Sirija gomila džihadiste na granici sa Libanom: Tramp bi da al-Džolani „reši“ Hezbolah

Sirija ponovo klizi ka novom regionalnom požaru. Vlasti u Damasku, koje danas predvodi Ahmed al-Šaraa, poznatiji kao al-Džolani, počele su da gomilaju jedinice duž granice sa Libanom, u trenutku kada iz Vašingtona stižu poruke da bi nova sirijska vlast mogla da se „pobrine“ za Hezbolah.

Prema Sirijskoj opservatoriji za ljudska prava, Ministarstvo odbrane Sirije naredilo je novim regrutima da se odmah uključe u kurseve obuke, dok su iskusnije jedinice, uključujući formacije u kojima se nalaze strani džihadisti, poslate prema libanskoj granici.

Raspoređivanje se, prema istom izvoru, fokusira na zapadni Homs, posebno na Kusajr i područja južno od tog grada, uz granicu sa libanskim gubernijama Balbek-Hermel i Beka. Reč je o prostoru koji ima ogromnu stratešku težinu, jer povezuje sirijsku teritoriju sa libanskim zaleđem Hezbolaha i ranije je bio jedno od ključnih uporišta borbi tokom sirijskog rata.

SOHR je još 10. juna izvestio da su jedinice na tom pravcu raspoređene potpuno opremljene i stavljene u „neviđeno stanje pripravnosti“. Zvanični Damask nije objavio kakav je cilj ovih pokreta, niti je precizirano da li se radi o pripremi za direktnu vojnu operaciju, demonstraciji sile ili pritisku na Hezbolah.

Tramp gura al-Džolanija na Hezbolah

Pozadina postaje jasnija posle izjave Donalda Trampa od 16. juna, kada je američki predsednik poručio da je Izraelu predložio da dozvoli Siriji da se obračuna sa Hezbolahom u Libanu.

„Predložio sam Izraelu da dozvoli Siriji da se pobrine za Hezbolah jer, da budem iskren, mislim da bi oni to bolje uradili“, rekao je Tramp novinarima u Francuskoj.

Zatim je dodao da, ukoliko Izrael ne može da obavi posao protiv Hezbolaha „bez ubijanja svih ostalih“, onda će to uraditi Šaraa, odnosno Sirija.

Ovo nije prvi put da Tramp otvara vrata ideji sirijske intervencije protiv Hezbolaha. U ranijem intervjuu za NBC pohvalio je Šaraa i predstavio ga kao čoveka koji je voljan i sposoban da pomogne u rešavanju ovog pitanja. Sam Šaraa je kasnije negirao da Sirija planira vojnu akciju protiv Hezbolaha, ali izveštaji o gomilanju snaga duž libanske granice nastavili su da se množe.

Na društvenim mrežama pojavile su se i tvrdnje da se plaćenicima spremnim za borbu protiv Hezbolaha nude mesečne plate do 1.500 dolara, navodno uz američki novac. Te tvrdnje nisu zvanično potvrđene, ali se uklapaju u širi obrazac u kome se nova sirijska vlast pokušava predstaviti kao korisna regionalna sila protiv iranskog bloka.

Tu se nalazi i najveći paradoks cele situacije. Zapad je godinama tretirao al-Džolanija kao vođu džihadističke strukture povezane sa Al Kaidom, zatim je njegovu transformaciju u Ahmeda al-Šaraa prihvatio kao političku realnost, a sada se od iste te vlasti očekuje da čuva stabilnost Sirije i možda obavi posao protiv Hezbolaha.

Drugim rečima, jučerašnji ekstremista danas je partner, dok se od njega traži da se obračuna sa drugom oružanom silom, čvrsto vezanom za Iran i ukorenjenom u Libanu.

ISIS već napada novu sirijsku vlast

Dodatni problem za Damask jeste činjenica da ni unutrašnja bezbednosna situacija nije stabilna. ISIS je nedavno preuzeo odgovornost za napad na snage sirijskog Ministarstva unutrašnjih poslova u Raki. Prema saopštenjima iz Damaska, dvojica napadača udarila su na komandni štab unutrašnje bezbednosti, a jedan pripadnik bezbednosnih snaga je poginuo.

Taj napad nije izolovan incident. ISIS je još ranije najavio novu fazu operacija protiv vlasti Ahmeda al-Šaraa, optužujući ga da je Siriju stavio pod tursko-američku kontrolu. Za ISIS, bivši al-Džolani nije nikakav novi državnik, već izdajnik džihada koji je zamenio staru zastavu za međunarodno priznanje.

Time nova vlast u Damasku ulazi u dvostruki sukob. Sa jedne strane, Zapad i Izrael očekuju da bude korisna protiv Hezbolaha i iranskog uticaja. Sa druge strane, ISIS i slične strukture napadaju je kao otpadnički režim koji je izneverio prvobitnu ideološku matricu. Takva pozicija je eksplozivna, posebno u zemlji koja još nije izašla iz ruševina prethodnog rata.

Hezbolah i Iran za sada ćute na Trampove izjave i izveštaje o sirijskom gomilanju snaga. To ćutanje ne znači odsustvo reakcije, već verovatno procenu terena. Hezbolah će pokušati da izbegne direktan rat sa Damaskom ukoliko je moguće, ali bi svaki sirijski vojni potez preko granice gotovo sigurno naišao na snažan odgovor.

Sukob se ne bi nužno zaustavio na Libanu. Granica Sirije sa Irakom odmah bi postala sledeća neuralgična tačka, jer se i tamo nalaze snage i grupe povezane sa iranskom osovinom. U takvom scenariju, iranski saveznici ne bi sedeli skrštenih ruku, a ne mogu se isključiti ni direktni udari Irana po ciljevima u Siriji.

Šaraa je svestan tog rizika. Njegova vlast je još krhka, zavisi od spoljne legitimacije i pokušava da balansira između Turske, SAD, Izraela, arapskih država i unutrašnjih džihadističkih frakcija koje nisu nestale samo zato što je promenjena zastava nad Damaskom.

Zbog toga gomilanje snaga kod Libana nije običan vojni manevar. To je test čitave nove sirijske konstrukcije. Zapad sada od bivšeg vođe HTS-a očekuje da bude faktor stabilnosti, dok ISIS napada njegove bezbednosne snage, Hezbolah posmatra granicu, a Iran meri cenu eventualnog odgovora.

Sirija bi, umesto izlaska iz rata, mogla da postane nova poluga za obračun sa Hezbolahom. Razlika je samo u tome što bi ovog puta glavni izvođač radova bio čovek koga su do juče isti centri moći vodili kao džihadistu, a danas ga predstavljaju kao predsednika prelazne Sirije.