Orban tvorac nove grupacije EU – ratoborne koalicije voljnih

Debakl u Beloj kući budi Evropu

Buran sudar Volodimira Zelenskog sa Donaldom Trampom i JD Vensom u Ovalnom kabinetu Bele kuće uzdrmao je staru Evropu. To što je Zelenski odmah odleteo u London u zaštitnički i utešni zagrljaj Keira Starmera i drugih proukrajinski nastrojenih evropskih lidera ne znači samo da se opasno iskomplikovao ukrajinski problem. Evropske članice NATO i EU shvatile su da ne mogu više voditi agresivnu politiku uljuljkane zaštitničkim vojnim američkim kišobranom. Ratna struja se našla u problemu: ne samo kako ispuniti svoje ciljeve u Ukrajini nego kako zaštititi i samu Evropu od eventualne agresije.

Teško održiva obećanja

Dve nedelje nakon što je Rusija pokrenula „specijalnu vojnu operaciju“, 27 lidera EvropskeUnije okupilo se u Parizu i osudilo invaziju, obećavajući podršku narodu Ukrajine uz reči da ga neće ostaviti na cedilu  te da će preuzeti više odgovornosti za sopstvenu, bezbednost EU.

Tri godine kasnije, lideri EU su pod pritiskom kao nikada do sada da ispune obećanja data 2022. godine. Nakon samita 2. marta, čiji je domaćin bio britanski premijer Keir Starmer, lideri EU27 okupiće se ponovo 6. marta u Briselu, u cilju rešavanja krizne situacije. Političarima 27 zemalja ovde tek predstoje nevolje: tvdokorni mađarski premijer Viktor Orban pozvao je EU da sledi Trampov primer i pokrene direktne razgovore sa Moskvom.

Orban takođe želi da dezavuše tekst donet na samitu EU u Londonu koji osporava Trampov unilateralizam. Naime, britanski Guardian je navodno imao uvid u nacrt ptotiv koga je mađarski premijer. Navodno, Evropljani koji zdušno podržavaju Kijev zaključili su (po ko zna koji put) da ne može biti pregovora o Ukrajini bez Ukrajine. Isto tako, nisu mogući ni pregovori o evropskoj bezbednosti bez učešća Evropljana. 

Diplomate EU kažu da ih ništa ne iznenađuje u vezi sa mađarskom vladom. Mađarska se 24. februara pridružila SAD, Rusiji i Belorusiji u glasanju protiv rezolucije Generalne skupštine UN koju su predložile Ukrajina i njeni evropski saveznici „povodom trogodišnjice ruske agresije na Ukrajinu“. Ovim dokumentom je „ruski napad označen kao agresija i podržava se  ukrajinski suverenitet i teritorijalni integritet“. 

U vreme kada suverenističke, a po EU krajnje desničarske stranke dobijaju sve više pažnjeTrampove Bele kuće, Orban nije jedini potencijalni problem za Brisel. Slovački premijer Robert Fico ponavlja „promoskovski stav“ Mađarske o ratu u Ukrajini, nakon što je prethodno zapretio da će prekinuti humanitarnu pomoć Ukrajini zbog problema oko isporukeruskog gasa. Češka bi takođe mogla da postane član ove grupe ako Andrej Babiš bude ponovo izabran za premijera a na šta ukazuju istraživanja javnog mnjenja.

Koalicija voljnih

Kako se geopolitički olujni oblaci spuštaju, neke zemlje članice EU sve više su protivprincipa jednoglasne saglasnosti svih 27 članova i zalažu se za „koaliciju voljnih“.

Jedan visoki diplomata EU rekao je kako se očekuje da će buduću vojnu pomoć Ukrajini predvoditi „koalicija voljnih,“ jer se ista pomoć sve više oslanja na deo dobrovoljnih priloga“. Diplomata je mislio na inicijativu visoke predstavnice EU za spoljnu politiku, KajeKalas, koja želi da tokom 2025. godine prikupi milijarde evra za vojnu pomoć Ukrajini.

No, ostvarenje ove ideje je pod znakom pitanja ako se uzme u obzir stvarna spremnost evropskih zemalja da pošalju trupe u Ukrajinu u vidu mirovnih snaga ili sile odvraćanja. U ovom trenutku ideju o trupama podržavaju Velika Britanija i Francuska, Poljska je protiv, a Nemačka je, bar na početku koalicionih pregovora, još uek neodlučna.

Jana Puglierin, šefica kancelarije u Berlinu pri Evropskom savetu za spoljne odnose, smatra da je EU 27 veoma nefunkcionalna“. Ona očekuje da će najverovatniji sledeći nemački kancelar Friedrich Merz prekinuti sa pristupom svoje demohrišćanske prethodnice Angele Merkel o „kretanju svih u korak“ (donošenju odluka na principu opšte saglasnosti).

Janis Emmanouilidis, zamenik izvršnog direktora u Centru za evropsku politiku, rekao je da je EU prečesto težila „praznom jedinstvu“ na račun pozitivnih i prosperitetnih rešenja.

Supervlada EU

U dokumentu Centra za evropsku politiku (EPC) pod nazivom „Suočavanje sa permanentnom krizom: Vreme za supravladinu avangardu“, koji su 16. jula 2024. sastavili Fabian Zuleeg, Almut Moller i Emmanouilidis, ispoljeno je zalaganje za „nadvladinuavangardu“ koja bi delovala na teme poput pitanja odabrane u vidu mini-EU sa obavezujućim pravilima i uključivanjem institucija EU. Jedna oblast zrela za ovaj pristup, kako se sugeriše, je evropska odbrambena saradnja koja se finansira zajedničkim zaduživanjem. Pošto je Orban blokirao nacrt saopštenja samita, lideri EU bi dali predlog za stvaranje „dodatnih izvorafinansiranja odbrane na nivou cele EU“. Dokument ne pominje uobičajeno zaduživanje. Umesto toga, predlaže se labavljenje fiskalnih pravila EU, veća fleksibilnost u trošenju fondova za regionalni razvoj i proširenje nadležnosti Evropske investicione banke, kojoj je sada zabranjeno da daje kredite za oružje i municiju.

Novac za ratove od priloga i onih van EU

Praktično, jedna od tema za buduću diskusiju je kako u narednih 10 godina obezbediti 500 milijardi evra za odbranu, što je predlog Evropske komisije.

Mujtaba Rahman, generalni direktor za Evropu u Evroazijskoj grupi, očekuje da će se lideri EU do juna 2025. dogovoriti o „zajedničkoj pomoći“ od 100 do 200 milijardi evra namenjenih odbrani.

Rahman je 28. februara u noti za investitore potvrdio da je veća verovatnoća da će taj projekat biti međuvladin, a ne na nivou cele EU. Ovako bi se zaobišli centralnoevropskiproblemi, ublažila zabrinutost zemalja EU koje nisu članice NATO ali i otvorila vrata za učešće zemalja koje nisu članice EU, uključujući Veliku Britaniju, Norvešku i Tursku a, zašto ne, Kanadu, Australiju…

„Koalicija voljnih“ nikako ne bi rešila sve probleme. Sankcije EU protiv Rusije mogu se dogovoriti i produžiti samo jednoglasno. Ohrabren Trampom, Orban preti da će tokom martastaviti veto na produženje sankcija EU protiv više od 1000 ruskih zvaničnika i poslovnih ljudi, uključujući i Putina lično.

Stvaranje „koalicija voljnih“ takođe izaziva nezgodna pitanja o tome ko „zaslužuje“ da se pridruži klubu dobrovoljaca. Neke zemlje EU postavljaju pitanje da li bi Španija i Italija trebalo da budu uključene u bilo koji novi klub zaduživanja, pošto nisu ispunile cilj da za NATO odvoje 2% BDP.

Ali protiv surove realnosti američkog predsednika koji, prema EU jastrebovima, uništava 80 godina staru transatlantsku alijansu, EU će verovatno biti prinuđena da eksperimentiše sa novim formatima. „To je i politički i pravno rizično“, rekao je Emmanouilidis. „Ali nalazimo se u trenutku kada je sve teže pratiti staru logiku.