Točka na Kramatorsku

Osmog aprila 2022 godine, u 10:30 časova po lokalnom vremenu, u masi putnika na železničkoj stanici u Kramatorsku (Краматорськ), Donjecka oblast, detonirala je raketa. Nastao je još jedan od užasa koji prate tekući rat u Ukrajini.

Delovi Tocke u Krematorsku - 8 april
Delovi Tocke u Krematorsku – 8 april

Samo nekoliko minuta nakon udara, predsednik Donjecke vojno-civilne adminisracije, potpukovnik pravde Pavlo Kirilenko (Павло Олександрович Кириленко), optužio je Rusiju da je napad izvela svojom balističkom raketom kratkog dometa “Iskander“ sa bojevom glavom sa kasetnom municijom. (“Искандер“ 9К720 — familija ruskih operativno-taktičkih sistema). No, na travi, u blizini stanice, mogli su se videti ostaci rakete. Na projektilu je bio uočljiv rukom, belom bojom nanesen natpis, na ruskom jeziku – “Za detej“ (За детей), što je moglo značiti “Za“ ili “U ime dece“. Na odlomku repnog dela se jasno mogla uočiti i fabrička oznaka “9M79-1“ i broj “BГ-90057.. “ – očito, deo rakete “Točka-U“. Video-zapis ostataka rakete munjevito se proširio društvenim mrežama. Kirilenko se uskoro ispravio, potvrdivši da su korišćene rakete “Točka-U“, a na svojoj Telegram stranici je napisao da je broj poginulih porastao na 50, te da je među poginulima petoro dece. “Povređeno je oko 100 ljudi, od kojih neki teže, ali se strahuje se da će se broj poginulih povećati. Kancelarija ukrajinskog generalnog tužioca je kasnije saopštila da se na stanici u to vreme nalazilo skoro 4000 ljudi – uglavnom žena i dece. 

Rusko Ministarstvo odbrane je odmah reagovalo saopštenjem da su u napadu na Kramatorsk korišćene rakete “Točka-U“ ali je optužilo ukrajinske oružane snage da su izvele napad kako bi sprečile dalju evakuaciju i civile koristile kao “živi štit“. U prilog otužbi, navedeno je da ruska armija više ne koristi tip projektila “Točka-U“ ali da ga ukrajinska vojska još uvek upotrebljava. Na brifingu u Moskvi moglo se čuti da “taktičke rakete ‘Točka-U’, čiji su fragmenti pronađeni u blizini železničke stanice, koriste samo ukrajinske oružane snage. Prema ažuriranim podacima, udar na stanicu izvela je ukrajinska raketna divizija iz rejona naselja Dobropolje (Доброполье), 45 kilometara jugozapadno od grada. Svrha napada kijevskog režima na železničku stanicu u Kramatorsku bila je da se prekine masovna evakuacija stanovništva iz grada kako bi se isto koristilo kao “živi štit“ tokom odbrane…

Tocka u Desnjanki - 5 mart
Tocka u Desnjanki – 5 mart

Analiza radijusa uništenja bojeve glave i položaj repa rakete ‘Točka-U’ potvrđuje njeno lansiranje sa teritorije koju kontrolišu oružane snage Ukrajine. Tokom ‘specijalne vojne operacije’ uništeno je 8 ukrajinskih lansera ‘Točka-U’ i oko 90% raketa iz njihovog arsenala ali ukrajinske oružane snage i dalje imaju značajan broj ovih raketa“. “Da bi optužio Rusiju za navodni raketni napad, režim u Kijevu je na društvene mreže postavio fotografije lansera ‘Točka-U’, koje su u februaru 2022. snimljene na rusko-beloruskoj vežbi ‘Saveznička rešenost-2022’ (Союзная решимость-2022)“. Pri tome, javnosti je skrenuta pažnja “da ima na umu da sve fotografije sa vežbe koje je objavio Kijev ne prikazuju ruske raketne sisteme“. Naime, tokom navedene vežbe, 15. februara 2022, izvršena su praktična dejstva 465. raketne brigade “Točka-U“ iz Celja (465-я ракетная брыгада “Точка-У“,Цэль) i 77. posebnog diviziona raketne artiljerije “Polonez“ (77-й отдельный реактивный артиллерийский дивизион „Полонез“) Oružanih snaga Belorusije borbenim lansiranjem – nanošenjem grupnog raketnog udara na cilj na udaljenosti do 70 kilometara sa dve rakete sa visokoeksplozivnim bojevim glavama “Točka-U“. Cilj su bili uslovni objekti 7×7 m. Ova etapa se odvijala u prisustvu vojnog atašea Ukrajine, što je sasvim logično ako se uzme u obzir činjenica da je poligon na kome se odvijala vežba u oblasti Poleski (Полесский), nedaleko od belorusko-ukrajinske granice“. 

Zona iz koje je mogla biti ispal;jena raketa na Kramatorsk
Zona iz koje je mogla biti ispal;jena raketa na Kramatorsk

Desetine hiljada ljudi već je koristilo gradsku železničku stanicu u Krematorsku kako bi se evakuisalo uoči, kako je Ukrajina upozoravala, neminovne velike ofanzive ruskih snaga u Donjecku i susednim regionima Luganska. Raketni udar je svakako omeo transport iz najvećeg grada u regionu Donjecka – koji još uvek ima železničku vezu sa centralnom i zapadnom Ukrajinom. Prema Oleksandru Kamišinu (Олександр Миколайович Камишін), direktoru ukrajinske državne železnice (Українська залізниця, АТ “Укрзалізниця“), ovo je bio namerni, ciljani udar sa dve rakete po putničkoj železničkoj infrastrukturi. Da bi odbacio ruske tvrdnje o “živom štitu“, Kirilenko je naveo da regionalne vlasti nastoje da nastave sa izvlačem civila a gradonačelnik Krematorska, Oleksandr Hončarenko (Олексі́й Олексі́йович Гончаренко) je najavio “hitnu evakuaciju“ korišćenjem javnih i privatnih vozila. 

Užasna tragedija je, što je u medijskom ratu uobičajeno, dovela do polemika i daljih međusobnih optuživanja. Nejtan Muk (Nathan Mook), humanitarni radnik „Međunarodne centralne kuhinje“ (World Central Kitchen), koja je na stanici delila hranu, izjavio je  kako je „izbrojao (čak) između 5 i 10 eksplozija… Jedan od naših ljudi u skladištu, video je kako ukrajinska protivvazdušna odbrana obara jednu od raketa, na kojima su se videla krila“. Conflict Intelligence Team tvrdio da položaj ose raketnog dela ukazuje da je mogla doleteti sa jugozapada, a @mod_russia – da je raketa doletela iz Dobropilja koji je pod kontrolom ukrajinskih snaga. Međutim, u dometu i pravcu “Točke“ nalazile se i ruske separatističke pozicije. Takođe, zabeleženo je lansiranje raketa i jugoistočno od Kramatorska.

Raketa leti ka Vinici - 6 mart
Raketa leti ka Vinici – 6 mart

Ukrajinska strana navodi da Rusija koristi starije rakete “Točka-U“, kao što je 6 marta  zabeleženo u Desnjanki (Деснянка). Video-snimci i fotografije pokazuju signalni pojačivač rakete 9M79M “poznat iz Sirije i Karabaha. koji obično ostaje netaknut kada se koristi kasetna bojeva glava. Tokom proteklih nekoliko godina, Rusija je postepeno menjala ‘Točke’ u svojim raketnim brigadama za novije ‘Iskandere’. 47. brigada je bila poslednja koja je to učinila, a dokazi sugerišu da je koristila rakete ‘Točka’ tokom opsade Mariupolja u istočnoj Ukrajini. Međutim, nedavno su se lanseri ‘Točka-U’ pojavili i u Belorusiji, odakle su krenuli ka granici sa Ukrajinom. Desnjanka je udaljena samo 40 km od granice, a domet rakete 9M79M od 70 km bi joj omogućio da pogodi cilj iz Belorusije. Jedan od potencijalnih razloga za korišćenje ‘Točkе’ je taj što Rusiji možda ponestaje novijih raketa“. Naime, “Konstruktorski biro mašinogradnje“ (Научно-производственнaя корпорация „Конструкторское бюро машиностроения„) je do 20. januara 2022. godine, kao poslednjoj, ruskoj 47. gardijskoj raketnoj Zaporoško-Odeskoj brigadi (Korenovsk) 8. kombinovane armije Južnog vojnog okruga  (47-я гвардейская ракетная Запорожско-Одесская бригада, 8-я гвардейская общевойсковая армия Южного военного округа), zaista isporučio brigadni operativni-taktički raketni sistem “Iskander-M“ kao zamenu za zastarele “Točka-M“. No, da je brigada tokom specijalne operacije još uvek koristila i stare “Točke“ – teško je potvrditi. Predsednik Zelenski kao još jedan adut izbacuje i napad izvršen istoga dana (6 marta) na aerodrom u Vinici (“Вінниця“- Гавришівка). Na snimcima koji kruže društvenim mrežama projektl koji leti u pravcu aerodroma više liči na “R-300 Iskander-K“ ali – sačekajmo mišljenje ekserata. S druge strane, Rusi kao potvrdu da “Točke“ koriste Ukrajinci, iznose podatak kako je “divizion 19. posebne raketne brigade oružanih snaga Ukrajine iz Hmeljnickog (19-та окрема ракетна бригада “Свята Варвара“, Хмельницький) 14. marta 2022. napao centar Donjecka raketom “Točka-U“, ubivši 17 i ranivši još 36 civila“.

Uporedna slika sistema Tocka i Iskander
Uporedna slika sistema Tocka i Iskander

Do prave istine verovatno se nikada neće doći (šta je sa dronom iz Zagreba, na primer). No, pogledajmo šta je to “Točka“.

Točka

Jedna od prvih sovjetskih taktičkih raketa, čije su baterije bile uključene u motorizovane streljačke i tenkovske divizije, bila je “Luna“. Ova prilično jednostavna nevođena raketa, opremljena motorom na čvrsto gorivo, mogla je da izbaci visokoeksplozivno fragmentaciono punjenje težine 350 kg na daljinu od preko 45 km. Istovremeno, tačnost je bila deprimirajuća – javljalo se odstupanje od cilja mereno u kilometrima. Sistem “Luna“ je uveden u operativnu upotrebu 1960 godine. Po nalogu Ministarskog saveta SSSR № 148-56 оd 4 marta 1968, rad na konstrukciji novog, modernijeg taktičkog raketnog sistema (TRK), započet je u “Naučno-proizvodnoj korporaciji mašinogradnje“ (АО «Научно-производственная корпорация „КБ машиностроения“» u Kolomni pod rukovodstvom  Sergeja Nepobedimogo (Сергей Павлович Непобедимый, 1921-2014). Projekat je zaveden pod kodnim imenom „Točka“ (Точка, GRAU indeks 9K79). Zvanična testiranja divizionog raketnog sistema vršena su od 1970. do 1975. godine, kada je i zvanično primljen u naoružanje svojetske armije iako je serijska proizvodnja usvojena dve godine ranije.

Delovi rakete Tocka
Delovi rakete Tocka

Deceniju nakon početka serijske proizvodnje, pojavila se modernizovana raketa “Točka-U“ (Точка-У, 9K79-1) sa pasivnom radiolokacionom glavom za samonavođenje i dometom leta povećanim do 120 km. Po NATO klasifikaciji, ovaj sistem je označen kao SS-21 “Skarabej“ (Surface-to-surface-21 Scarab). “Točka-U“  se testirala od 1986. do 1988. a u opremu vojske je počela da se uvodi 1989. godine. Proizvodnja raketa je poverena “Zavodu za mašinogradnju u Votkinsku“ (Акционерное общество “Воткинский завод“) i/ili “Petropavlovskom zavodu za tešku mašinogradnju“ (Петропавловский завод тяжёлого машиностроения, Kazahstan), specijalnih šasija za lansirne rampe (PU) BAZ-5921 i trasportnih vozila BAZ-5922 – “Brjanskom zavodu za izradu automobila“ (ЗАО “Брянский автомобильный завод“) a sklapanje lansirnih rampi – preduzeću za mašinogradnju “Barikade“ (ПО “Баррикады“) u Volgogradu.

Glavni deo sistema “Točka-U“ je jednostepena raketa 9M79-1. Sastoji se od raketnog dela, koji sadrži motor, upravljačke uređaje i bojevu glavu. Motor je na čvrsto gorivo, sa jednom kompozitnom mlaznicom. Pri lansiranju, gorivo se pali pomoću piropatrona povezanih sa upaljačem.

U repnom delu se nalazi turbogenerator koji tokom leta obezbeđuje napajanje instrumenata električnom energijom. Na njemu je montirano i sklopivo operenje, gasno-strujna i aerodinamička kormila. U poređenju sa ranijim modelima, mlaznica je redizajnirana a korišćeno je i drugačije punjenje goriva.

Ispred pogonskog sistema je odeljak za instrumente. Sadrži kontrolni sistem sa digitalnim računarom. Koristi se inercijalno navođenje, koje je otporno na protivmere, a putanja leta se koriguje u trenutku kada se dostigne tačka ciljanja. Zbog stalne kontrole, raketa se ne smatra balističkom. Aerodinamička kormila se upravljaju hidraulično, kormila sa gasnim mlazom služe kao pomoćno sredstvo i koriste se samo dok raketa ne dobije potrebnu brzinu.

Glavni tip bojeve glave je visokoeksplozivna fragmentaciona 9N123F. Opremljena je sa 162 kg mešavine RDX (heksogena) i TNT. U cilju maksimalne efikasnosti fragmentacionog dejstva, raketa pre detonacije zauzima ugao najbliži cilju a punjenje detonira u vazduhu. Time se postiže ravnomerno rasipanje fragmenata u svim pravcima na površini i do 3 hektara. Masa fragmenata se kreće od 20 g (najveći deo), do 5 grama.

Kasetna bojeva glava 9N123K sadrži 50 eksplozivnih komada sub-municije sa oznakom 9N24. Svaki 9N24 je opremljen sa 1,5 kg heksala i proizvodi do 316 fragmenata prosečne težine 7 grama. Nakon izbacivanja, sub-municija pokriva površinu od 7 hektara.

Rakete sa kasetnom bojevom glavom smatrale su se efikasnijim od glava sa visokoeksplozivnom fragmentacijom. Pretpostavljalo se da jedna raketa sa bojevom glavom 9N123K može uništiti artiljerijsku bateriju (uključujući i samohodnu). Da bi se pogodio isti cilj sa visokoeksplozivnim fragmentacionim punjenjem, bile su potrebne dve rakete. Ako su koordinate cilja određene sa manjom preciznošću (do 150 m), standardna potrošnja je bila dve kasetne i četiri fragmentacione rakete.

Karakteristike sistema Tocka
Karakteristike sistema Tocka

Transporter sa lanserom za sistem “Točka-U“ je amfibijsko vozilo sa 6 točkova marke BAZ-5921. Mašina je opremljena šestocilindričnim dizel-motorom sa mehaničkim petostepenim menjačem. Kretanje po vodi se vrši uz pomoć vodenih mlaznica a visoka manevarska sposobnost je obezbeđena prisustvom zadnje upravljane osovine. Mašina je opremljena sredstvima zaštite od oružja za masovno uništenje. Raketa se dovodi u borbenu poziciju za 15 sekundi. Pošto je sva neophodna oprema smeštena na vozilu, čak i jedan lanser može samostalno izvrši borbenu misiju.

U raketne baterije spadaju transportno-utovarna vozila na šasiji BAZ-5922 i transportni drumski vozovi koji se sastoje od tegljača ZIL-131 i aktivne poluprikolice. Potrebno je od 15 do 30 minuta da se raketa sa transportnog vozila postavi na lanser. Sva vozila koja su deo sistema (osim drumskih vozova) mogu se transportovati vazdušnim putem, obično avionima AN-22 ili Il-76.

 “Točka“ nije predstavljala rasprostranjen izvozni artikal – imaju ih samo Sirija i Jemen. Pored toga, Severna Koreja proizvodi sopstvenu varijantu pod nazivom KN-02. Jemen je, inače, prvi testirao “Točke“ u borbenim uslovima. Sistem je upotrebljen 1994. u građanskom ratu a od 2018. se koristio protiv Saudijske Arabije. Generalno, građanski ratovi su postali glavno polje primene ovih taktičkih sistema. Tako su ih devedesetih godina XX veka ruske trupe koristile u Drugom čečenskom ratu a ukrajinske snage su angažovale najmanje jednu bateriju u Donbasu. Od 2014, “Točku“ su počele da koriste i sirijske trupe. 

TT karakteristike sistema “Točka“ (u zagradama vrednosti za system “Točka-U“)

  • Daljina gađanja: minimalna 15 (15) km, maksimalna 70 (120) km
  • Brzina: 1100 m/s 
  • Masa u startu: 2010 kg
  • Potisak motora: 95 kN
  • Vreme rada: 18—28 s
  • Vreme leta na maksimalnom dometu: 136 s
  • Masa lansera sa raketom i računarom: 18.145 kg
  • Maksimalna brzina kretanja vozila:
  • Po putevima: 60 km/h
  • Po zemljanim putevima: 40 km/h
  • Po neuređenom terenu: 15 km/h
  • Po vodi: 8 km/h
  • Krstareća daljina kretanja vozila u zavisnosti od goriva: u smislu goriva 650 km
  • Posada: 4 vojnika

Ostavite Vaš Komentar: