Godine 1999, tokom jedne od najtežih epizoda u novijoj istoriji Srbije, Jugoslovenska vojska ostvarila je značajne uspehe, demonstrirajući hrabrost, odlučnost i veštinu. Jedan od tih uspeha desio se iznad Priboja, kada je oborena jedna od najmoćnijih NATO bombi – AGM-130A.
Ova sofisticirana bomba, simbol tehnološke superiornosti Alijanse, ležala je zakopana u zemlji više od 25 godina, sve dok nije neutralisana u kontrolisanoj eksploziji 9. avgusta 2024.
NATO ciljevi i značaj obaranja AGM-130A
Tokom NATO bombardovanja, AGM-130A korišćena je za precizno uništavanje strateških meta poput mostova, infrastrukture i drugih vitalnih objekata.
Opremljena naprednim sistemima za navođenje, uključujući GPS, infracrvenu kameru i lasersko navođenje, bila je namenjena za pogađanje ciljeva sa izuzetnom preciznošću. Sa bojevom glavom od 450 kilograma eksploziva, mogla je izazvati razaranja ogromnih razmera.
Jugoslovenska PVO pokazala je vrhunsku efikasnost, pogodivši bombu u zadnji deo tokom njenog leta. Ovaj događaj podseća na slične uspehe, poput obaranja američkog F-117 „nevidljivog“ aviona, čiji ostaci danas stoje kao podsetnik u muzejima.
Tehničke karakteristike AGM-130A
- Dužina: 4,6 m
- Prečnik: 46 cm
- Masa: 1.140 kg
- Bojeva glava: 450 kg eksploziva
- Sistem navođenja: GPS, infracrvena kamera, lasersko navođenje
- Domet: 40 km
- Proizvođač: Rockwell International/Boeing
- Broj proizvedenih: Oko 500
AGM-130A tehnički pripada kategoriji bombi sa produženim dometom, jer je modifikovana verzija GBU-15 sa dodatkom raketnog motora, što joj je omogućilo veću preciznost i razornu moć.
Otkrivanje i neutralizacija AGM-130A 2024. godine
Avgusta 2024. godine, Specijalistički tim za neeksplodirana ubojna sredstva Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije pronašao je bombu u selu Lunjići kod Priboja, na imanju Radivoja Bjelovića.
Operaciju su predvodili članovi tima pod vođstvom majora Koste Isailovića, uključujući potpukovnike Milana Krstića i Jovicu Mijajlovića, poručnika Dragišu Nikolića i kapetana Dragana Žebeljana.
Prema kapetanu Žebeljanu, najrizičniji deo operacije bio je uklanjanje prednjeg upaljača FMU-124. Nakon uspešne deaktivacije, bomba je transportovana na bezbednu lokaciju i uništena u kontrolisanoj eksploziji.
Zašto se čekalo 25 godina?
Pitanje koje se postavlja jeste zašto je ova bomba ostala zakopana toliko godina. Da li su odgovorni organi ignorisali problem ili su čekali političke urgencije?
Operacija uklanjanja sprovedena je po nalogu predsednika Srbije, ali mnoge druge potencijalno opasne lokacije širom Srbije još uvek čekaju pregled i neutralizaciju.
Nedostatak priznanja i očuvanja istorije
Uništenje AGM-130A bombe simbolizuje uspeh, ali i zaborav. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije iskoristilo priliku da pohvali rad svojih stručnjaka ili podseti javnost na hrabrost jugoslovenske vojske iz 1999. godine.
Ovaj istorijski trenutak mogao je biti zabeležen za buduće generacije – kao eksponat u muzeju, a ne pepeo na deponiji.
Zaključak
Srbija mora više ceniti svoju istoriju i herojstvo onih koji su je branili. Priča o obaranju AGM-130A bombe i hrabrost članova Specijalističkog tima zaslužuju da budu sačuvani kao inspiracija budućim generacijama.
Ova priča nije samo deo vojne istorije, već i podsetnik na važnost odlučnosti, stručnosti i vrednovanja vlastitih postignuća.
Znaci superiorna hi tech po zadnjem modelu pravljena bomba je pala, nije explodirala, znaci citava i onda 25 godina ceka pod zemljom i unistimo je. Dobro, to je super.
Moje pitanje.
Da li smo mi imali tih glava za navodjenje i pre pa smo uspeli da napravimo (kopiramo ovu) svoju?
Sta toga jos ima po zemlji i predstavlja opasnost za ljude.
Nije pala sama od sebe, oborena je, nedostajao je repni deo, znalo se to još 1999.godine. Kažem ti iz prve ruke.
Više o tome možeš videti na sindikatpolicije.org.rs
Čime je oborena. Ako je oborena to bi se znalo. Bila bi tražena, nađena i eliminisana na način da ne povrijedi nikog. Zašto se čekalo toliko godina. Prije bih rekao da je sama, usled kvara, pala a da su je, tek sada, pronašli i eliminisali kontrolisanom eksplozijom.
Ма да, бре! Услед пада су пали и Ф-117А, и Ф-16 и још многи авиони које смо напунили гелерима, па су после падали у наш комшилук, а исто тако и 30 беспилотних летелица (или 32, заборавио сам), а које је НАТО признао и преко 200 крстарећих ракета “Томахавк”. Уместо што висиш по “србоћетнићким” порталима, боље научи да на крају упитне реченице иде упитник, а не тачка.