Južna Koreja sada može da kaže da ima sopstveni borbeni avion spreman za operativnu upotrebu. KF-21 Boramae, prvi domaći lovac razvijen u južnokorejskoj industriji, završio je ključna ispitivanja i dobio ocenu da ispunjava zahteve za stvarne borbene misije.
Prema navodima agencije Jonhap, koja se poziva na južnokorejsku Agenciju za nabavke odbrambene opreme, DAPA, avion je posle približno tri godine testiranja ocenjen kao „potpuno spreman za borbu“. Time se program KF-21 približio završetku razvojne faze, koji je planiran za jun 2026. godine. Posle toga, otvara se put ka punoj operativnoj upotrebi i ubrzanju isporuka Ratnom vazduhoplovstvu Republike Koreje.
Za Seul je ovo više od uspeha jednog aviona. KF-21 je dokaz da Južna Koreja više ne želi da bude samo kupac američkih i drugih stranih borbenih sistema, već zemlja sposobna da razvije, proizvede i izvozi sopstveni lovac savremene generacije.
Boramae nije F-35, ali nije ni običan F-16
KF-21 Boramae se najčešće opisuje kao avion generacije 4,5. To znači da nije pravi stelt lovac pete generacije poput F-35, ali je moderniji od klasičnih aviona četvrte generacije. U najkraćem, nalazi se u prostoru između F-16 i F-35.
Za razliku od F-35, KF-21 nema trup oblikovan po punim principima stelt tehnologije, niti poseduje isti nivo integracije senzora, fuzije podataka i unutrašnjeg nošenja naoružanja. Njegov osnovni dizajn nije zamišljen kao duboko stelt platforma.
Međutim, to ne znači da je reč o zastarelom konceptu. Naprotiv, KF-21 je savremen nadzvučni lovac sa modernom avionikom, AESA radarom, velikim izborom zapadnog i domaćeg naoružanja i mogućnošću daljeg razvoja kroz više blokova. Južnoj Koreji nije ni bio potreban još jedan F-35, posebno zato što već kupuje F-35A od Sjedinjenih Država.
Ono što joj je bilo potrebno jeste sopstveni lovac koji može da zameni stare F-4 i F-5, poveća domaću industrijsku nezavisnost i istovremeno posluži kao izvozni proizvod za države koje ne mogu ili ne žele F-35, ali traže avion moderniji od klasičnih platformi četvrte generacije.
Tri godine ispitivanja i 1.600 probnih letova
Razvojni put Boramaea nije bio kratak, ali je u poslednjoj fazi tekao izuzetno brzo za avion ove klase. Prvi prototip prikazan je u aprilu 2021. godine, a zatim je program ušao u ciklus letačkih testova.
Prema dostupnim podacima, južnokorejski stručnjaci sproveli su oko 1.600 probnih letova. Testovi su obuhvatali širok spektar zadataka, od osnovne provere aerodinamike i sistema leta, preko dopunjavanja gorivom u vazduhu, do ispitivanja sistema naoružanja.
To je posebno važno jer moderan borbeni avion nije samo platforma koja mora da poleti, manevriše i sleti. On mora da nosi složene senzore, da komunicira sa drugim sistemima, da koristi rakete različitih tipova, da prima gorivo u vazduhu i da ostane stabilan u realnim borbenim profilima.
DAPA sada tvrdi da KF-21 ispunjava sve zahteve performansi za stvarne misije. Time je uklonjena jedna od glavnih neizvesnosti: avion više nije samo prototip i industrijski projekat, već sistem koji je prošao ključnu proveru za ulazak u službu.
Zamena za F-4 i F-5
Južnokorejsko ratno vazduhoplovstvo dugo je moralo da održava starije avione F-4 Phantom II i F-5, platforme koje su nekada bile ozbiljna borbena sredstva, ali su danas na kraju operativnog života.
F-4 je veliki dvomotorni avion iz druge ere, snažan i dugotrajan, ali sve skuplji i teži za održavanje. F-5 je manji i jednostavniji, ali takođe prevaziđen u savremenom vazdušnom ratu. Južna Koreja, suočena sa stalnom pretnjom Severne Koreje i širim nadmetanjem u regionu, nije mogla beskonačno da se oslanja na takvu flotu.
KF-21 zato dolazi kao domaće rešenje za realnu potrebu. On treba da popuni prostor između najskupljih stelt aviona i starijih platformi koje odlaze iz službe. U isto vreme, omogućava Seulu da gradi sopstvenu bazu znanja, proizvodnje, održavanja i izvozne politike.
Performanse i naoružanje
Prema podacima koje prenosi Jonhap, KF-21 Boramae može da dostigne brzinu do 1,81 Maha i domet do oko 2.900 kilometara. Avion će biti opremljen AESA radarom, što je danas jedan od ključnih elemenata borbene vrednosti savremenog lovca.
AESA radar omogućava bolje praćenje više ciljeva, veću otpornost na ometanje, fleksibilniji rad u vazduh-vazduh i vazduh-zemlja režimima, kao i veću pouzdanost u odnosu na starije radarske sisteme.
Naoružanje je jedan od najjačih aduta Boramaea. U paketu se pominju rakete vazduh-vazduh MBDA Meteor, koje spadaju među najopasnije rakete srednjeg i velikog dometa u zapadnom arsenalu. Meteor koristi ramdžet pogon, što mu daje drugačiji profil energije u završnoj fazi leta i veću opasnost po cilj u odnosu na klasične rakete sa raketnim motorom koji brzo izgori.
Pored Meteora, KF-21 bi trebalo da koristi i rakete IRIS-T za blisku vazdušnu borbu, vođene bombe JDAM, a u kasnijim fazama i lokalno proizvedene krstareće rakete dugog dometa. Pominju se i proširene mogućnosti za napade na kopnene i pomorske ciljeve, što će doći sa naprednijim verzijama aviona.
Blok I i Blok II: prvo vazduh-vazduh, zatim šire udarne sposobnosti
DAPA planira da do 2032. godine isporuči ukupno 120 aviona KF-21 Ratnom vazduhoplovstvu Republike Koreje.
Prvih 40 aviona biće u verziji Blok I. Oni su prvenstveno optimizovani za misije vazduh-vazduh i trebalo bi da budu isporučeni do 2028. godine. To je logičan prvi korak, jer Južna Koreja najpre mora da zameni deo starije lovačke flote i obezbedi sopstveni moderni avion za kontrolu vazdušnog prostora.
Nakon toga sledi još 80 aviona u verziji Blok II. Ova verzija donosi proširene mogućnosti vazduh-zemlja i protivbrodske sposobnosti, čime KF-21 prelazi iz uloge lovca za vazdušnu borbu u punokrvni višenamenski avion.
To je važan razvojni put. Mnoge zemlje uvode nove avione postupno, prvo kroz osnovne borbene sposobnosti, a zatim kroz širenje arsenala i softverskih režima. Južna Koreja očigledno ide istim putem: prvo osigurati avion, proizvodnju i vazduh-vazduh misije, zatim dodati dublje udarne i pomorske sposobnosti.
Program je počeo još 2001, ali se pokrenuo tek 2015
Južna Koreja je razvoj svog prvog domaćeg borbenog aviona formalno započela još 2001. godine. Međutim, projekat je godinama odlagan zbog finansijskih, političkih i tehnoloških prepreka.
Stvarni razvojni ciklus počeo je tek u decembru 2015. godine, kada je program konačno dobio oblik i finansijsku osnovu. Ukupna vrednost projekta procenjuje se na 8,8 biliona vona, odnosno oko 6,06 milijardi dolara.
Za vazduhoplovni program ove klase, to nije mala suma, ali je u poređenju sa mnogim zapadnim borbenim projektima relativno kontrolisan trošak. Ključ je u tome što Južna Koreja nije pokušala odmah da napravi punokrvni stelt avion pete generacije, već realniji lovac generacije 4,5, koji može brže da uđe u službu i kasnije se razvija.
Ta odluka sada izgleda racionalno. KF-21 neće zameniti F-35, ali ni ne mora. Njegova uloga je drugačija: masovnija domaća platforma, prilagodljiva, modernizovana i potencijalno zanimljiva za izvoz.
Proizvodnja u rekordnom roku
Kako smo ranije pisali, Južna Koreja je već predstavila prvi masovno proizvedeni KF-21 u izuzetno kratkom roku, manje od pet godina nakon predstavljanja prvog prototipa. Za zemlju koja tek ulazi u klub proizvođača savremenih lovaca, to je vrlo značajan uspeh.
Sada završetak ključnih ispitivanja daje programu dodatnu težinu. Nije više reč samo o atraktivnom prototipu ili političkoj prezentaciji domaće industrije. Letelica je prošla probne letove, testove goriva u vazduhu i ispitivanja naoružanja, a DAPA je ocenjuje spremnom za stvarne misije.
To ne znači da neće biti daljih dorada. Svaki novi borbeni avion prolazi kroz višegodišnje usavršavanje nakon ulaska u službu. Ali najvažniji prag je pređen: KF-21 sada dobija status realnog borbenog sistema.
Domaći motor kao sledeći veliki korak
Ipak, najveća dugoročna ambicija Južne Koreje ne završava se na avionu. Seul već planira domaći motor za buduću verziju KF-21 Blok 3.
U prethodnom tekstu pisali smo da Južna Koreja ulaže oko 3,4 milijarde dolara u razvoj naprednog borbenog mlaznog motora, čiji bi razvoj trebalo da traje od 2027. do 2040. godine. Cilj je motor koji obezbeđuje 16.000 funti potiska u vojnom režimu i do 24.000 funti sa dodatnim sagorevanjem.
To je jedan od najtežih koraka u razvoju borbene avijacije. Mnoge zemlje mogu da naprave trup aviona, avioniku, radar i oružje, ali motor ostaje najteža prepreka. Ko nema sopstveni motor, zavisi od stranih dozvola, isporuka, rezervnih delova i političkih ograničenja.
Rane verzije KF-21, Blok I i Blok II, koristiće američki motor General Electric F414, koji se proizvodi u Južnoj Koreji po licenci. To je provereno rešenje i logično za početnu fazu. Blok 3 je zamišljen kao mnogo samostalnija platforma, sa domaćim pogonskim sistemom, manjom potrošnjom goriva i većom slobodom izvoza.
KF-21 Blok I daje domaći lovac i zamenu za stare F-4 i F-5. Blok II širi udarne sposobnosti. Blok 3, ako dobije domaći motor, pretvara Boramae u daleko nezavisniji nacionalni projekat.
