne može da izdrži dodatnu polarizaciju, dok još postoji prostor za zaustavljanje rata i politički dogovor.
On je naveo i da je francuskom predsedniku Emanuelu Makronu predstavio drugačiji pristup za okončanje rata u Libanu. Prema njegovom objašnjenju, Trampovo nezadovoljstvo trenutnim stanjem u Libanu postoji, ali su njegove izjave pogrešno shvaćene.
Sirijska granica kao nova linija pritiska
Uprkos Šarainom odbijanju intervencije, poslednji izveštaji govore o gomilanju sirijskih snaga duž granice sa Libanom. To otvara pitanje da li Damask zaista pokušava da ostane izvan sukoba ili se pod američkim pritiskom priprema za ulogu koju javno još ne želi da prizna.
Za al-Šarau je situacija krajnje rizična. Sa jedne strane, njegovu vlast su poslednjih meseci legitimisali upravo zapadni i regionalni centri moći koji sada očekuju da Sirija bude korisna u obuzdavanju Hezbolaha. Sa druge strane, vojni potez protiv grupe koju podržava Iran mogao bi da zapali širi rat.
Teheran za sada ćuti, ali je teško zamisliti da bi Iran mirno posmatrao sirijsku vojnu intervenciju protiv Hezbolaha. Takav potez mogao bi da dovede do iranskih udara na Damask, aktiviranja savezničkih grupa iz Iraka i novog sektaškog požara koji bi se brzo proširio izvan Libana.
SAD, a možda i Izrael, mogle bi u takvom scenariju da vide način da se pritisak na Hezbolah i Iran nastavi posredno, preko Sirije. Posle nedavnog vojnog neuspeha protiv Teherana, otvaranje libansko-sirijskog fronta moglo bi nekome u Vašingtonu i Tel Avivu delovati kao prilika da se izgubljena inicijativa vrati preko tuđih leđa.
Zato podzemna baza dronova u Majdal Zunu nije izolovana priča o jednom tunelu i 50 letelica. Ona je deo šire slike u kojoj Izrael pokušava da preseče Hezbolahove udarne kapacitete, Tramp traži novog izvođača radova protiv grupe, a Sirija pod bivšim vođom HTS-a pokušava da izbegne rat koji bi mogao da je vrati u regionalni pakao iz kojeg se tek izvlači.
