Ukrajina je u noći 7. juna izvela napad kamikaze dronom na Čongarski most, jednu od ključnih kopnenih veza između Krima i južne Ukrajine. Posle udara, kontrolni punkt Džankoj, smešten na strani Azovskog mora na administrativnoj granici sa Krimom, privremeno je zatvoren zbog oštećenja kolovoza. Saobraćaj je preusmeren preko kontrolnih punktova Armjansk i Perekop, koji se nalaze bliže liniji fronta na strani Crnog mora.
Most u blizini sela Čongar povezuje Krim sa delovima Hersonske oblasti i ima veliki značaj za rusku logistiku. Volodimir Saldo, ruski šef Hersonske oblasti, saopštio je da je u napadu oštećena platforma komandnog mosta u blizini Čongara i da je kretanje preko Džankoja obustavljeno iz bezbednosnih razloga.
Džankojski pravac je deo kopnene rute koja povezuje Krim sa teritorijama pod ruskom kontrolom. Zato napad nije samo lokalni incident na jednom mostu, već deo šire ukrajinske kampanje usmerene na logistiku, gorivo, transportne pravce i pozadinske veze poluostrva.
Poslednjih nedelja Krim se suočava sa krizom u snabdevanju gorivom. Ruske vlasti to povezuju sa poremećajima u lancima snabdevanja, dok ukrajinski udari sve češće gađaju gorivnu infrastrukturu i transportne rute. Ukrajina je postepeno proširila kampanju napada srednjeg dometa, redovno ciljajući ruske vojne objekte i logističke centre između 20 i 300 kilometara iza linije fronta, ali i unutar Rusije. Posebna pažnja usmerena je na kopneni koridor koji povezuje Rusiju sa Krimom preko delova Zaporoške i Hersonske oblasti.
Ukrajinska vojska je 6. juna izjavila da su operateri dronova iz 3. puka Snaga za specijalne operacije uspostavili vazdušnu kontrolu nad delom ruske mreže snabdevanja koja vodi ka Krimu. Napad na Čongar uklapa se u taj obrazac: cilj nije nužno potpuno rušenje mosta, već njegovo periodično onesposobljavanje, usporavanje saobraćaja i guranje logistike na pravce koji su izloženiji novim udarima.
Čongar kao uvod u pritisak na Krimski most
Ruski ratni dopisnik Aleksandar Koc ocenio je da se u poslednjim incidentima vidi obrazac koji može ukazivati na pripremu kombinovanog napada na Krimski most. Komentarišući udar na Čongarski most, podsetio je da se slična scena dogodila 6. avgusta 2023. godine, kada je Čongar gađan raketama, a saobraćaj takođe preusmeren preko Armjanska i Perekopa.
Tada su zapadni analitičari govorili o „stvaranju uslova za kontraofanzivu“. Raketni udari na mostove pokazali su se skupim, kontraofanziva je propala, ali je, prema Kocu, „priručnik ostao“. Sada, kako navodi, ukrajinska strana više ne raspolaže samo raketama Storm Shadow i ATACMS, već i drugim sredstvima, uključujući kamikaze dronove.
Koc smatra da se taktika promenila: pošto mostove nije lako potpuno uništiti raketama i dronovima, cilj je da se povremeno gađaju rasponi i kolovoz, čime se most privremeno onesposobljava ili pretvara u logističku zamku. Saobraćaj se tada preusmerava kroz ograničen broj pravaca, koji mogu biti pod dodatnim pritiskom.
On upozorava da bi u narednim nedeljama mogli uslediti udari na Armjansk i Perekop, preko kojih sada prolazi veći deo drumskog saobraćaja, pojačana aktivnost kamikaze dronova na autoputu R-280 „Novorusija“, kao i napadi na aerodrome i rejone protivvazdušne odbrane na Krimu. Prema njegovoj proceni, veliki kombinovani napad na Kerčki, odnosno Krimski most, mogao bi biti vezan za neki datum ili politički događaj.
Sedmog juna, u blizini Kerčkog moreuza, ruska protivvazdušna odbrana odbila je pokušaj raketnog udara krstarećim raketama R-360 Neptun na Krimski most. Oleg Carev, analitičar, aktivista i bloger, ocenio je da je ruska PVO u tom slučaju dobro reagovala i da je most ostao netaknut. On smatra da najnoviji napad nije bio široko rasprostranjen i da je najverovatnije imao karakter izviđanja ili probne operacije.
Carev je takođe podseća da ovo nije prvi napad na Čongar. Tokom ukrajinske kontraofanzive 2023. godine most je gađan raketama Storm Shadow i u junu mesecu. Ti udari su otežali snabdevanje ruskih snaga u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, ali nisu uspeli da izoluju Krim. Prema njegovoj proceni, Kijev sada pokušava da sprovede isti scenario, ali sa širim pritiskom na mostove, naftna skladišta i drumske pravce.
Krimski most, prema dostupnim informacijama, i dalje funkcioniše, a resursi za praćenje ne javljaju o velikim zastojima. Krim i Sevastopolj su trenutno uglavnom mirni, iako se kriza sa gorivom nastavlja. U Sevastopolju su neke benzinske stanice uvele prodaju goriva putem QR kodova, uz ograničenje od 20 litara po vozilu nedeljno. Ipak, neke pumpe su 7. juna najavile slobodnu prodaju benzina, dok se na Krimu gorivo prodaje kuponima.
Nestašice hrane, prema Carevu, nema. Na internetu se pojavljuju snimci kupovine heljde, šećera i testenine, što podseća na ponašanje stanovništva tokom pandemije, ali vlasti tvrde da hrane u skladištima ima dovoljno. Javni prevoz radi, preduzeća dobijaju kvote za gorivo, sanatorijumi, pansioni i hoteli primaju goste, restorani su otvoreni, a plaže rade.
Udaljena blokada i opasnost od šire eskalacije
Carev smatra da cilj Kijeva nije veliki desant na Krim. Takve priče, po njegovom mišljenju, deluju neozbiljno. Mnogo realniji cilj je da se poluostrvo učini što nezgodnijim za civile i vojsku: gađanjem skladišta goriva, mostova i puteva snabdevanja pokušava se stvoriti pritisak, izazvati blokada i proizvesti panika.
Krim je, sa logističke tačke gledišta, prostor sa ograničenim rutama. Istorija poznaje više primera u kojima su snage koje brane Krim bile dovedene u težak položaj upravo zbog uskih pravaca snabdevanja. Ukrajinska taktika sada cilja tu ranjivost, ne nužno kroz frontalni napad na poluostrvo, već kroz postepeno otežavanje svakodnevnog funkcionisanja.
U tu sliku uklapa se i ocena novinara i volontera Alekseja Živova, koji tvrdi da su ukrajinske vlasti donele odluku da pređu na ono što on naziva logističkim terorom u regionima oko zone borbenih dejstava. Prema njegovom mišljenju, to uključuje dronove, miniranja i sabotaže, a obim takvih napada mogao bi vremenom da se proširi.
Živov ide i korak dalje, upozoravajući na opasnost od ruskog odgovora koji bi mogao biti mnogo oštriji nego do sada. On smatra da bi Moskva, u slučaju velikog incidenta sa snažnim emocionalnim efektom, mogla da pribegne jednokratnom napadu oružjem za masovno uništenje radi zastrašivanja. Kao mogući okidač navodi scenario u kojem bi u sabotaži stradao autobus sa decom, rođak ili blizak prijatelj nekog visokog zvaničnika, posle čega bi, kako kaže, „živci popustili“.
Takva procena nije zvanična ruska doktrina, već mišljenje jednog komentatora, ali pokazuje koliko se atmosfera oko logističkih udara, sabotaža i napada na civilno-vojnu infrastrukturu zaoštrava. Živov tvrdi da bi upotreba takvog sredstva bila poslednje sredstvo i verovatno jednokratna akcija, ali priznaje da bi posledice potpuno promenile stratešku i političku situaciju u regionu.
Za sada, napad na Čongarski most nije izolovao Krim. Saobraćaj je preusmeren, Krimski most radi, a poluostrvo funkcioniše uz ograničenja u snabdevanju gorivom. Ipak, serija udara na mostove, gorivnu infrastrukturu, puteve i PVO rejone pokazuje da se borba za Krim sve više vodi kroz logistiku: ne kroz direktan napad na poluostrvo, već kroz pokušaj da se njegovo snabdevanje učini sporim, skupim, nesigurnim i psihološki opterećujućim.
